ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Propisana ustavna žalba radi obezbeđenja zaštite poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predložen je kako bi ponovnim propisivanjem ustavne žalbe kao delotvornog pravnog sredstava bila obezbeđena zaštita poverilaca u izvršnim postupcima po odlukama koje su donete protiv preduzeća sa pretežnim društvenim ili državnim kapitalom, kao i u stečajnim postupcima u kojima su ova preduzeća stečajni dužnici. U tom smislu, a i po stavovima Evropskog suda za ljudska prava i preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope, usvojene su izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se poštovalo načelo supsidijarnosti, kao primarno načelo funkcionisanja evropskog sistema zaštite ljudskih prava, odnosno pripisala odgovarajuća primarna nadležnost organa Republike Srbije kao države članice Saveta Evrope, a tek potom supsidijarno primenila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava.           

Na ovaj način će se smanjiti broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava koje se odnose na predmetne sudske postupke. Evropski sud za ljudska prava je još u presude u predmetu Kačapor i druge podnositeljke protiv Srbije ustanovio praksu i zauzeo stavove koji su primenjeni u kasnijim istovetnim ili bitno sličnim predmetima, koji su razmatrani u tom sudu protiv Republike Srbije, a koji se odnose na neizvršenje domaćih odluka u kojima je dužnik društveno preduzeće, preduzeće kontrolisano od strane države, odnosno subjekti koji ne uživaju dovoljnu institucionalnu ili poslovnu nezavisnost od države.

Prema stavovima zauzetim u ovom predmetu, Republika Srbija je ta koja snosi odgovornost za isplatu neizmirenih obaveza društvenih preduzeća utvrđenih pravnosnažnim domaćim odlukama, za potraživanje iz radnih odnosa i to bez obzira da li je reč o preduzeću koje je sa pretežnim delom društvenog kapitala ili je preduzeće bilo u potpunom društvenom vlasništvu.

Pored toga, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Kačapor zauzeo stav da je obaveza države da osigura da se na vreme izvršavaju odluke protiv njenih organa ili tela ili preduzeća koja su u njenom vlasništvu ili pod njenom kontrolom, pri čemu nedostatak sredstava ne može biti izgovor za njihovo neizvršenje.

Nakon donošenja presude Kačapor, Evropski sud za ljudska prava u većem broju presuda i odluka donetih protiv Republike Srbije, u istoj vrsti predmeta istakao potrebu da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za ubrzanje postupaka radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Evropski sud za ljudska prava ukazao je na važnost prava na pravično suđenje, iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava, na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije, smatrajući da odredba člana 13. ove Konvencije jemči delotvorni pravni lek pred nacionalnim vlastima zbog kršenja prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije u pogledu zaštite prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Jasno izraženi stav Evropskog suda za ljudska prava u brojnim presudama i odlukama donetim protiv Republike Srbije, ali i protiv drugih država, kao poštovanje principa supsidijarnosti konvencijskog sistema ukazao je da je potrebno da se na nacionalnom nivou uspostavi delotvorni pravni lek za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je neophodno u cilju efikasnijeg sprovođenja postupaka sudske zaštite na pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima radi namirenja priznatih i utvrđenih potraživanja.

Na osnovu člana 46. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda postupak za izvršenje presude i odluka o grupi predmeta Kačapor i drugi protiv Srbije, a koji se tiču neizvršenja domaćih odluka donetih protiv preduzeća sa pretežnim državnim vlasništvom, odnosno društvenim kapitalom, nalazi se u pojačanom nadzoru od strane Komiteta ministara Saveta Evrope.

U poslednjoj odluci, Komitet ministara Saveta Evrope, u grupi predmeta Kačapor i drugi protiv Srbije, sa 1451 strankom, koji je održan u periodu od 6. do 8. decembra 2022. godine, Komitet ministara je najpre konstatovao da se ova grupa predmeta, između ostalog, tiče i dugoročnog kompleksnog problema neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja sudskih odluka, doneta protiv ovih preduzeća. Komitet ministara je zatim u delu koji se tiče opštih mera u tački 5. konstatovao da je Republika Srbija usvojila Strategiju za izvršenje spornih odluka putem donošenja Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine.

Međutim, Komitet ministara je u tački 6. odluke naglasio da i dalje postoji više spornih pitanja koje je potrebno rešiti, uključujući i visok procenat odbijanja ili odbacivanja pravnih sredstava u stečajnom postupku, a što sprečava izvršenje odluka. U tački 7. odluke Komitet ministara je pozvao vlasti da prioritetno razmotre ove tačke i da informacije Komitetu ministara Saveta Evrope dostave o tome koje su dalje mere predviđene kako bi se ovi prijavljeni nedostaci prevazišli. Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava je ranije u donetim odlukama konstatovao da ustavna žalba bi bila delotvorno pravno sredstvo.

U cilju efikasnijeg vođenja postupaka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ovoj grupi predmeta, Zakonom je predviđeno da se prigovor radi ubrzanja stečajnog ili izvršnog postupka koji se vodi protiv dužnika sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, po kojem nije doneta odluka da dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra se ustavnom žalbom, a ustavnom žalbom će se smatrati i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor, ako nije doneta odluka po žalbi do dana stupanja na snagu ovog zakona, zatim, tužba za novčano obeštećenje, koje je podneto i u vezi je sa povredom prava na suđenje u razumnom roku o stečajnom ili izvršnom postupku ovoj grupi predmeta po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku ovoj grupi predmeta, a po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Sudovi su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete u postupcima koji su pokrenuti po ovom pravnom sredstvu dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 23. 10.2023.
Naslov: Redakcija