Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDSTAVLJANJE AKCIONIH PLANOVA O PREGOVARAČKIM POGLAVLJIMA 23 I 24 U BRISELU


Najvažnijih 30 zakona koji utiču na srpsku privredu tokom poslednjih pet godina menjani su čak 88 puta, a u takvoj situaciji biznis ne može da računa ni na kakvu predvidivost, ocenili su privrednici na prezentaciji analize javno-privatnog dijaloga u Srbiji koju je sproveo NALED.

Kao dokaz, izneti su podaci da su samo tokom 2015. godine poslanici izglasali ukupno 124 propisa, od kojih su 42 bili potpuno novi zakoni, a 82 su doživela izmene i dopune. Kroz javnu raspravu nije prošlo 12 novih zakona, baš kao i 65 izmena i dopuna, a to je jedini način da o njima svoje mišljenje iznese i privreda.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, Jelana Bojović, dodaje da, iako ti zakoni imaju veliki uticaj na građane i preduzeća, čak 77 njih usvojeno je po hitnom postupku. To, po njenim rečima, doprinosi tome da privredi bude teško da utiče na rešenja jer i ne očekuje da se oni menjaju.

Privrednici ističu da institucije nisu dovoljno otvorene, a javni sektor smatra da poslovna zajednice nije previše zainteresovana za saradnju. Očigledno da "u tom grmu leži zec" i da je upravo ta dva stava pod hitno potrebno menjati da bi se uspostavio javno-privatni dijalog bez kojeg nema privrednog napretka.

Istraživanje NALED-a jasno ukazuje na to da državne institucije moraju da učine proces priprema zakona značajno transparentnijim, da uključe građane i privredu u radne grupe, ali i da poslovna udruženja nastupe zajedno i bolje artikulišu svoje predloge.

Kad privrednici shvate šta javni sektor želi da postigne predloženom reformom, veće su šanse da se izmene prihvate i zažive u praksi. S druge strane, javni sektor, koji dobro poznaje ograničenja u privatnom sektoru, ima veće šanse da razvije kvalitetne reforme. Kroz dobar javno-privatni dijalog unapređujemo transparentnost i smanjujemo prostor da jedan sektor lobira za određene reforme, koja onda ima neželjene efekte u drugim sektorima – kaže Jelena Bojović.

Predloženo je da saradnja javnog i privatnog sektora počne i pre formalnog rada na propisima tako što će privreda sa Vladom Republike Srbije dogovoriti nacionalnu biznis-agendu, listu zakona koje bi u narednoj godini trebalo doneti ili izmeniti. Ministarstva bi trebalo da objave početni koncept izmene da bi privreda odmah znala koja je osnovna namera države s konkretnim propisom.

Učešće građana i privrede u radnim grupama trebalo bi da bude obavezno, kao i da ministarstva za svaki zakon objave sastav grupe, tematski tekst nacrta, kontakt za dostavljanje komentara, kao i bazu dobijenih komentara. Uz to, javni bi trebalo da budu i podaci o planu javne rasprave, kao i izveštaji sa sprovedene javne rasprave. Jednako važno je i da ministarstva u izveštajima daju objašnjenja zašto pojedine predloge nisu prihvatila, što sada ne čine. Kad predlog zakona uđe u parlament, potrebno je javno objaviti podnete amandmane, a nakon početka primene, analizu efekata bi trebalo prepustiti privredi da bi se dobila objektivna ocena. Od velike koristi bilo bi i da ministarstva na jednom mestu objavljuju tumačenja propisa koje daju privredi, kao i da transparentniji proces donošenja zakona važi i za podzakonske akte.

Unija poslodavaca Srbije uputila je Ministarstvu finansija inicijativu za imenovanje svojih predstavnika za članove radne grupe koja će se baviti izradom nacrta izmena i dopuna Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012) jer će novi sistem koji se izmenama uvodi privredu koštati više od 50 miliona evra. UPS ističe da se zalaže za smanjenje sive ekonomije i kažnjavanje nelojalne konkurencije, ali da smatra da se postojeći sistem fiskalnih kasa može unaprediti i da nije potrebno uvoditi potpuno novi, koji će privredi doneti trošak koji ona ne može da snosi.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 25.10.2016.
Naslov: Redakcija