Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Ideja novog propisa je postizanje kompromisa između brzine izvršnog postupka i ujednačavanja prakse sudova i izvršitelja. Navedeno se postiže proširenjem nadležnosti izvršitelja i uspostavljanjem žalbe i prigovora kao raspoloživih pravnih lekova


Predlog novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju(ZIO) trebalo bi da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbje do kraja novembra 2015. godine, rečeno je u Ministarstvu pravde.

Trenutno se Nacrtom zakona o izvršenju i obezbeđenju bavi Evropska komisija i nadležna ministarstva, a po dobijanju njihovog mišljenja, Nacrt zakona bi Ministarstvo pravde trebalo da pošalje Vladi Republike Srbije.

Usvajanjem nove regulative, zakonodavac se nada da će ispraviti brojne nedostatke važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014 - dalje: Zakon).

Pojava privatnih izvršitelja, koju je u naš pravosudni sistem uveo pomenuti Zakon iz 2011. godine, bila je praćena oštrim kritikama građana i stručne javnosti. Članovi radne grupe Ministarstva pravde koji su pisali Nacrt zakona, bili su svesni pomenutih nedostataka, pa se tako u obrazloženju istog navodi niz manjkavosti prethodne regulative.

Važeći Zakon pokušao je da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja. Metodologija ubrzavanja postupka je, međutim, sporna. Niz opštih instituta uklonjen je iz zakona: žalba, odlaganje izvršnog postupka, veštačenje... Potom, normativno uređenje nekih veoma bitnih instituta je skraćeno, pa su postali nejasni. Takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je jednostavan, ali problematičan. Njime se, zarad brzine, žrtvuje jasan tok postupka i izaziva nesigurnost, navodi se u obrazloženju Nacrta zakona.

Dodatno, tvrdi se da je Zakon, zbog praznina u procesnom delu, omogućio "trku" za nadležnostima u kojoj su se sudovi uglavnom povlačili pred izvršiteljima. Takođe je napomenuto da prema važećem Zakonu ne postoji sudska kontrola rada izvršitelja.

"Prema važećem Zakonu stranka nema pravo na žalbu, a samo kada je Zakonom to izričito propisano, dozvoljen je prigovor protiv prvostepenog sudskog rešenja, o kome odlučuje isti sud koji je doneo rešenje protiv koga je prigovor izjavljen. Tako su prvi i poslednji presuditelji postali osnovni i privredni sudovi", stoji u obrazloženju Nacrta zakona.

U teoriji, navedene nedostatke bi trebalo da iskoreni nova regulativa. Osnovna ideja Nacrta zakona je da se postigne kompromis između brzine izvršnog postupka s jedne, i ujednačavanja prakse sudova i izvršitelja s druge strane. Prvo se postiže proširenjem nadležnosti izvršitelja, a drugo uspostavljanjem žalbe i prigovora kao pravnih lekova koji su na raspolaganju građanima.

"Novi zakon nastoji da precizno uredi sistem odluka u izvršnom postupku i pravne lekove. I sud i izvršitelj donose, najpre, rešenja, koja se donose samo ako je njegovo donošenje predviđeno Zakonom. Razlika između zaključka i rešenja je bitna: protiv rešenja dozvoljen je prigovor, a nekad i žalba, a protiv zaključka nije", navodi se u obrazloženju Nacrta zakona.

Dva su razloga zbog kojih se zakonodavac u novoj regulativi odlučio za povećanje nadležnosti izvršitelja. "Izvršitelji u Srbiji deluju već duže od tri godine i značajno su uticali na jačanje efikasnosti sprovođenja izvršenja (pre svega u tzv. komunalnim predmetima). S druge strane, sudovi su preterano opterećeni predmetima, jer se, načelno, sudska nadležnost širi. Odluka o povećanju nadležnosti izvršitelja nije, dakle, zavisila samo od njihovih sposobnosti (mada se na tome fundamentalno zasniva), već i od sporosti obremenjenih sudova", stoji u obrazloženju Nacrta zakona.

Izvor: Vebsajt Danas, V. J., 26.10.2015.
Naslov: Redakcija