ZAKON O RADU: Sindikati traže da se izmenama Zakona unese odredba kojom bi se minimalna plata tretirala kao osnovna zarada, sa koeficijentom jedan

Odlukom o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2024. godine ("Sl. glasnik RS", br. 79/2023) da u toku naredne godine minimalna zarada u Srbiji iznosi u proseku 47.154 dinara, država je 11. put za poslednjih 12 godina odlučila o visini minimalca koji danas prima oko 300.000 zaposlenih. Sindikati su tražili da se njegova vrednost izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u junu ove godine koštala 52.155 dinara, na šta se država i obavezala, ali je Vlada Srbije to ipak odbila. Iako su pregovori propali, sledeći koraci sindikata ipak neće biti masovni protesti, i pored nagomilanog nezadovoljstva. Samo su pojedini sektori, kao što je prosveta, najavili svoj izlazak na ulicu 26. septembra, i pored toga što je država pokušala da ih umiri nedavnim korigovanjem koeficijenta za obračun i isplatu plata zaposlenih.

Kako podseća Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), upravo država kao poslodavac ima najviše radnika koji rade za minimalac.

- Problem za organizovanje protesta su nam upravo oni koji primaju minimalnu zaradu, a nalaze se u državnom sektoru. Većina njih je previše godina zaposlena na određeno, a rad im je potcenjen. U pojedinim ministarstvima rade na određeno vreme po šest-sedam godina - navodi Mihajlović. Dodaje da je zaposlene u javnom sektoru teško organizovati u neke ozbiljnije proteste na ulici, jer su uplašeni za svoja radna mesta i mahom nisu organizovani u sindikat.

- Ipak, u ovom trenutku problem su nam svima plate. Mi smo još u toku ovih pregovora oko minimalca govorili o tome da bi u Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) što pre trebalo uneti novu odredbu kojom bi se minimalna plata tretirala kao osnovna zarada, sa koeficijentom jedan. To bi onda imalo smisla kada je o pregovorima reč, jer bi se na taj način pregovaralo o svim platama u Srbiji - napominje Mihajlović.

Naglašava da bi to bilo bolje rešenje za sve zaposlene jer bi se time ojačala uloga pregovaranja oko plata u Srbiji.

- To bi značilo da bi ubuduće u pregovore oko plata bili uključeni ne samo Unija poslodavaca, koja u principu ima tek tri odsto poslodavaca u odnosu na ukupan broj zaposlenih u Srbiji, već i svi ostali koji dosad nisu hteli da pregovaraju sa sindikatima, kao što su recimo strani investitori, pa predstavnici NALED-a... - kaže Mihajlović.

Da bi se to dogodilo potrebno je izmeniti Zakon o radu i celom javnom sektoru definisati uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih.

- Kada se zakon bude menjao, tražićemo da se to izmeni. Ipak, to se ne može očekivati ove godine, jer je očito ovo izborna godina - navodi Mihajlović.

Prema podacima nacionalnih statistika država bivše Jugoslavije, Srbija se u 2023. po iznosu minimalne zarade od približno 40.000 dinara (oko 340 evra) nalazi pri dnu lestvice - manji su samo iznosi u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Iz UGS “Nezavisnost” navode da je najbolje rangirana Slovenija u kojoj nešto više od 30.000 radnika (od ukupno 900.000) prima najnižu cenu rada od 1.203 evra. Sledi Hrvatska u kojoj približno 70.000 radnika (od ukupno 1,6 miliona) prima najnižu zaradu od 560 evra. U Crnoj Gori minimalnu platu od 450 evra dobila oko 50.000 radnika (od ukupno 250.000). U BiH je najniža cena rada utvrđena u federaciji 596 konvertibilnih maraka (nešto više od 280 evra), dok minimalac u Republici Srpskoj iznosi 700 konvertibilnih maraka (oko 357 evra). Najnižu zaradu u BiH prima približno 70.000 od oko 840.000 zaposlenih. Minimalna zarada u Severnoj Makedoniji iznosi 327 evra, a prima je svaki deseti od približno 700.000 zaposlenih.

Izvor: Vebsajt Politika, M. Brakočević, 23.09.2023.
Naslov: Redakcija