Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O AKCIZAMA: Razmatra se izmena akcizne politike u domenu oporezivanja goriva


Ministarstvo finansija će razmatrati predlog za smanjenja dažbina na derivate nafte, a ukoliko se nađe adekvatno rešenje, to bi uticalo da gorivo na pumpama bude jeftinije.

Niže cene bi obradovale i privredu i potrošače. Međutim, u narednoj godini se očekuje i početak primene dve uredbe, o operativnim rezervama i biogorivu, koje dižu troškove naftnim kompanijama, pa se može očekivati da će se to odraziti na poskupljenje derivata.

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) predstavilo je Ministarstvu finansija predlog o izmeni akcizne politike oporezivanja goriva. Za desetak dana dostaviće im detaljna rešenja koja će oni analizirati iz svoje perspektive.

- Snižavanje akciza bi omogućilo rasterećenje domaće privrede i njenu veću konkurentnost - objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS. - Čitava ekonomija je opterećena višom cenom derivata, od ratarstva do industrije i transporta.

On ističe da UNKS smatra da bi snižavanje akciza doprinelo da se po drugom osnovu očuvaju i uvećaju budžetski prihodi. U prosečnoj maloprodajnoj ceni goriva, ukupne fiskalne stavke čine 55 odsto.

- Naftne kompanije su tu u ulozi inkasanata u ime države, naplate od potrošača i prosleđuju - navodi Mićović. - Na primer, prosečna maloprodajna cena dizela je prošle nedelje bila 162,13 dinara, a fiskalne stavke su iznosile 89,25 dinara.

Sa poskupljenjem goriva i ovaj prihod države se povećava. Viša cena naftnih derivata odvraća neke kupce, oni smanjuju potrošnju, što predstavlja gubitak i za državu i za naftne kompanije. Poznato je da kamioni i putnička vozila, kada imaju mogućnosti, pune rezervoare u susednim državama. Srbija ima najveće ukupne dažbine od svih zemalja u regionu za dizel i tečni naftni gas. Naknade za benzin su na nivou proseka, tu su male razlike u odnosu na zemlje u okruženju.

Mićović navodi da su u većini zemalja akciza i PDV jedine dve fiskalne stavke, dok u Srbiji, osim njih, proizvođači i uvoznici, pre stavljanja goriva na tržište, moraju da plate i naknade za formiranje obaveznih rezervi, unapređenje energetske efikasnosti, markiranje derivata nafte i monitoring kvaliteta.

Dve uredbe, o operativnim rezervama i biogorivu, čija primena počinje naredne godine, podići će troškove naftnim kompanijama. Mićović ističe da se to nikada ne preslikava na maloprodajnu cenu tako jednostrano, ali se može očekivati da će uticati na poskupljenje.

- Svi uvoznici i proizvođači derivata nafte od naredne godine moraju da formiraju operativne rezerve - kaže on. - To znači da o svom trošku moraju da kupe određenu količinu goriva i drže ga na zalihama.

Takođe, u 2022. godini oni će morati da imaju određeni udeo biogoriva u derivatu.

Trenutno je bio-dizel tri puta skuplji od onog dobijenog iz nafte. Procenat će propisati država i on će na početku biti mali, pa će se narednih godina povećavati. Cilj je da na kraju devet odsto ukupne energije, koja se troši u saobraćaju, bude iz obnovljivih izvora. Najčešće eko-komponente su bio-dizel i bio-etanol.

U EU i većini država u okruženju se koristi biogorivo u određenom procentu. Kada naši vozači pune rezervoar na tim pumpama treba da vode računa da se oznake na poklopcu automobila za točenje goriva i pištolju - podudaraju.

- Kada je oznaka E10, onda može da se koristi benzin sa etanolom od nula do deset odsto - objašnjava Tomislav Mićović iz UNKS.

- Kod dizela je najčešća oznaka B7, tada je dozvoljen udeo od nula do sedam odsto bio-dizela. Ne treba koristiti gorivo sa većim procentom bio-komponente od naznačenog.

Izvor: Vebsajt Novosti, E. B. T., 20.09.2021.
Naslov: Redakcija