Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Organizacije civilnog društva traže da Narodna skupština RS da autentično tumačenje koje će definisati koji to nadležni organi mogu da imaju poseban pristup podacima o ličnosti


Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon), koji je počeo da se primenjuje od 21. avgusta, jeste neka vrsta "revolucije", ali ostavlja i dosta pitanja koja tek treba da se rešavaju, a odnose se na situacije kada naše podatke obrađuju takozvani nadležni organi, odnosno policija i tužilaštvo, kaže izvršna direktorka organizacije Partneri Srbije Ana Toskić. Dodaje i da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unazađuje postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) jer izuzima javna preduzeća, poput Telekoma, Železnica Srbije, Koridora, od obaveze davanja informacija.

I pored toga što Srbija ima Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, ipak, nije lako doći do informacije koje javnost ima pravo da zna. Problemi su odavno poznati, ali kao da nema dobre volje da se oni otklone. U međuvremenu je Srbija dobila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

"Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jeste neke vrste revolucije, jer je usvojen u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka EU, koja zaista ima za cilj da kontrolu nad ličnim podacima vrati građanima. I to je bila ideja i našeg zakona, pored ideje da se uskladi pravni okvir Srbije sa pravnim okvirom EU. Međutim, naš zakon je jedna nespretna kombinacija prevoda Opšte uredbe i još jednog dokumenta EU, a to je Policijska direktiva. On ostavlja dosta otvorenih pitanja i pitanja koje će morati da se reše u praksi, ako ne i izmenama i dopunama zakona", ukazala je Toskić.

Bilo bi korisno da Narodna skupština Republike Srbije da jedno autentično tumačenje koje će definisati koji to nadležni organi mogu da imaju poseban pristup podacima o ličnosti, kaže Toskić

 Ona navodi da se ta sporna pitanja odnose na nadležne organe koji koriste naše podatke.

"Naš zakon kombinuje ova dva dokumenta - jedan koji se odnosi na opšti režim zaštite obrade podataka, koji najčešće primenjuju subjekti koji obrađuju naše podatke, a to su privreda, javni organi, a drugi koji inkorporira i situacije kada naše podatke obrađuju takozvani nadležni organi, dakle oni koji sprovode istrage i krivično gonjenje, poput policije i tužilaštva. Ono što je specifičnost Opšte uredbe je da ona ostavlja državama članicama da definišu koji su to tačno organi. Naš zakon to nije učinio. Dakle, mi sada ne znamo na koje će se organe, odnosno na koje se organe već sada primenjuje taj poseban režim zaštite podataka", naglašava Toskić.

Objašnjavajući šta to znači, ona kaže da taj poseban režim podrazumeva da ti organi imaju šira ovlašćenja, u pogleda obrade podataka, a sa druge strane, i neke dodatne obaveze.

Na pitanje da li je zakon za sada dobro funkcioniše, Toskić kaže da je rano o tome govoriti.

"Rano je proceniti kako izgleda primena ovog zakona. Postoje subjekti iz redova privrede koji su se već uskladili sa njim, jer sarađuju s privredom iz EU, i od njih se to zahtevalo. Međutim, najveći deo naše privrede i javnog sektora kasno je počeo s tim procesom ili ga uopšte nije ni počeo. Jedan od razloga za to je nepoznavanje novih odredbi, ali i nerazumevanje značaja ovih propisa", kaže ona.

Bilo je, dodaje, i problema tokom pisanja ovog zakona, kada su organizacije pokušavale da saznaju kako će on uopšte izgledati.

"Imali smo problema da saznamo kako će izgledati nacrt tog zakona. Kada smo videli prvi nacrt, naša organizacija, zajedno sa drugim organizacijama civilnog sektora je dala komentare na taj nacrt, ali na žalost, nijedan od njih nije usvojen. Jako brzo je zakon onda i usvojen, i to u hitnoj proceduri", ukazala je Toskić.

"Komentar Evropske komisije smo morali da tražimo po zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja. Ono što smo videli je da taj dokument Evropske komisije upravo preporučuje ono što smo i mi, a to je da se razdvoje dva dokumenta koji uređuju opšti režim zaštite podataka i ovaj poseban za nadležne organe i da treba rešiti ta neka nedefinisana pitanja", dodala je.

Toskić kaže da najveći problem predstavlja član 40 Zakona, koji omogućava da se bez nekih pravnih garancija ograniče prava građana u pogledu zaštite ličnih podataka.

"To kolokvijalno znači da onaj ko obrađuje vaše podatke može da mu uskrati informacije o tome da li ih obrađuje, šta radi s njima. U tom članu je izostavljeno da, kada se takva mogućnost ostavlja, ona mora biti propisana i jasno definisana zakonom. Taj član 40 je izostavio reč - zakon. Nadamo se da će Ustavni sud reagovati povodom toga", ukazala je Toskić.

U Beogradu je održana konferencija "Budućnost informacija u Srbiji" koja se bavi slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja. Miodrag Milosavljević, direktor Fondacije za otvoreno društvo ukazao je da će između ostalog, izraziti zabrinutost poslednjim nacrtom zakona o pristupu informacijama.

"Iako je pristup ovim informacijama na visokom nivou, poslednji nacrt zakona kojima smo imali pristup predviđao je da društva kapitala budu izuzeta iz reda obveznika zakona o slobodnom pristupu. To su ona društva koja mi zovemo javna preduzeća, poput Telekoma, Železnica...Ukoliko zakon bude usvojen na takav način, mi nećemo imati pristup informacijama u tim preduzećima, a ona su, vidimo u prošlosti, najinteresantnija za javnost", kaže Milosavljević.

Prema njegovim rečima, medijska pažnja uvek bude podignuta oko informacija koje su politički osetljive.

"A tiču se upravljanja javnim preduzećima, zatim velikog kapitala ili ugovora, gde obično dolazi do skrivanja informacija i tu ima najviše posla za Poverenika. Najveći deo korupcije se dešava u javnim preduzećima, i ta vrsta informacija mora da ostane dostupna javnosti. Predlog je da se ne dira ništa u tom segmentu, da ostane kako je sada u postojećem zakonu", naglasio je Milosavljević.

Ana Toskić kaže da više od godinu i po dana traje proces izmene zakona o pristupu informacija od javnog značaja.

"Reakcije na prvi nacrt zakona bila je dosta kritična. Predlog je da se društva kapitala izuzmu iz zakona, preduzeća poput Diposa, Telekoma, Korodora. To su sve preduzeća koja operišu najvećim budžetima i ne retko su predmet raznih korupcionaških afera i gde postoji najveći upliv politike. Reagovale su i međunarodne organizacije koje su rekle da takvo rešenje ne postoji nigde u uporednom pravu, da je ono loše i da se time postojeći zakon unazađuje", ukazala je Toskić.

Ona kaže i da izmene zakona predviđaju strože kazne za odbijanje davanja informacija, ali da one nisu dovoljno visoke.

Izvor: Vebsajt N1, Miona Živić, 23.09.2019.
Naslov: Redakcija