ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU: Pravna lica koja trguju elektronski ne mogu robu da prodaju u Srbiji jer Zakon zabranjuje transakcije među rezidentima u stranoj valuti

Firma koja proizvodi softver i prodaje ga na internetu, na osnovu uplate na "Pej-palu", ne zna ko je pritisnuo dugme "kupi" i da li je on slučajno rezident Srbije, Amerike ili Japana. Međutim, ako se ipak dogodi da je ovaj kupac iz naše zemlje, vlasnik softvera je u prekršaju, zato što Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014) ne dozvoljava transakcije među rezidentima u stranoj valuti. Budući da Narodna banka Srbije (NBS) i Poreska uprava (PU) imaju mehanizme da to utvrde, pitanje je dana kada bi se vlasnik kompanije našao na meti inspekcije i bio kažnjen.

Ovaj primer ilustruje problem nastao između države i kompanija koje posluju preko interneta i svoje usluge naplaćuju preko "Pej-pala" koji, kako navodi Narodna banka Srbije, u Srbiji nije registrovan kao institucija elektronskog novca.

Podsetimo, NBS je nedavno saopštila da najpoznatiji svetski servis za plaćanje putem interneta – "Pej-pal", domaćim kompanijama i građanima i dalje može da služi samo za platni promet sa inostranstvom (za šta ima licencu Narodne banke Srbije), ali ne i za njihova međusobna plaćanja u zemlji. Za ovu delatnost ovaj servis nije ni podneo zahtev za licenciranje.

Pozivajući se na Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), u NBS kažu da je jedini način da domaće kompanije ili pojedinci međusobno obavljaju platni promet preko ovog ili bilo kog drugog sličnog servisa, da se ove kompanije kod NBS registruju kao institucije elektronskog novca.

Zoja Kukić, osnivač "Startita", neprofitne organizacija koja se bavi razvojem tehnološkog okruženja u Srbiji i ima dosta kontakata sa internet preduzetnicama, kaže da "Pej-pal" u Srbiji nije pogodan ni za trgovanje sa inostranstvom, jer i dalje postoje problemi u funkcionisanju ovog sistema.

– NBS je obavestila javnost da je Zakon o deviznom poslovanju u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da je obavezno licenciranje svake finansijske institucije koja želi da bude institucija elektronskog novca preko koje bi se moglo trgovati u domaćoj valuti. Oni navode da ovo pravilo važi u EU, ali zaboravljaju da objasne da je samo jednom registracijom u EU "Pej-pal" zadovoljio taj kriterijum i postao licencirana institucija na tržištu 28 zemalja i 500 miliona ljudi – kaže Kukić i dodaje da je nerealno očekivati da to isto uradi za tržište Srbije.

Posebno kada se uzme u obzir da smo tržište sa svega 30 e-prodavnica, koje funkcionišu, sedam miliona stanovnika i malim obimom trgovine na internetu.

– Neko očekuje da se "Pej-pal" licencira i napravi sedište u Srbiji, umesto u Singapuru. To je nerealno. Bilo bi bolje postaviti pitanje kome je u interesu da se razvija naša e-trgovina – državi Srbiji ili "Pej-palu" – kaže Kukić.

 Ona navodi primer Hrvatske u kojoj je pre ulaska u Evropsku uniju uz Zakon o deviznom plaćanju uvedena i uredba koja je omogućila izuzetak za devizna plaćanja za onlajn transakcije u stranoj valuti. I kod nas postoji izuzetak, ali samo kada je reč o kupovini nekretnina.

– Osnovni problem je nerazumevanje sistema, kada je reč o razvoju tehnološkog biznisa. Država više primenjuje reaktivni pristup. Oni zakonski i formalno nisu loše postupili, ali ako želite da razvijate e-trgovinu i pomognete ovim kompanijama, onda na sve načine tražite mogućnost da im olakšate i sklonite prepreke koje im smetaju. Umesto toga, vidimo da država loptu prebacuje na privatni teren, u ovom slučaju "Pej-pal" očekujući da oni imaju interes da razvijaju e-trgovinu u Srbiji – kaže Kukićeva i dodaje da je najvažnije da se pronađe rešenje da i naše kompanije posluju kao bilo gde u svetu.

U saopštenju NBS od pre nekoliko dana pominje se jedno od rešenja, a to je da vlasnici ovih firmi koje posluju preko interneta na svojim stranicama i mobilnim aplikacijama u slučaju kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnost plaćanja za rezidente i nerezidente isključujući mogućnost plaćanja "Pej-palom" za kupce iz Srbije.

Zoja Kukić kaže da je ovo nelogično i neizvodljivo.

– Zamislite da prodajete neki globalni proizvod celom svetu, gradite (ili već imate) svetski brend, a onda na stranici za kupovinu proizvoda imate pitanje "Da li ste iz Srbije?". To šalje loš signal vašim potencijalnim korisnicima, pogotovo što postoji uverenje da su proizvodi iz zapadnih zemalja kvalitetniji, te svi drugi gledaju da ukoliko nisu, to maksimalno dobro prikriju. Rezident je lice koje živi u Srbiji, pa je samim tim izazovno praviti posebne stranice na osnovu lokacije, jer usluge i proizvode može platiti i rezident Srbije koji je trenutno na putu u Francuskoj, ali i Francuz koji je trenutno u Srbiji – kaže Kukić.

Ona objašnjava da ne preostaje ništa drugo nego da sačekaju da država osmisli kako da omogući bilo kakav smislen način za onlajn transakcije među rezidentima u stranim valutama, jer ovako ostaje problem za bilo koji sistem plaćanja koji je okrenut ka globalnom tržištu, a svako ko se razume u biznis zna da nema nikakvog smisla na svom sajtu napraviti različite stranice za kupovinu za Srbe i sve ostale.