Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OSNOVNIM, PRIVREDNIM I PREKRŠAJNIM SUDOVIMA ODOBRENO 400 MILIONA DINARA ZA OBEŠTEĆENJE STRANAKA KOJIMA JE POVREĐENO PRAVO NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU


Vlada Republike Srbije donela je, 18. jula 2018. godine, Rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve, 05 broj 401-7001/2018 ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018). Rešenjem je predviđeno da se iz tekućih budžetskih rezervi prenese 400 miliona dinara osnovnim, privrednim i prekršajnim sudovima "za isplatu novčanog obeštećenja stranaka za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku".

Odlukom koju je potpisao Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, osnovnim sudovima ide 200 miliona, a privrednim i prekršajnim po 100 miliona dinara.

Inače budžetom za 2018. godinu osnovnim sudovima je predviđeno za kazne i penale 474,6 miliona dinara, privrednim sudovima 76 miliona, a prekršajnim 94 miliona dinara, a s obzirom na to da su dodatna sredstva obezbeđena iz rezervi, može se zaključiti da su sudovi već potrošili svoje budžete namenjene za kazne.

Ovi brojevi ukazuju na to da neefikasnost sudstva ne samo da ne uspeva da pruži pravdu građanima, već i da to još moraju da plaćaju poreski obveznici.

U 2017. godini prema statistici Visokog saveta sudstva, apelacioni sudovi su potrošili na kazne i penale 4,7 miliona dinara, viši sudovi 470 miliona, privredni 105,5 miliona, prekršajni 206,4 miliona dinara, a osnovni sudovi čak 1,1 milijardu dinara. Prema godišnjem izveštaju Visokog saveta sudstva naknada nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u prošloj godini je iznosila 13,4 miliona dinara, a naknada štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom po presudama domaćih sudova skoro 170 miliona dinara.

Vrhovni kasacioni sud u godišnjem izveštaju o radu navodi da je u 2017. godini, na osnovu odluka predsednika sudova kojima su usvojeni prigovori za ubrzanje postupaka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, pred osnovnim sudovima u Srbiji primljeno 5.543 predmeta u kojima stranke zahtevaju pravično zadovoljenje za nematerijalnu štetu od 300 do 3.000 evra.

Takođe, u 2017. godini je primljeno i 2.689 tužbi za naknadu materijalne štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Na ogroman rast rashoda za kazne i penale, doduše ne samo sudova, već i ministarstava i ostalih državnih institucija ukazao je i Fiskalni savet prilikom analize budžeta za ovu godinu. Oni su utvrdili da je za 2018. godinu planirano skoro 20 milijardi dinara za penale, što je čak četiri puta više nego što se za te namene trošilo od 2007. do 2012. godine. Ovde ulaze odštete zaposlenima ili izgubljeni sudski sporovi kao što je onaj protiv grčkog Mitilineosa prema kom Srbija mora da isplati 40 miliona evra na ime duga RTB Bora.

Milan Antonijević iz Komiteta za ljudska prava ističe da ovo pokazuje da su građani svesni da su im prava na suđenje u razumnom roku narušena i da znaju da mogu da traže odštetu, ali je od toga bitniji signal sudovima da je praksa trajanja postupaka po pet do deset godina neprihvatljiva.

Problem je što nema mehanizma utvrđivanja odgovornosti zašto suđenja toliko traju, već se to sve preliva na državni budžet. Problem nije u premalom broju sudija, jer broj sudija u Srbiji ne odudara od zemalja u okruženju– napominje Antonijević dodajući da nema potrebe za povećanjem broja sudija, već eventualno njihove preraspodele. On podseća i da su prethodnih godina preduzeti neki koraci da se smanji broj predmeta i to posebno kod izvršenja sa uvođenjem javnih izvršitelja.

Ekonomista Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da su ovolike kazne posledica nereformisanog pravosuđa iako je ono prošlo dve reforme.

Urađene su dve reforme, ali neuspešne i sad se plaća cena njihovog neuspeha. Srbija nije izgradila jako i nezavisno sudstvo, a jedan od prvih uslova za to je nezavisno finansiranje sudova. Srbija je daleko od toga. Ostali smo sa neefikasnim i slabim sudovima koji ne mogu da zadovolje potrebe društva za pravdom – kaže Šuković.

 Više od 150.000 predmeta starijih od decenije

 Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, na početku 2017. godine je bilo 4.849 nerešenih predmeta u vezi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a tokom godine ih je primljeno još 35.092. Rešeno ih je 31.208, tako da ih je na kraju godine bilo više nego na početku za skoro 4.000. Ubedljivo najviše ih je ostalo nerešeno u osnovnim sudovima – 6.205, a zatim u privrednim sudovima – 1.480. Na kraju 2017. godine u sudovima širom Srbije bilo je 483.607 predmeta starosti pet do 10 godina, a od toga gro u osnovnim sudovima 465.157. Ali to nije najgore, s obzirom na to da se po sudovima nalazi znatan broj predmeta starijih čak i od 10 godina. Od 152.318 predmeta u osnovnim sudovima je 150.107 slučajeva u kojima se pravda čeka duže od decenije.

Izvor: Vebsajt Danas, 25.08.2018.
Naslov: Redakcija