NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Ambasade nastavljaju zakup nepokretnosti na period od deset godina ali sa novim vlasnikom, kojem je vraćena imovina, s tim da može da se postigne i drugačiji sporazum

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju biće prosleđen Vladi Republike Srbije na usvajanje tokom septembra 2015. godine.

Iako je predlagač samog Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014 - dalje: Zakon) iz 2011. godine bilo Ministarstvo finansija, izmene i dopune sada su u nadležnosti Ministarstva pravde. U kabinetu ministra Nikole Selakovića kažu da razlog leži u tome što su izmene više svojinskopravnog nego finansijskog karaktera. U ovom ministarstvu tvrde da su u toku poslednja usaglašavanja sadržaja Nacrta zakona, kao i pravno-tehnička redaktura.

Vlada je podeljena oko predloga da se u naturi vraćaju i zgrade gde su smeštene ambasade.

Protivnici predloženih izmena i dopuna Zakona ukazuju na opasnost da država nakon vraćanja zgrada, namenjenih za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava neće biti u prilici da ispunjava svoje obaveze po međunarodnim ugovorima i konvencijama, zbog čega može da nastane velika šteta.

- Prilikom donošenja Zakona vodilo se računa i o objektima koje koristi država, ali i o nepokretnostima, koje su namenjene za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava (DKP) - objašnjava, Goran Radosavljević, bivši državni sekretar Ministarstva finansija i šef radne grupe koja je predložila važeći Zakon.

- Video sam Nacrt zakona, kojima se iz izuzeća od naturalne restitucije brišu zdanja namenjena za smeštaj DKP. Srbija ima reciprocitet sa određenim zemljama, i u slučaju da se zgrade vrate starim vlasnicima država će imati obavezu da obezbedi druge nekretnine. Iz kojih izvora i da li će uopšte moći to da obezbedi je veliko pitanje. To bi ugrozilo funkcionisanje Republike Srbije. Dakle, ti objekti, gde su smeštene ambasade, ne bi trebalo da se vraćaju starim vlasnicima, precizirao je Radosavljević.

Prema Nacrtu zakona predviđeno je da zakupac, dakle, ambasada nastavlja zakup na period od deset godina ali sa novim vlasnikom, kojem je vraćena imovina, s tim da može da se postigne i drugačiji sporazum. Time bi država dovela ambasadore u situaciji da sami pregovaraju sa fizičkim licima o onome što je obaveza države.

Ako država odluči da vrati te vile starim vlasnicima, države čija su predstavništva tu smeštena mogu da traže od Srbije neku drugu nekretninu, a adekvatne teško da imamo. Takođe, sa nekih 10 do 15 država imamo reciprocitet, tako da mi ne plaćamo za našu u njihovoj, a oni za svoju ambasadu u našoj zemlji. Srpska ambasada bi u tom slučaju bila izbačena iz zdanja ili bi morala da ga plaća, a to su veliki troškovi. Za to sam da gde god je moguće treba vratiti nekretninu u naturi, ali tako da se ne ugrozi funkcionisanje države, navodi Radosavljević.

Izmene koje se tiču uvođenja supstitucije (zamene) kod poljoprivrednog zemljišta su, takođe, smatra Radosavljević, "opasne". Sama supstitucija može da bude veliki izvor korupcije. Na primer, potražuje se pet kuća na Dedinju, a država ima samo jednu. Po kom kriterijumu će se utvrditi kome da se vrati, a ko da bude obeštećen. Uvek će četvorica da se žale. Sa druge strane, uvođenje supstitucije za samo jednu kategoriju nepokretnosti može da dovede do diskriminacije - zašto kod poljoprivrednog može, a ne kod građevinskog zemljišta ili kod ostalih nekretnina.