UTVRĐIVANJE MOTIVA IZVRŠENJA DELA PRI DONOŠENJU SUDSKE PRESUDE: Krivicu optuženog mogu da potvrde samo materijalni dokazi, čak i ako je motiv zločina nejasan

Jedna presuda nikada ne može sadržavati pravdu ako sud ne utvrdi motiv izvršenja dela, rekao je advokat Borisav Ignjatović u svojoj završnoj reči, braneći optuženu za teško ubistvo 1962. godine pred sudom u Sarajevu.

– Motiv je taj koji nam kazuje karakter izvršioca dela, koji nam daje sliku optuženog. Po motivu poznajemo i pravac delovanja, po njemu razaznajemo kuda se kreće umišljaj, šta je optuženi hteo da postigne i, što je najodlučnije, zašto je to hteo da postigne. Motiv nam daje odgovor na pitanje zašto je optuženi izvršio krivično delo, šta ga je rukovodilo da ga izvrši, šta ga je nagnalo na takav zločinački put – rekao je Ignjatović.

Tek kada je motiv sa sigurnošću utvrđen, tada je sudskom veću trasiran put za donošenje pravilne presude. Bez toga, kako je naglašavao advokat, sud bi lutao po bespuću, bez izgleda da izađe na čistinu.

– Stalno bi nam visio Damoklov mač nad glavom – strah da se nismo ogrešili o svoju savest, strah da li je trebalo da donesemo baš ovakvu presudu ili drugačiju. Bez utvrđenog motiva, neizbežno bi u jednom trenutku nastupilo kolebanje – govorio je Ignjatović.

Zločin iz strasti, koristoljublja, osvete, mržnje i niskih pobuda – sve su to oblici najtežeg zločina – teškog ubistva, za koje zakon propisuje najtežu kaznu – od 30 do 40 godina zatvora.

Motiv koji čini teško ubistvo može biti i želja da se prikrije neko drugo krivično delo, kao što su ubistvo svedoka ili očevica, ili da se izvrši još jedan zločin. Koristoljublje ili pohlepa ne mora biti motiv samo kada je reč o novcu nego i bilo kakvoj drugoj materijalnoj koristi, kao što su nasleđe ili dobitak od osiguranja. Koristoljublje čak može da se ogleda i u sprečavanju materijalnog gubitka. Taj motiv takođe postoji i kada dužnik ubije poverioca.

Kada je reč o plaćenim ubistvima, motiv izvršioca je uvek koristoljublje, jer ubica nema nikakav ličan odnos prema žrtvi, već samo interes da dođe do novca. Najčešće u takvim slučajevima, o pravim motivima likvidacije se samo nagađa, a naručilac ubistva obično ostaje neotkriven.

Advokat Predrag Vasović kaže da utvrđivanje motiva može da bude značajno u fazi predistrage, kad policija još traga za osumnjičenim. Ako tužilac smatra da ima dovoljno dokaza, onda je motiv relevantan samo kod oblika teškog ubistva, kao što su ubistvo iz koristoljublja, osvete i drugih niskih pobuda.

– Međutim, traganje po motivu može da bude vrlo opasno za istinu – ako se nedostatak dokaza kompenzuje tvrdnjom da je jedino ta osoba imala motiv, pa da se onda na osnovu toga zaključuje o krivici. Ako se organi gonjenja slepo drže motiva, mogu da dođu u situaciju da se vodi postupak protiv onog za koga se smatra da je jedini imao motiv za zločin – kaže advokat Vasović.

Ukoliko je osumnjičeni i imao motiv, kao što je ljubomora, ili materijalna korist od smrti žrtve, to nije dokaz da je on izvršilac.

– Odlučujući kriterijum moraju da budu dokazi. Motiv može da zavara i da odvede na pogrešan put – naglašava Vasović.

Osim toga, postoje i ubistva bez motiva. To su uglavnom krivična dela situacionog karaktera, kao što je ubistvo u kafanskoj tuči ili na ulici, kada ne postoji nikakav umišljaj, a često se u takvim slučajevima žrtva i ubica uopšte nisu ni poznavali.

Advokat Aleksandar Zarić kaže da motiv bez dokaza nema značaja u krivičnom postupku.

– Motiv je samo pretpostavka na osnovu koje se traže materijalni dokazi. Motivi mogu da budu koristoljublje, ljubomora, zavist... ali nijedan nije dokaz sam po sebi već samo indicija koja može da usmeri istragu u određenom pravcu. Za optuženog može da se nađe hiljadu motiva, ali moraju da postoje konkretni materijalni dokazi da je izvršilac zločina – kaže Zarić.

Ukazuje da motivi mogu da odvedu istragu u potpuno pogrešnom pravcu. Može da postoji i više osoba koje su imale motiv da ubiju žrtvu, ali da nijedna od njih nije ni izvršilac ni naručilac zločina. Kako u kriminalističkim romanima, tako i u realnim slučajevima, često se ispostavi da pravi ubica ima motiv koji nije bio uočljiv i koji istražitelji nisu imali u vidu, a otkriven je na osnovu materijalnih tragova.