Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Nije precizirano kada se očekuje usvajanje ovog Zakona


Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i pozvalo sve zainteresovane da do 6. avgusta pošalju primedbe, predloge i sugestije. Donošenje tog akta predviđeno je Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), ali je i zahtev Evropske komisije kako bi građanima pravda bila dostupnija. Nevladine organizacije tvrde da je sve više građana kojima je besplatna pravna pomoć potrebna.

Pravna pomoć su: odbrana, zastupanje, pisanje podnesaka poput žalbi, tužbi, molbi, zahteva, pravni saveti. Prema Ustavu iz 2006. pružaju je advokati i jedinice lokalne samouprave, a zakonom treba da se odredi kada je besplatna. Međutim, taj zakon još nije donet.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava "Yucom" Milan Antonijević kaže da se, po istraživanju koje su radili 2018. godine, u 95 opština od 174 pruža pravna pomoć građanima.

"Svaka opština je po zakonu dužna da organizuje službu za pružanje pravne pomoći. U pojedinim je takva usluga u potpunosti besplatna, u drugima se u određenim slučajevima naplaćuje", ukazuje Antonijević.

Besplatnu pravnu pomoć dobijaju ranjive kategorije stanovništva poput siromašnih, osoba sa invaliditetom, žrtava nasilja. Kriterijumi za dobijanje pomoći su, međutim, različiti od jednog do drugog pružaoca pomoći – opština, advokata, pravnih fakulteta i nevladinih organizacija.

Pritom advokati smatraju da nevladine organizacije po Ustavu ne mogu da pružaju tu pomoć. Zato su blokirali donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

"Polje delovanja udruženja je sada ograničeno na Zakon o azilu i privremenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018) i Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), ali i u tim slučajevima mogu tu pravnu pomoć da pružaju samo preko advokata", napominje predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac, ocenjujući istovremeno da je Nacrt zakona koji je Ministarstvo pravde objavilo na svom sajtu dobar tekst.

U kojim slučajevima su građanima advokati dali besplatnu pomoć, u Advokatskoj komori Srbije odgovaraju da nemaju podatke.

Nevladina organizacija Autonomni ženski centar to radi duže od dve decenije. Na primer, u 2016. pomogli su 740 žena.

"U nevladinim organizacijama besplatnu pravnu pomoć pružaju takođe pravnici koji su završili iste pravne fakultete kao i advokati koji godinama sarađuju sa nevladinim organizacijama", objašnjava Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

U Ministarstvu pravde kažu samo da je Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći objavljen na sajtu, ali ne i kada se očekuje da bude usvojen.

Macanovićeva smatra da je glavni problem novac zato što sistem besplatne pravne pomoći mora da ima određeni fond iz kojeg će da se finansira.

"Posledice trpe građani i građanke države Srbije upravo zato što vi imate nešto što je Ustavom garantovano pravo i koje država Srbija nije u mogućnosti da ispuni, već, evo, ovoliki broj godina", ukazuje Macanovićeva.

Da to otežava pristup pravdi iz godine u godinu upozorava i Evropska komisija. U izveštaju o napretku za 2016. čak poziva da se zakon usvoji po hitnom postupku. Probijeni su rokovi iz akcionih planova, pa i onog za Poglavlje 23.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 26.07.2018.
Naslov: Redakcija