Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POGLAVLJE 27: U procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, potrebno je primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa. To će, pored znatnih finansijskih ulaganja, podrazumevati i izgradnju odgovarajuće administrativne, institucionalne i tehničke podrške za njihovu primenu


Najveći teret usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u oblasti zaštite životne sredine podneće privreda i građani, procene su zasnovane na iskustvu drugih zemalja koje su prošle proces pridruživanja Evropskoj uniji.

Zaštita životne sredine postepeno postaje jedno od prioritetnih pitanja, kako na nacionalnom tako i na regionalnom i globalnom nivou. U procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU u ovoj oblasti, definisanim Poglavljem 27 - životna sredina i klimatske promene - potrebno je primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa. To će, pored znatnih finansijskih ulaganja, podrazumevati i izgradnju odgovarajuće administrativne, institucionalne i tehničke podrške za njihovu primenu.

- Da bi se sagledala složenost celokupnog procesa usvajanja propisa i standarda u oblasti životne sredine i njena multidisciplinarnost, dovoljno je pogledati ključne teme kojima će se baviti administracija, privreda i civilno društvo. U to je uključeno i zagađenje vazduha, klimatske promene, upravljanje otpadom, kvalitet voda, zaštita prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, gazdovanje šumama... - ističe Dušan Stokić, rukovodilac centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise Privredne komore Srbije.

Veći deo propisa u oblasti zaštite životne sredine već je "utkan" u domaće zakonodavstvo. Međutim, ključni izazov biće stepen i dinamika njihove primene u industriji, javnim preduzećima, lokalnim samoupravama i domaćinstvima.

- Osim zakonske obaveze, ukoliko žele da opstanu na tržištu i budu konkurentni, kompanije će morati svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti da prilagode savremenom načinu poslovanja - naglašava Stokić.

Ovo podrazumeva isporuku proizvoda i usluga zasnovanih na životnom ciklusu proizvoda, principima održivog poslovanja, energetskoj i sirovinskoj efikasnosti, uvođenje novih standarda za proizvode i procese (ISO 14001, eko-znak, EMAS i dr.) i tehnika (reciklaža, ponovna upotreba materijala, itd.). To znači planiranje znatnih investicionih ulaganja u srednjoročnom i dugoročnom periodu.

- Za privrednike, u ovoj oblasti, od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strože zahteve ekoloških propisa kao i dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju: integrisane dozvole za postrojenja, rešavanje pitanja industrijskog i istorijskog otpada, sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, ekonomski instrumenti... - ističe Stokić. - Samo za primenu EU direktive o industrijskom zagađenju, u sektorima energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i prehrambene industrije, procenjuje se da će do 2027. godine biti potrebno investirati oko 1,1 milijardu evra.

Neke procene govore da će za oko 20-30 postrojenja eventualno moći da se očekuje saglasnost Evropske komisije za dobijanje prelaznih rokova (što je svega oko pet do deset odsto svih IPPC instalacija), ali i ovo pod uslovom da se za svako pojedinačno postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija.

- Upravljanje otpadom, takođe, zahteva ogromna investiciona i, kasnije, operativna, ulaganja. Za okvirnu direktivu o otpadu, direktivu o deponijama i direktivu ambalaži i ambalažnom otpadu, procenjuje se da su do 2034. godine investicioni troškovi samo za razvoj infrastrukture oko 920 miliona evra. Ovde nisu uračunati investicioni troškovi za električni i elektronski otpad, baterije i akumulatore, hemikalije, otpadna vozila - ukazuju u PKS. - U oblasti kvaliteta voda, za regulisanje pitanja komunalnih otpadnih voda i vode za piće očekuje se oko sedam milijardi evra investicija.

Koncept cirkularne ekonomije predstavlja doprinos održivom rastu kao odgovor na narastajući pritisak potrošačkog društva na prirodne resurse i životnu sredinu. Sve do sada, ekonomija se odvijala po principu "uzmi-napravi-odbaci" (take, make, dispose), tzv. linearni model ekonomije, gde svaki proizvod na kraju životnog veka biva odbačen. Mnogi korisni materijali koji se upotrebljavaju za pravljenje proizvoda, izgradnju objekata ili preradu hrane, kada se "istroše", bivaju odbačeni kao otpad. Međutim, stalni porast populacije i sve veće potrebe čoveka za "boljim, bržim i većim" dovode do veće potrošnje prirodnih resursa i štetnog uticaja na životnu sredinu. Sirovine, fosilna goriva, hrana, čista voda i zdravo zemljište postali su veoma skupi. Na primer, u EU svaki stanovnik troši 15 tona materijala godišnje, dok istovremeno prosečno proizvede 4,5 tone otpada, od čega polovina završi na deponiji. Stoga, linearna ekonomija, koja se oslanja primarno na potrošnju sirovina iz prirode, više nije prihvatljiv model.

- Cirkularna ekonomija doprinosi stvaranju potpuno novih tržišta zbog promena potrošačke politike - objašnjava Dušan Stokić, rukovodilac centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise PKS. Naime, od tradicionalnog vlasništva nad proizvodom sada se ide ka ponovnoj upotrebi i deljenju proizvoda, čime se stvaraju uslovi za novo zapošljavanje.

Evropski institut za inovacije i tehnologije (EIT) finansira Climate-KIC projekat PKS. Climate-KIC je glavna klimatska inovativna inicijativa EU, koja funkcioniše na četiri stuba, a to su: održivi sistemi proizvodnje i cirkularna ekonomija, urbane tranzicije, metrike za odluke i finansije, održivo korišćenje zemljišta. Projekat je započet u avgustu 2016. i ima za cilj uspostavljanje zajednice čistih tehnologija i zelenog biznisa u Srbiji, putem podrške startapovima, preduzetnicima, praktičarima u oblasti zaštite životne sredine, studentima i ostalima koji rade u oblasti klimatskih promena, zaštite sredine, energetske efikasnosti - navodi Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Privredna komora Srbije, kroz aktivnosti Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise i Centra za cirkularnu ekonomiju intenzivno radi na informisanju javnosti, pre svega privrednika, o obavezama industrije u vezi sa Poglavljem 27. Ono se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, principe cirkularne ekonomije, ali i na dobrovoljne "zelene" mehanizme, kao što je primena standarda, u cilju povećanja konkurentnosti, postizanja održivosti poslovanja i dobrobiti za celu društvenu zajednicu.

Izvor: Vebsajt Novosti, 25.07.2017.
Naslov: Redakcija