Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O INSPEKCIJISKOM NADZORU: Puna kontrola neregistrovanih subjekata od 30. jula 2015. godine. Inspekcijski uviđaj u stambenom prostoru se može izvršiti uz pristanak držaoca ili naredbu nadležnog suda koja će se izdavati po hitnom postupku za 48 sati od prijave. Uviđaj će moći da bude iznenadan i nenajavljen


Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) u delu kojim se uređuje postupanje inspekcija prema neregistrovanim subjektima, počeće od 30. jula 2015. godine. Zakon će početi sa primenom i prema poslodavcima koji zapošljavaju radnike "na crno".

U prvoj rundi, velike akcije inspekcija, na udaru će biti 110 objekata širom Srbije. Ukoliko ne budu želeli da prihvate legalna pravila igre, na vrata će im biti stavljen katanac.

Tako, na primer, inspektori mogu da kontrolišu stanove za koje se sumnja da se u njima vrši neki neprijavljeni posao. Ukoliko inspektore vlasnik ili zakupac stana ne pusti da izvrše kontrolu, oni za ulaz u stan dobijaju saglasnost suda, koja će se izdavati po hitnom postupku za 48 sati od prijave. Uviđaj će, za razliku od dosadašnje prakse, moći da bude iznenadan i nenajavljen.

U slučaju da vlasnik stana odbije da primi inspektore i pored naloga suda, policija je dužna da obezbedi ulazak u stan.

Uviđaj se vrši u prisustvu dva punoletna svedoka, a u slučaju da postoji procena da je rizično, pretres može biti i bez svedoka.

Policija i sudovi su dužni da inspektorima dostave sve podatke koji su im potrebni za kontrolu.

Nelegalnima će biti predloženo da se registruju, a ukoliko to ne urade kazne su od 50.000 do dva miliona dinara. Kazne su predvidjene za one koji rade a nisu prijavljeni, ali i oni koji su registrovani u formi pravnog lica, a obavljaju drugačiju delatnost. Inspektori mogu i da zaplene robu, a postoji mogućnost i pokretanja krivične, prekršajne ili prijave za privredni prestup.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da ne postoji precizna evidencija koliko je onih koji rade na crno. Ipak, primetno je povećanje proizvodnje tekstila u stanovima, kućama i podrumima i pomoćnim objektima.

Na crno sve više rade i frizeri, kozmetičari, stomatolozi, službe za dostavu hrane, klanice, mesare, domovi za stare i vrtići, kafići, restorani, nelegalne sale za venčanja, pogrebna preduzeća, ali i fizioterapeuti u baptističkoj crkvi...

Jedna od oblasti koja će biti detaljno "pročišćena" je i prodaja namirnica u dnevnim sobama i garažama. Biznis sa prodajom hrane naročito cveta u Vojvodini, gde stižu viršle, margarini, salame, čokolada i ostale namirnice iz Mađarske. Zbog robe iz inostranstva, koja se nelegalno prodaje po kućama, država ostaje bez prihoda od carine, PDV-a, akciza i poreza na zarade. Posebno važan segment je i bezbednost zdravlja stanovništva, jer se hrana ne čuva na pravi način.

U Beogradu će akcenat biti na suzbijanju ulične prodaje, a pod lupom će biti i taksi udruženja koja nemaju odobrenje lokalne samouprave za poslovanje.

Ovlašćenja inspektora:

  • mogu da uđu u svaki stan, uz odobrenje suda,
  • ako procene da je opasno, uviđaj u stanu mogu da obavljaju bez svedoka,
  • ako otkrije nepravilnost, inspektor piše rešenje koje je odmah izvršno,
  • može da zapleni sve za šta proceni da je značajno.
Izvor: Vebsajt Blic, Novosti, 24.07.2015.