ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Pored ekonomske kirije, Zakon je uveo i obavezu lokalnih samouprava da zaštićenim stanarima obezbede nove domove u roku od 10 godina. Njih će moći da otkupe pod uslovima pod kojima su ih i ostali građani otkupljivali devedesetih godina
Nekoliko hiljada zaštićenih stanara, mahom penzionera, naći će se uskoro na ulici ako se ne reši pitanje ekonomskih kirija koje moraju da plate. Sve više njih, kako saznajemo, obraća se za pomoć državnim organima i Zaštitniku građana, jer im iznosi zakupnina ponekad "gutaju" i do dve trećine penzije.
Takav je, recimo, slučaj 66-godišnje Radmile Knežević, čija penzija ne premašuje 26.000 dinara, ali zato kirija dostiže 16.000. Ova žena, bivši poslovođa u "Beteksovim" parfimerijama, celi život je provela u stanu od 58 kvadratnih metara u Vučitrnskoj ulici, na Senjaku. Tu je živela sa roditeljima i sestrom. Danas živi sama.
Zgradu je pre više godina otkupio novi vlasnik, kao neuseljivu. Prema tadašnjem zakonu, stanari sa neograničenim stanarskim pravom nisu smeli ništa da popravljaju bez dozvole vlasnika. Danas, kad bi možda to i mogla, gospođa Radmila nema od čega.
- Moja porodica nikada nije smela da konkuriše za stan, pošto se smatralo da imamo rešeno stambeno pitanje. A decenijama smo izdvajali za stambeni fond. Zgrada je stara 110 godina, nema izolaciju. Zimi ju je gotovo nemoguće zagrejati. Smrznem se kad izađem u toalet, koji je na terasi. Sa spoljne strane zgrade je otpao malter. I za stan u takvoj zgradi ja moram da platim 16.000 dinara mesečno - žali se gospođa Radmila.
Kaže još i da je na skupu zaštićenih stanara čula mnogo strašnije priče. Jedan deka je ispričao kako živi u vlažnom i memljivom podrumu, za koji plaća kiriju 9.000 dinara, dok je izvesna starija gospođa pokazivala slike svoje zgrade, koja izgleda kao posle bombardovanja, ali je u starom jezgru grada, pa je kirija 23.000.
Mnogi zakupci na neodređeno, koji imaju stambeno pravo u tuđim stanovima, ne plaćaju stanarinu - prvo zato što nemaju novca, a drugo zato što ne znaju koliko bi trebalo da plate. Kako objašnjava penzioner Đorđe Nikolić, Radmilin komšija, niko od njih nije dobio uplatnicu sa iznosom za koji ga duže.
- Kiriju treba sami da izračunamo na osnovu poreskog rešenja. Osnov za oporezivanje množi se sa koeficijentom 0,00242, koji je objavljen u "Službenom glasniku". Da li stvarno mislite da ljudi od 80 godina kupuju "Službeni glasnik" i umeju to da izračunaju?! Supruga, sin i ja živimo u 35 kvadrata, na Senjaku, i kirija nam je oko 9.000 dinara. Moja penzija je 26.000, ali srećom, supruga je još zaposlena - kaže Đorđe, i primećuje da plaća porez, kiriju i učešće u troškovima za održavanje fasade i instalacija za stan koji nije njegov.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) pored ekonomske kirije, uveo je i obavezu lokalnih samouprava da zaštićenim stanarima obezbede nove domove u roku od 10 godina. Njih će moći da otkupe pod uslovima pod kojima su ih i ostali građani otkupljivali devedesetih. Mnogi, međutim, tih 10 godina neće dočekati.
- Nekome ko sad ima 75, za 10 godina biće potrebna parcela na groblju a ne stan - komentariše Nikolić.
Pojedina mesta, poput Vrnjačke Banje ili Subotice, već su ponudila stanarima domove za preseljenje, kaže Maja Nešić iz Udruženja građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu:
- U Beogradu je podneto 850 zahteva, ali selidbi još nema. Neki ljudi su morali da se isele sami i iznajme sobice za 50 evra, jer nemaju novca za ekonomsku kiriju.
Prema istraživanju Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu, među registrovanim vlasnicima privatnih stanova u kojima žive zakupci na neodređeno, u srpskoj prestonici samo je stotinak originalnih vlasnika. Ostalo su kupci neuseljivih nekretnina. Oni su ih kupovali u velikom broju tokom devedesetih godina, po nižim cenama i uz pomoć specijalizovanih agencija.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 24.06.2019.Naslov: Redakcija