ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Advokati imaju veliki broj pritužbi na rad Službe za katastar nepokretnosti. Ukazuju da modernizacija katastra diskriminiše građane u ostvarivanju prava

Zakonom o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018 i 31/2019 - dalje: Zakon), advokati su dobili status profesionalnih korisnika usluga katastra. Međutim, preduslov za sticanje ovog statusa je zaključenje ugovora između Službe katastra i svakog advokata, koji se još ne zaključuju jer je zakonom propisano da je primena odredbe o pristupu podacima katastra planirana najkasnije do 31.12.2020. godine.

Advokati se svakodnevno susreću sa velikim brojem problema u situacijama kada su im potrebne informacije, spisi i dokumenta kojima raspolaže Služba katastra, kažu iz Advokatske komore Beograda, što je neprihvatljivo s obzirom na posao kojim se advokati bave, a to je pružanje pravne pomoći građanima.

- Uobičajena obrazloženja zaposlenih u službama za katastar nepokretnosti su da nemaju dovoljno zaposlenih, da im je direktor naložio da ne primaju stranke, da ne znaju u kom roku mogu da obezbede dokaze koji se traže i slično - navode advokati.

Prema njihovim rečima, članom 3. st.3. tač. 3. Zakona, propisano je da su podaci katastra javni i da svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke, da se niko ne može pozivati na to da mu podaci upisani u katastru nisu bili poznati, kao i da se to ne može čak ni dokazivati. Sva zainteresovana lica mogu izvršiti uvid i u dokumentaciju katastra koja nije prevedena u elektronsku formu, što se čini u prisustvu ovlašćenog lica Zavoda.

- Advokatska komora zatražila je od nadležnog ministarstva da izvrši nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda i zatraži informacije iz kojih razloga se advokatima onemogućava blagovremeno vršenje uvida u spise predmeta i kopiranje dokumenata sa kojima raspolaže katastar - objašnjavaju iz AKB. - Istovremeno, od Republičkog geodetskog zavoda zatraženo je da preduzme sve potrebne mere kako bi se sa svim advokatima koji podnesu zahtev za dobijanje statusa profesionalnog korisnika zaključio ugovor i omogućio elektronski pristup svim podacima u centralnoj bazi podataka katastra.

Cilj Zakona je obezbeđivanje pravne sigurnosti koja se ne može postići ako se zanemaruju radnje koje prethode zaključenju ugovora o prenosu prava na nepokretnostima, a to je uvid u dokumentaciju kojom raspolaže katastar radi ispravki mogućih grešaka i provere upisa nosioca prava. Ovim poslom se kvalifikovano bave isključivo advokati, kažu iz AKB, kojima se mora omogućiti pristup svim podacima i dokumentima kojima katastar raspolaže kako bi građanima mogli pružiti kvalitetnu pravnu pomoć.

- Jedan od ključnih problema Službe katastra je velika sporost, kao i pravilo da se ne rešava podneti zahtev dok se ne reši prethodno podneti zahtev koji se odnosi na istu nepokretnost. Zbog toga su građani prinuđeni da čekaju rešavanje prethodnih zahteva godinama. Postupci po žalbama takođe traju izuzetno dugo - pojašnjavaju advokati.

Poseban problem predstavlja postupak dostave rešenja katastra, navode iz AKB, jer se po Zakonu rešenja dostavljaju preporučenom pošiljkom na adresu stranke, a ako stranka ne primi pošiljku, rešenja se dostavljaju javnim saopštenjem na internet stranici Zavoda i objavljuju na oglasnoj tabli katastra. Po isteku roka od osam dana smatra se da je dostava izvršena, tako da građani trajno gube pravo žalbe protiv tako dostavljenih rešenja, za koje ni ne znaju.

- Ukoliko žele da izbegnu ovakve situacije, građani bi trebalo da zahtevaju da im se odluka dostavi na određenu adresu ili neposredno u prostorijama Službe katastra, u slučaju kada se postupak vodi po zahtevu stranke, a ako se postupak vodi po službenoj dužnosti, trebalo bi da obaveste organ koji ispravu dostavlja katastru - na koju adresu treba da im se izvrši dostava - ističu advokati.

Uvedena je praksa da Služba katastra prioritetno rešava zahteve za upise prava koje dobija od javnih beležnika, koja se ostvaruje na štetu građana koji su zahteve podneli sami i građana koji su zahteve podneli pre uvođenja ovakve prakse. Na ovaj način se građani stavljaju u nejednak položaj u pogledu ostvarivanja njihovih prava.

Problem je što se na telefone za zakazivanje operateri se vrlo često uopšte ne javljaju, a i kada se jave svi termini su redovno zauzeti.

Cilj Zakona bio je da se uvođenjem elektronske uprave smanje troškovi, pojednostavi postupak i unapredi efikasnost. Međutim, ističu iz AKB - elektronska uprava ne sme da funkcioniše na štetu onih građana koji nemaju uslove za pristup i podnošenje zahteva preko e-šaltera. Oni ne mogu biti diskriminisani u pogledu ostvarivanja prava, jer je to suprotno načelu dobre uprave, odnosno jednakosti u postupanju sa građanima u istim ili sličnim situacijama.

- Problematičan je stav Službe katastra da potvrde ili izjave za upis prava svojine moraju biti overene u istoj formi kao i ugovor (solemnizaciona forma) jer građani imaju potvrde i izjave iz ranijeg perioda kad se po zakonu nisu morale overavati. U situaciji kada preduzeća ili lica koja su potvrde potpisala ne postoje ili nisu živa, nema mogućnosti da budu ove potvrde budu overene od strane javnog beležnika pa samim tim i da se izvrši upis prava svojine na nepokretnosti u velikom broju slučajeva. Zbog toga je u Zakonu ovo pravilo trebalo predvideti samo za ubuduće - zaključak je AKB.

Opšte je poznato da je u Srbiji mali broj korisnika usluga preko e-šaltera, a mane ovog sistema su osim malog broja korisnika i nedostatak interakcije i izostanak mogućnosti dobijanje potrebnih informacija. Načelo pravne sigurnosti nalaže da Službe za katastar nepokretnosti omoguće jednak pristup građana svim informacijama i dokazima. Isto tako treba da im omoguće da ih u postupku zastupa advokat i da u zastupanju advokatu na njegov zahtev pruže sve potrebne informacije i dokaze na uvid - navode iz Advokatske komore Beograda.

Izvor: Vebsajt Novosti, N. Bijelić, 24.06.2019.
Naslov: Redakcija