Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O UZAJAMNOJ ADMINISTRATIVNOJ POMOĆI U PORESKIM PITANJIMA - Tekst propisa


Član 1.

Potvrđuje se Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, sačinjena u Strazburu 25. januara 1988. godine, izmenjena i dopunjena Protokolom o izmenama i dopunama Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, sačinjenim u Parizu 27. maja 2010. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O UZAJAMNOJ ADMINISTRATIVNOJ POMOĆI U PORESKIM PITANjIMA

Tekst izmenjen i dopunjen Protokolom o izmenama i dopunama Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, koji je stupio na snagu 1. juna 2011. godine.

Preambula

Države članice Saveta Evrope i zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), potpisnice ove konvencije,

Imajući u vidu da je razvoj međunarodnog kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga - iako vrlo značajan - povećao mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza i poresku evaziju i stoga zahteva povećanu saradnju između poreskih organa;

Pozdravljajući različite napore u poslednjih nekoliko godina u borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza i poreske evazije na međunarodnom nivou, bilateralno ili multilateralno;

Imajući u vidu da je koordinisan napor između država neophodan kako bi se unapredili svi oblici administrativne pomoći u pitanjima koja se tiču poreza svake vrste koja, istovremeno, obezbeđuje adekvatnu zaštitu prava poreskih obveznika;

Prepoznajući da međunarodna saradnja može igrati važnu ulogu u olakšavanju pravilnog utvrđivanja poreskih obaveza, kao i pomoći poreskom obvezniku da osigura svoja prava;

Imajući u vidu da osnovni principi koji omogućavaju svakom licu da mu prava i obaveze budu utvrđene u skladu sa odgovarajućom zakonskom procedurom treba da se odnose i na poreska pitanja u svim državama, kao i da države treba da nastoje da zaštite legitimne interese poreskih obveznika, uključujući i odgovarajuću zaštitu od diskriminacije i dvostrukog oporezivanja;

Stoga, uvereni da države treba da sprovode mere ili dostave obaveštenja, imajući u vidu neophodnost zaštite poverljivosti obaveštenja i uzimajući u obzir međunarodne instrumente za zaštitu privatnosti i protoka ličnih podataka;

Imajući u vidu da je nastalo novo okruženje za saradnju i da je poželjno da multilateralni instrument bude dostupan, kako bi se omogućilo najvećem broju država da ostvare pogodnosti od novog okruženja za saradnju i da, istovremeno, uvedu najviše međunarodne standarde saradnje u oblasti poreza;

U želji da zaključe konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima,

Dogovorile su se o sledećem:

Poglavlje I - Oblast primene Konvencije

Član 1 - Predmet Konvencije i lica na koja se primenjuje Konvencija

1.         Strane, u skladu sa odredbama Poglavlja IV ove konvencije, pružaju jedna drugoj administrativnu pomoć u poreskim pitanjima. Takva pomoć može uključiti, gde je to primereno, mere pravosudnih organa.

2.         Takva administrativna pomoć se sastoji od:

a)         razmene obaveštenja, uključujući istovremene poreske kontrole i učešće u poreskim kontrolama u inostranstvu;

b)         pomoć u naplati, uključujući zaštitne mere; i

c)         dostavljanje dokumentacije.

3.         Strana pruža administrativnu pomoć bez obzira na to da li je odnosno lice rezident ili državljanin strane ili neke druge države.

Član 2 - Porezi na koje se primenjuje Konvencija

1.         Ova konvencija se primenjuje:

a)         na sledeće poreze:

i           poreze na dohodak ili dobit,

ii.          poreze na kapitalni dobitak koji se uvode odvojeno od poreza na dohodak ili dobit,

iii.         porez na neto imovinu,

koje uvodi strana; i

b)         na sledeće poreze:

i.          poreze na dohodak, dobit, kapitalni dobitak ili neto imovinu koje uvode političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave strane,

ii.          doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju centralnoj vladi ili ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa javnim pravom, i

iii.         druge poreze, osim carina, koje uvodi strana, i to:

A.         poreze na imovinu, nasleđe ili poklon,

B.         poreze na prihod od nepokretnosti,

C.        opšte poreze na potrošnju, kao što su porez na dodatu vrednost ili porez na promet,

D.        posebne poreze na robu i usluge, kao što su akcize,

E.         poreze na upotrebu ili vlasništvo motornih vozila,

F.         poreze na upotrebu ili vlasništvo nad pokretnim stvarima, osim motornih vozila,

G.        sve druge poreze;

iv.        poreze u kategorijama navedenim u podtački iii. ove tačke koje uvode političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave strane.

2.         Postojeći porezi na koje se primenjuje Konvencija navedeni su u Prilogu A ove konvencije, po kategorijama iz stava 1. ovog člana.

3.         Strane obaveštavaju Generalnog Sekretara Saveta Evrope ili Generalnog Sekretara OECD-a (u daljem tekstu: Depozitari) o svakoj izmeni Priloga A ove konvencije, kao posledice izmene liste pomenute u stavu 2. ovog člana. Izmena se primenjuje prvog dana meseca posle isteka perioda od tri meseca od dana kada Depozitar primi takvo obaveštenje.

4.         Konvencija se primenjuje i na iste ili bitno slične poreze koje, pored ili umesto postojećih poreza navedenih u Prilogu A ove konvencije, uvodi država ugovornica nakon stupanja na snagu Konvencije u odnosu na tu stranu, u kom slučaju, ta strana obaveštava jednog od Depozitara o usvajanju odnosnog poreza.

Poglavlje II - Opšte definicije

Član 3 - Definicije

1.         Za potrebe ove konvencije, osim ako kontekst ne zahteva drugačije:

a)         izrazi "Država tražilac" i "Zamoljena država" označavaju bilo koju stranu koja traži administrativnu pomoć u poreskim pitanjima i bilo koju stranu od koje se traži da pruži takvu pomoć;

b)         izraz "porez" označava bilo koji porez ili doprinos za socijalno osiguranje na koji se, u skladu sa članom 2. ove konvencije, Konvencija primenjuje;

c)         izraz "poresko potraživanje" označava bilo koji dospeli a nenaplaćeni iznos poreza, kao i pripadajuću dospelu a nenaplaćenu kamatu, povezane administrativne novčane kazne i troškove u vezi sa naplatom.

d)         izraz "nadležni organ" označava lica i organe navedene u Prilogu B ove konvencije;

e)         izraz "državljani" u odnosu na stranu označava:

i.          fizička lica koja imaju državljanstvo te strane, i

ii.          pravna lica, partnerstva, udruženja ili bilo koje entitete koji takav status imaju na osnovu važećeg zakonodavstva u toj strani.

Za svaku stranu koja je, za te potrebe, dala izjavu, napred navedeni izrazi će biti shvaćeni na način kako su definisani u Prilogu C ove konvencije.

2.         Kada strana primenjuje Konvenciju, svaki izraz koji u njoj nije definisan, ima značenje, osim ako kontekst ne zahteva drugačije, prema zakonu te strane koji se odnosi na poreze na koje se primenjuje Konvencija.

3.         Strane obaveštavaju jednog od Depozitara o bilo kojoj izmeni priloga B i C ove konvencije. Izmena se primenjuje prvog dana meseca posle isteka perioda od tri meseca od dana kada Depozitar primi takvo obaveštenje.

Poglavlje III - Oblici pomoći

Odeljak I - Razmena obaveštenja

Član 4 - Opšte odredbe

1.         Strane razmenjuju sva obaveštenja, naročito kako je predviđeno u ovom odeljku, za koja se može predvideti da će biti od značaja za administriranje ili prinudno izvršenje unutrašnjih zakona koji se odnose na poreze na koje se primenjuje ova konvencija.

2.         Brisano.

3.         Svaka strana može, izjavom upućenom jednom od Depozitara da navede, da u skladu sa svojim unutrašnjim zakonodavstvom, njeni organi mogu da, pre slanja obaveštenja u skladu sa čl. 5. i 7. ove konvencije koja se na njega odnose, o tome obaveste svog rezidenta ili državljanina.

Član 5 - Razmena obaveštenja na zahtev

1.         Na zahtev Države tražioca, Zamoljena država dostavlja Državi tražiocu sva obaveštenja navedena u članu 4. ove konvencije, koja se odnose na određena lica ili transakcije.

2.         Ako obaveštenja sadržana u poreskim spisima Zamoljene države nisu dovoljna da bi mogla da odgovori na zahtev za razmenom obaveštenja, ta država preduzima sve odgovarajuće mere u cilju dostavljanja traženih obaveštenja Državi tražiocu.

Član 6 - Automatska razmena obaveštenja

U odnosu na kategorije predmeta i u skladu sa postupcima koje utvrđuju sporazumno, dve ili više strana automatski razmenjuju obaveštenja iz člana 4. ove konvencije.

Član 7 - Spontana razmena obaveštenja

1.         Strana, bez prethodnog zahteva, prosleđuje drugoj strani obaveštenja o kojima ima saznanje, u sledećim okolnostima:

a)         prvopomenuta strana ima razloga da pretpostavi da može doći do gubitka poreskih prihoda u drugoj strani;

b)         lice koje podleže oporezivanju, ostvaruje umanjenje ili oslobođenje od poreza u prvopomenutoj strani, koje bi dovelo do povećanja poreza ili do nastanka poreske obaveze u drugoj strani;

c)         poslovanje između lica koje podleže oporezivanju u jednoj strani i lica koje podleže oporezivanju u drugoj strani, obavlja se preko jedne ili više zemalja na način da ušteda poreza može da nastane u jednoj ili u obe strane;

d)         strana ima razloga da pretpostavi da ušteda poreza može biti rezultat veštačkog premeštanja dobiti unutar grupe preduzeća;

e)         obaveštenja koja je jednoj strani prosledila druga strana, omogućila su dobijanje obaveštenja koja mogu biti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze u drugoj strani.

2.         Svaka strana preduzima mere i sprovodi postupke koji su potrebni kako bi obaveštenja opisana u stavu 1. ovog člana mogla da budu prosleđena drugoj strani.

Član 8 - Istovremene poreske kontrole

1.         Na zahtev jedne od strana, dve ili više strana se konsultuju radi utvrđivanja predmeta i postupaka za istovremene poreske kontrole. Svaka strana odlučuje da li želi da učestvuje u određenoj istovremenoj poreskoj istrazi.

2.         Za potrebe ove konvencije, istovremena poreska kontrola označava dogovor dve ili više strana da istovremeno, svaka na svojoj teritoriji, izvrši poresku kontrolu jednog ili više lica u kojem ona imaju zajednički ili povezani interes, u cilju razmene relevantnih obaveštenja koje na taj način dobijaju.

Član 9 - Poreske kontrole u inostranstvu

1.         Na zahtev nadležnog organa Države tražioca, nadležni organ Zamoljene države može dozvoliti predstavnicima nadležnog organa Države tražioca da budu prisutni u odgovarajućem delu poreske kontrole u Zamoljenoj državi.

2.         Ako je zahtev prihvaćen, nadležni organ Zamoljene države, što je pre moguće, obaveštava nadležni organ Države tražioca o vremenu i mestu istrage, nadležnom organu ili službeniku koji je određen da sprovede kontrolu, kao i o postupcima i uslovima koje Zamoljena država zahteva za sprovođenje kontrole. Sve odluke u vezi sa sprovođenjem poreske kontrole donosi Zamoljena država.

3.         Strana može da obavesti jednog od Depozitara o svojoj nameri da, po pravilu, ne prihvata zahteve navedene u stavu 1. ovog člana. Takva izjava može se dati ili povući u bilo kom trenutku.

Član 10 - Protivrečna obaveštenja

Ako strana dobije od druge strane obaveštenja o poreskim obavezama lica za koja joj se čini da su protivrečna obaveštenjima koja ona poseduje, ona o tome obaveštava stranu koja je dostavila obaveštenja.

Odeljak II - Pomoć u naplati

Član 11 - Naplata poreskih potraživanja

1.         Na zahtev Države tražioca, Zamoljena država, u skladu sa odredbama čl. 14. i 15. ove konvencije, preduzima potrebne mere za naplatu poreskih potraživanja prvopomenute države, i to kao da je reč o njenim sopstvenim poreskim potraživanjima.

2.         Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se samo na poreska potraživanja koja su predmet akta koji dozvoljava njihovo izvršenje u Državi tražiocu i, osim ako strane ne dogovore drugačije, koja nisu osporena.

Međutim, kada se potraživanje odnosi na lice koje nije rezident Države tražioca, stav 1. ovog člana primenjuje se samo, osim ako strane ne dogovore drugačije, kada se potraživanje više ne može osporiti.

3.         Obaveza pružanja pomoći u naplati poreskih potraživanja koja se odnose na umrlo lice ili na njegovu zaostavštinu, ograničena je na vrednost zaostavštine ili imovine koju je stekao svaki od naslednika, zavisno od toga da li će se potraživanje naplatiti iz zaostavštine ili od njegovih naslednika.

Član 12 - Zaštitne mere

Na zahtev Države tražioca, Zamoljena država, u cilju naplate poreza, preduzima zaštitne mere, čak i ako se potraživanje osporava ili još nije predmet akta koji dozvoljava izvršenje.

Član 13 - Prateća dokumentacija

1.         Uz zahtev za administrativnu pomoć se prilaže:

a)         izjava da se poresko potraživanje odnosi na porez na koji se primenjuje Konvencija i, u slučaju naplate da, u skladu sa članom 11. stav 2. ove konvencije, poresko potraživanje nije osporeno ili se ne može osporiti,

b)         zvanična kopija akta koji dozvoljava izvršenje u Državi tražiocu, i

c)         svaki drugi dokument potreban za naplatu ili preduzimanje zaštitnih mera.

2.         Akt koji dozvoljava izvršenje u Državi tražiocu se, kada je to primereno, kao i u skladu sa odredbama koje su na snazi u Zamoljenoj državi, čim je to moguće, nakon dana prijema zahteva za pomoć, prihvata, priznaje, dopunjuje ili zamenjuje aktom koji omogućava izvršenje u Zamoljenoj državi.

Član 14 - Rokovi

1.         Pitanja koja se tiču bilo kojeg roka nakon kojeg se poresko potraživanje ne može prinudno naplatiti uređuju se zakonom Države tražioca. Zahtev za pomoć sadrži podatke o tom roku.

2.         Aktivnosti u vezi sa naplatom koje, u skladu sa zahtevom za pomoć preduzima Zamoljena država koje bi, prema zakonima te države prouzrokovale prekid ili zastoj roka iz stava 1. ovog člana, isti efekat imaju i prema zakonima Države tražioca. Zamoljena država obaveštava Državu tražioca o takvim aktivnostima.

3.         U svakom slučaju, zamoljena Država nema obavezu da postupi po zahtevu za pomoć koji je podnet nakon isteka roka od 15 godina od dana donošenja originalnog akta koji dozvoljava prinudnu naplatu.

Član 15 - Prioritet

Poresko potraživanje za čiju naplatu se pruža pomoć nema prioritet u Zamoljenoj državi u odnosu na potraživanja te države, čak i ako se isti takav postupak koristi za naplatu njenih sopstvenih poreskih potraživanja.

Član 16 - Odlaganje plaćanja

Zamoljena država može dozvoliti odlaganje plaćanja ili plaćanje na rate, ako njeni zakoni ili upravna praksa to dozvoljavaju u sličnim okolnostima ali, o tome prvo obaveštava Državu tražioca.

Odeljak III - Dostavljanje dokumentacije

Član 17 - Dostavljanje dokumentacije

1.         Na zahtev Države tražioca, Zamoljena država dostavlja primaocu dokumentaciju, uključujući i onu koja se odnosi na sudske odluke, koja potiče od Države tražioca a koja se, odnosi na porez na koji se primenjuje ova konvencija.

2.         Zamoljena Država dostavlja dokumentaciju:

a) na način propisan njenim unutrašnjim zakonima za dostavljanje dokumentacije bitno slične prirode;

b) u meri u kojoj je to moguće, na poseban način koji zahteva Država tražilac ili neki drugi sličan način u skladu sa svojim zakonima.

3.         Strana može, licu unutar teritorije druge strane, dokumentaciju dostaviti neposredno putem pošte.

4.         Ništa u Konvenciji ne može se tumačiti kao poništavanje bilo kakvog dostavljanja dokumentacije koje izvrši strana u skladu s njenim zakonima.

5.         Uz dokumentaciju koja se dostavlja u skladu sa ovim članom, nije potrebno priložiti prevod. Ako je dokumentacija na jeziku koji primalac ne razume, Zamoljena država treba da obezbedi njen prevod ili izradu rezimea, na svom ili jednom od njenih službenih jezika. Alternativno, Zamoljena država može od Države tražioca da zatraži da obezbedi prevod dokumentacije ili da se uz nju priloži rezime na jednom od službenih jezika Zamoljene države, Saveta Evrope ili OECD-a.

Poglavlje IV - Odredbe koje se odnose na sve oblike pomoći

Član 18 - Obaveštenja koja Država tražilac treba da dostavi

1.         U zahtevu za pomoć se, kad je to moguće, navodi:

a)         naziv organa ili agencije koji je inicirao zahtev nadležnog organa;

b)         ime, adresa ili bilo koji drugi podatak koji olakšava identifikaciju lica u odnosu na koje je zahtev podnet;

c)         u slučaju zahteva za obaveštenjem, formu u kojoj Država tražilac želi da obaveštenja budu dostavljena kako bi se, zadovoljile njene potrebe;

d)         u slučaju zahteva za pomoć u naplati ili zaštitnih mera, prirodu poreskog potraživanja, sadržinu poreskog potraživanja i imovinu iz koje se poresko potraživanje može naplatiti;

e)         u slučaju zahteva za dostavljanje dokumentacije, prirodu i predmet dokumentacije koji treba dostaviti;

f)          da li je zahtev u skladu sa zakonom i upravnom praksom Države tražioca i da li je u skladu sa članom 21. stav 2. tačka g) ove konvencije

2.         Kada Država tražilac sazna za još neke podatke koji su od značaja za zahtev za pomoć, ona ih odmah prosleđuje Zamoljenoj državi.

Član 19 - Brisan

Član 20 - Odgovor na zahtev za pomoć

1.         Ako prihvati zahtev za pomoć, Zamoljena država, obaveštava Državu tražioca o preduzetoj meri, kao i o njenom ishodu rezultatu što je pre moguće.

2.         Ako ne prihvati zahtev, Zamoljena država, o tome, kao i o razlozima za tu odluku, što je pre moguće, obaveštava Državu tražioca.

3.         Ako je, u slučaju zahteva za obaveštenjem, Država tražilac navela formu u kojoj želi da joj se obaveštenja dostave, što Zamoljena država može da ispuni, Zamoljena država će tako i postupiti.

Član 21 - Zaštita lica i ograničenja obaveze pružanja pomoći

1.         Ništa u ovoj konvenciji ne utiče na prava i zaštitu na koju lica imaju pravo po zakonima ili upravnoj praksi Zamoljene države.

2.         Osim u slučaju člana 14. ove konvencije, odredbe ove konvencije ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao obaveza Zamoljene države da:

a)         preduzima mere suprotne sopstvenim zakonima ili upravnoj praksi, ili zakonima ili upravnoj praksi Države tražioca;

b)         preduzima mere koje bi bile suprotne javnom poretku (ordre public);

c)         dostavlja obaveštenja koja se ne mogu dobiti na osnovu njenih sopstvenih zakona ili njene upravne prakse ili na osnovu zakona Države tražioca ili njene upravne prakse;

d)         dostavlja obaveštenja koja otkrivaju trgovinsku, poslovnu, industrijsku, komercijalnu ili profesionalnu tajnu ili poslovni postupak, ili obaveštenja čije bi saopštenje bilo suprotno javnom poretku (ordre public);

e)         pruža administrativnu pomoć ako i, ukoliko, smatra da je oporezivanje u Državi tražiocu u suprotnosti sa opšteprihvaćenim principima oporezivanja ili odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili bilo koje druge konvencije koju je Zamoljena država zaključila sa Državom tražiocem;

f)          pruža administrativnu pomoć u svrhu administriranja ili prinudnog izvršenja odredbe poreskog zakona Države tražioca, ili bilo kojeg sa njim povezanog zahteva koji, u istim okolnostima, državljanina Zamoljene države diskriminiše u poređenju sa državljaninom Države tražioca;

g)         pruža administrativnu pomoć ako Država tražilac nije preduzela sve razumne mere koje su joj na raspolaganju na osnovu njenih zakona ili upravne prakse, osim ako bi preduzimanje tih mera stvorilo nesrazmerne teškoće;

h)         pruža pomoć u naplati u slučajevima gde je administrativno opterećenje za tu Državu očigledno nesrazmerno u odnosu na korist koju treba da ostvari Država tražilac.

3.         Ako Država tražilac traži obaveštenja u skladu sa ovom konvencijom, Zamoljena država će koristiti svoje mere da bi pribavila tražena obaveštenja, čak i da Zamoljenoj državi ta obaveštenja možda nisu potrebna za sopstvene poreske svrhe. Obaveza sadržana u prethodnoj rečenici podleže ograničenjima sadržanim u ovoj konvenciji, osim ako bi ta ograničenja, uključujući naročito ona iz st. 1. i 2. ovog člana, onemogućila Zamoljenu državu da daje obaveštenja samo zbog toga što ne postoji domaća potreba za takvim obaveštenjima.

4.         Odredbe ove konvencije, uključujući naročito one iz st. 1. i 2. ovog člana, ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao mogućnost Zamoljene države da odbije davanje obaveštenja samo zato što obaveštenja poseduje banka, druga finansijska institucija, zastupnik ili lice koje radi u agenciji ili u fiducijarnom svojstvu ili koje ima veze sa vlasništvom interesa u licu.

Član 22 - Tajnost

1.         Svako obaveštenje koje je strana dobila na osnovu ove konvencije smatra se tajnom i zaštićeno je na isti način kao i obaveštenje dobijeno prema unutrašnjem pravu te strane i, u meri u kojoj je to potrebno kako bi se obezbedio neophodni nivo zaštite ličnih podataka, u skladu sa zaštitom koju može odrediti strana koja dostavlja obaveštenja, kako to zahteva njeno unutrašnje pravo.

2.         Takva obaveštenja se u svakom slučaju mogu saopštiti samo licima ili organima (uključujući sudove i upravne ili nadzorne organe) koji su nadležni za utvrđivanje, naplatu ili povraćaj, prinudno ili sudsko izvršenje, rešavanje po žalbama, u odnosu na poreze te strane, ili u odnosu na nadzor napred navedenog. Samo napred navedena lica ili organi koriste obaveštenja samo za te svrhe. Oni ih, bez obzira na odredbe stava 1. ovog člana, mogu saopštiti u javnim sudskim postupcima ili sudskim odlukama koje se odnose na te poreze.

3.         Ako je strana stavila rezervu predviđenu u članu 30. stav 1. tačka a) ove konvencije, svaka druga strana koja dobija obaveštenja od te strane ne sme ih koristiti za potrebe poreza u kategoriji koja je predmet rezerve. Slično tome, strana koja stavi takvu rezervu ne sme koristiti obaveštenja dobijena prema ovoj konvenciji, za potrebe poreza u kategoriji koja je predmet rezerve.

4.         Izuzetno od odredaba st. 1, 2. i 3. ovog člana, obaveštenja koja primi strana mogu se koristiti u druge svrhe kada se takva obaveštenja, po zakonima strane tražioca, mogu koristiti za druge svrhe, a nadležni organ te strane odobri takvo korišćenje. Obaveštenja koja strana dostavi drugoj strani, ova može preneti trećoj strani, uz prethodno odobrenje nadležnog organa prvopomenute strane.

Član 23 - Postupci

1.         Postupci u vezi sa merama koje u skladu sa ovom konvencijom, preduzima Zamoljena država vode se samo pred nadležnim organom te države.

2.         Postupci u vezi sa merama koje u skladu sa ovom konvencijom preduzima Država tražilac, naročito oni koji se, u oblasti naplate, odnose na postojanje ili iznos poreskog potraživanja ili akt kojim se dozvoljava njegova prinudna naplata, vode se samo pred nadležnim organom te države. Ako su takvi postupci započeti, Država tražilac o tome obaveštava Zamoljenu državu koja će obustaviti postupak, do donošenja odluke nadležnog organa. Međutim, Zamoljena država će, u cilju obezbeđenja naplate, ako to zatraži Država tražilac, preduzeti zaštitne mere. O takvim postupcima, Zamoljenu državu može obavestiti i bilo koje zainteresovano lice. U vezi sa navedenim, Zamoljena država se, po prijemu takvih obaveštenja, ako je to potrebno, konsultuje sa Državom tražiocem.

3.         Čim se donese konačna odluka u postupku, Zamoljena država ili Država tražilac, zavisno od slučaja, obaveštava drugu Državu o odluci, kao i posledicama koje ona ima na zahtev za pomoć.

Poglavlje V - Posebne odredbe

Član 24 - Primena Konvencije

1.         O primeni ove konvencije, strane međusobno komuniciraju preko svojih nadležnih organa. Nadležni organi neposredno komuniciraju ali, u tom cilju, mogu ovlastiti i njima podređene organe. Nadležni organi dve ili više strana mogu se međusobno dogovoriti o načinu primene Konvencije.

2.         Kada Zamoljena država smatra, da bi primena ove konvencije u određenom slučaju imala ozbiljne i neželjene posledice, nadležni organi Zamoljene i Države tražioca se međusobno konsultuju u nastojanju da situaciju reše zajedničkim dogovorom.

3.         Koordinaciono telo sastavljeno od predstavnika nadležnih organa strana prati primenu i razvoj ove konvencije, pod okriljem OECD-a. U tom cilju, koordinaciono telo će preporučiti svaku meru koja bi mogla da doprinese opštim ciljevima Konvencije. Posebno, ono će poslužiti kao forum za proučavanje novih metoda i postupaka za povećanje međunarodne saradnje u poreskim pitanjima i, kada je to primereno, može preporučiti izmenu i dopunu Konvencije. Države koje su potpisale, ali još uvek nisu potvrdile, prihvatile ili odobrile Konvenciju imaju pravo da, kao posmatrači, budu predstavljene na sastancima koordinacionog tela.

4.         Strana može zatražiti da koordinaciono telo dostavi mišljenja o tumačenju odredaba Konvencije.

5.         Ako između dve ili više strana nastanu teškoće ili nejasnoće u vezi sa primenom ili tumačenjem Konvencije, nadležni organi tih strana nastoje da slučaj reše zajedničkim dogovorom. O dogovoru se obaveštava koordinaciono telo.

6.         Generalni sekretar OECD-a obaveštava strane i države potpisnice koje još uvek nisu potvrdile, prihvatile ili odobrile Konvenciju, o mišljenjima koja je, u skladu sa odredbama stava 4. ovog člana donelo koordinaciono telo, kao i o zajedničkim dogovorima postignutim u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Član 25 - Jezik

Zahtevi za pomoć i odgovori na njih sastavljaju se na jednom od službenih jezika OECD-a i Saveta Evrope ili na bilo kom drugom jeziku koji je bilateralno dogovoren između odnosnih država ugovornica.

Član 26 - Troškovi

Osim ukoliko odnosne strane bilateralno ne dogovore drugačije:

a)         redovne troškove nastale prilikom pružanja pomoći snosi Zamoljena država;

b)         vanredne troškove nastale prilikom pružanja pomoći snosi Država tražilac.

Poglavlje VI - Završne odredbe

Član 27 - Ostali međunarodni sporazumi ili aranžmani

1.         Mogućnosti za pružanje pomoći predviđene ovom konvencijom ne ograničavaju niti su ograničene onim sadržanim u postojećim ili budućim međunarodnim sporazumima ili drugim aranžmanima između zainteresovanih strana ili drugim aktima koji se odnose na saradnju u poreskim pitanjima.

2.         Izuzetno od stava 1. ovog člana, one strane koje su države članice Evropske unije, u svojim međusobnim odnosima, mogu da primene mogućnosti pružanja pomoći predviđene Konvencijom, u meri u kojoj one omogućavaju širu saradnju od mogućnosti koje predviđaju važeći propisi Evropske unije.

Član 28 - Potpisivanje i stupanje na snagu Konvencije

1.         Ova konvencija je otvorena za potpisivanje, za države članice Saveta Evrope i zemlje članice OECD-a. Ona je predmet potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja deponuju se kod jednog od Depozitara.

2.         Ova konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana kada je pet država izrazilo saglasnost da ih Konvencija obavezuje u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana.

3.         Za državu članicu Saveta Evrope ili zemlju članicu OECD-a koja naknadno izrazi saglasnost da bude njome obavezana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja.

4.         Država članica Saveta Evrope ili zemlja članica OECD-a koja postane strana u Konvenciji, nakon stupanja na snagu Protokola o izmenama i dopunama ove konvencije koja je otvorena za potpisivanje 27. maja 2010. godine ("Protokol iz 2010. godine") postaje strana u Konvenciji izmenjenoj ovim protokolom, osim ukoliko ne izrazi drugačiju nameru pismenim obaveštenjem upućenim jednom od Depozitara.

5.         Nakon stupanja na snagu Protokola iz 2010. godine, bilo koja država koja nije članica Saveta Evrope ili OECD-a može da zatraži da bude pozvana da potpiše i potvrdi ovu konvenciju, izmenjenu i dopunjenu Protokolom iz 2010. godine. Svaki ovakav zahtev upućuje se jednom od Depozitara, koji ga prosleđuje stranama. Depozitar, takođe, obaveštava Komitet ministara Saveta Evrope i Savet OECD-a. Odluka da se pozovu države koje na taj način zatraže da postanu strane u Konvenciji donosi se konsenzusom strana Konvencije preko koordinacionog tela. U odnosu na bilo koju državu koja potvrđuje Konvenciju izmenjenu i dopunjenu Protokolom iz 2010. godine, u skladu s ovim stavom, ova konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenta potvrđivanja kod jednog od Depozitara.

6.         Odredbe ove konvencije, izmenjene i dopunjene Protokolom iz 2010. godine, stupaju na snagu za administrativnu pomoć koja se odnosi na poreske periode koji počinju 1. januara ili posle 1. januara godine koja sledi godinu u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine u odnosu na stranu stupila na snagu, ili ako ne postoji poreski period, za administrativnu pomoć u vezi sa poreskim obavezama koje nastaju 1. januara ili posle 1. januara godine koja sledi godinu u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine, u odnosu na stranu, stupila na snagu. Dve ili više strana mogu međusobno da se dogovore da se Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine, primenjuje za administrativnu pomoć koja se odnosi na ranije poreske periode ili poreske obaveze.

7.         Izuzetno od stava 6. ovog člana, za poreska pitanja koja uključuju namerno ponašanje koje je podložno krivičnom gonjenju po krivičnom zakonu Države tražioca, odredbe ove konvencije, izmenjene i dopunjene Protokolom iz 2010. godine, primenjuju se od dana stupanja na snagu za stranu, u vezi sa ranijim poreskim periodima ili poreskim obavezama.

Član 29 - Teritorijalna primena Konvencije

1.         Svaka država može, prilikom potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja, da odredi teritoriju ili teritorije na kojima će se ova konvencija primenjivati.

2.         Svaka država može, u bilo kom kasnijem roku, izjavom upućenom jednom od Depozitara, da proširi primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na takvu teritoriju Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana kada Depozitar primi takvu izjavu.

3.         Svaka izjava data u skladu sa jednim od prethodnih stavova ovog člana može, u vezi sa bilo kojom teritorijom navedenom u takvoj izjavi, biti povučena obaveštenjem upućenom jednom od Depozitara. Povlačenje stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana kada Depozitar primi takvo obaveštenje.

Član 30 - Rezerve

1.         Svaka država može, prilikom potpisivanja ili deponovanja svog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja ili u bilo kom kasnijem roku, da izjavi da zadržava pravo da:

a)         ne pruži nikakav oblik pomoći u odnosu na poreze drugih strana u bilo kojoj od kategorija navedenih u članu 2. stav 1. tačka b) ove konvencije, pod uslovom da nije uključila neki domaći porez u tu kategoriju prema Prilogu A Konvencije;

b)         ne pruži pomoć u naplati bilo kojeg poreskog potraživanja ili u naplati administrativne novčane kazne, za sve poreze ili samo za poreze u jednoj ili više kategorija navedenih u članu 2. stav 1. ove konvencije;

c)         ne pruži pomoć u vezi sa bilo kojim poreskim potraživanjem, koje postoji na dan stupanja na snagu Konvencije u odnosu na tu državu ili ako je rezerva, prethodno, bila stavljena u skladu sa tačkom a) ili b) ovog stava, na dan povlačenja takve rezerve u odnosu na poreze u odnosnoj kategoriji;

d)         ne pruži pomoć u dostavljanju dokumentacije za sve poreze ili samo za poreze iz jedne ili više kategorija navedenih u članu 2. stav 1. ove konvencije;

e)         ne dozvoli dostavljanje dokumentacije putem pošte, kako je predviđeno u članu 17. stav 3. ove konvencije;

f)          član 28. stav 7. ove konvencije primenjuje isključivo za administrativnu pomoć koja se odnosi na poreske periode koji počinju 1. januara ili posle 1. januara treće godine koja prethodi godini u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine stupila na snagu za stranu ili, ako ne postoji poreski period, za administrativnu pomoć koja se odnosi na poreske obaveze koje nastaju 1. januara ili posle 1. januara treće godine koja prethodi godini u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine, stupila na snagu za stranu.

2.         Ne mogu biti stavljene nikakve druge rezerve.

3.         Posle stupanja na snagu Konvencije u odnosu na stranu, ta strana može staviti jednu ili više rezervi navedenih u stavu 1. ovog člana, koje nije stavila u prilikom potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja. Takve rezerve stupaju na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana kada je jedan od Depozitara primio rezervu.

4.         Svaka strana koja je, u skladu sa st. 1. i 3. ovog člana, stavila rezervu može u potpunosti ili delimično da je povuče putem obaveštenja upućenog jednom od Depozitara. Povlačenje se primenjuje od dana kada Depozitar primi takvo obaveštenje.

5.         Strana koja je stavila rezervu u odnosu na odredbu ove konvencije ne može zahtevati da bilo koja druga strana primenjuje tu odredbu; međutim, ako je njena rezerva delimična, ona može zahtevati primenu te odredbe, u meri u kojoj ju je i sama prihvatila.

Član 31 - Otkazivanje

1.         Svaka strana može, u bilo kojem trenutku, da otkaže ovu konvenciju, tako što će o tome obavestiti jednog od Depozitara.

2.         Otkaz se primenjuje prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana kada Depozitar primi obaveštenje.

3.         Strana koja otkazuje Konvenciju ostaje obavezana odredbama člana 22. ove konvencije dokle god, zadržava u svom posedu bilo koju dokumentaciju ili obaveštenje dobijeno na osnovu Konvencije.

Član 32 - Depozitari i njihove funkcije

1.         Depozitar kojem je poslat akt, obaveštenje ili saopštenje, obaveštava države članice Saveta Evrope i zemlje članice OECD-a, kao i sve strane u ovoj konvenciji o:

a)         svakom potpisivanju;

b)         deponovanju svakog instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja;

c)         svakom danu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa odredbama čl. 28. i 29. ove konvencije;

d)         svakoj izjavi datoj u skladu sa odredbama člana 4. stav 3. ili člana 9. stav 3. ove konvencije, kao i o povlačenju takve izjave;

e)         svakoj rezervi stavljenoj u skladu sa odredbama člana 30. ove konvencije, kao i o povlačenju svake rezerve u skladu sa odredbama člana 30. stav 4. ove konvencije;

f)          svakom obaveštenju primljenom u skladu sa odredbama člana 2. st. 3. ili 4, člana 3. stav 3, člana 29. ili člana 31. stav 1. ove konvencije;

g)         svakom drugom aktu, obaveštenju ili saopštenju u vezi sa ovom konvencijom.

2.         Depozitar koji primi ili dostavi obaveštenje u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana o tome odmah obaveštava drugog Depozitara.

Kao potvrdu čega su, dole potpisani, punovažno za to ovlašćeni, potpisali Konvenciju.

Ustanovljeno od strane Depozitara 1. dana juna 2011. godine u skladu sa članom H.4 Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta su podjednako verodostojna, u dva primerka od kojih se jedan deponuje u arhive svakog od Depozitara. Overenu kopiju, Depozitari dostavljaju svakoj strani u Konvenciji izmenjenoj i dopunjenoj Protokolom, kao i svakoj državi koja ima pravo da postane strana.

Član 3.

Obaveštenja, rezerve i deklaracija Republike Srbije u skladu sa Konvencijom u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glase:

Republika Srbija potvrđuje Konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima izmenjenu i dopunjenu Protokolom o izmenama i dopunama Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima sa sledećim obaveštenjima, rezervama i deklaracijom:

Obaveštenja

PRILOG A - Porezi na koje se primenjuje Konvencija:

Član 2. stav 1. tačka a) podtačka i.:

•           porez na dohodak građana,

•           porez na dobit pravnih lica.

PRILOG B - Nadležni organ:

Ministarstvo finansija ili njegov ovlašćeni predstavnik.

Poreske kontrole u inostranstvu

Republika Srbija obaveštava Depozitara o svojoj nameri da, po pravilu, ne prihvata zahteve navedene u članu 9. stav 1. Konvencije.

Rezerve

U skladu sa članom 30. stav 1. tačka a) Konvencije, Republika Srbija zadržava pravo da ne pruži bilo koji oblik pomoći u odnosu na poreze drugih strana u bilo kojoj od kategorija navedenih u članu 2. stav 1. tačka b) ove konvencije, pod uslovom da nije uključila neki domaći porez u tu kategoriju prema Prilogu A Konvencije;

U skladu sa članom 30. stav 1. tačka b) Konvencije, Republika Srbija zadržava pravo da ne pruži pomoć u naplati bilo kojeg poreskog potraživanja ili u naplati administrativne novčane kazne za sve poreze navedene u članu 2. stav 1. Konvencije;

U skladu sa članom 30. stav 1. tačka d) Konvencije, Republika Srbija zadržava pravo da ne pruži pomoć u dostavljanju dokumentacije za sve poreze navedene u članu 2. stav 1. Konvencije;

U skladu sa članom 30. stav 1. tačka f) Konvencije, Republika Srbija zadržava pravo da primeni član 28. stav 7. ove konvencije isključivo za administrativnu pomoć koja se odnosi na poreske periode koji počinju 1. januara ili posle 1. januara treće godine koja prethodi godini u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine stupila na snagu za stranu ili, ako ne postoji poreski period, za administrativnu pomoć koja se odnosi na poreske obaveze koje nastaju 1. januara ili posle 1. januara treće godine koja prethodi godini u kojoj je Konvencija, izmenjena i dopunjena Protokolom iz 2010. godine, stupila na snagu za stranu.

Deklaracija

Republika Srbija izjavljuje da, u skladu sa svojim unutrašnjim zakonodavstvom, njeni organi mogu da, pre slanja obaveštenja u skladu sa čl. 5. i 7. Konvencije koja se na njega odnose, o tome obaveste svog rezidenta ili državljanina.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. Razlozi za potvrđivanje Konvencije i ciljevi koji se njom žele ostvariti

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-5612/2019 od 6. juna 2019. godine (u daljem tekstu: Zaključak) utvrdila Osnovu za potpisivanje Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima (u daljem tekstu: Konvencija), usvojila tekst Konvencije, sa obaveštenjima, rezervama i deklaracijom u skladu sa Konvencijom i, ovlastila Slavicu Savičić, državnog sekretara u Ministarstvu finansija, da u ime Vlade kao zastupnika Republike Srbije, potpiše Konvenciju (tač. 1, 2. i 3. Zaključka).

U skladu sa navedenim, Konvencija je potpisana u Parizu, 13. juna 2019. godine.

U ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije, Konvenciju je potpisala, Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Posebno se ukazuje da je do potpisivanja Konvencije došlo iz razloga što je finansijska kriza iz 2008. godine uticala na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država u poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu bili adekvatni. Velike razmere poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza dovele su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima.

Poreska evazija i izbegavanje plaćanja poreza bile su posledica intenzivnog poreskog planiranja, pre svega multinacionalnih kompanija. Pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa korišćene su za umanjenje poreske osnovice ili "veštačkoˮ premeštanje dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjem dobiti, koje nije bilo praćeno i premeštanjem ekonomskih aktivnosti.

Kako bi se sprečila poreska evazija i izbegavanje plaćanja poreza, intenzivan rad na međunarodnom nivou je započet. Naročito bitne aktivnosti za pomenute ciljeve predstavljaju aktivnosti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) i organa Evropske unije (u daljem tekstu: EU).

U okviru ovih aktivnosti, OECD je zajednički radio sa Savetom Evrope na stvaranju pravnog osnova za bolju administrativnu saradnju između država u poreskim pitanjima. Rezultat tog rada je unapređenje Konvencije (koja je doneta još 1988. godine) u 2010. godini i to, Protokolom o izmenama i dopunama Konvencije, koji je stupio na snagu 1. juna 2011. godine.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između država potpisnica u vidu razmene obaveštenja na zahtev, spontane i automatske razmene obaveštenja, pomoć u naplati inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije. Konvencija se primenjuje na porez na dohodak, porez na dobit, porez na neto imovinu i porez na kapitalni dobitak koji se uvodi odvojeno od poreza na dohodak ili dobit. Takođe, Konvencija se primenjuje i na sve pomenute poreze koji se uvode na nivou političkih jedinica ili jedinica lokalne samouprave, porez na dodatu vrednost, porez na promet, porez na imovinu, nasleđe i poklon, porez na prihod od nepokretnosti, akcize, porez na upotrebu motornih vozila, porez na upotrebu ili vlasništvo nad pokretnim stvarima, osim motornih vozila i druge poreze, osim carina, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Borba protiv poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza sa druge strane, ne znači da osnovna prava poreskih obveznika treba da se zanemare. Konvencija iz tog razloga garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika. U tom cilju, poverljivost obaveštenja koja se razmenjuju predstavlja veoma bitan uslov razmene obaveštenja, kao i njihova ograničena upotreba.

Napominjemo da Konvencija ima 128 potpisnica, među kojima i 17 jurisdikcija koje formalnopravno nisu države, zatim sve države članice G20, OECD-a, veliki finansijski centri, kao i sve veći broj država u razvoju. Konvencija je otvorena za potpisivanje i za države koje nisu članice Saveta Evrope ili države članice OECD-a time što mogu da iskažu svoju želju da budu pozvane da potpišu Konvenciju.

Iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koji Republika Srbija ima i želi da održi na međunarodnom nivou, Republika Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine. U suprotnom, Savet EU je upozorio na mogućnost da Republika Srbija bude uvrštena na EU listu ne-kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima. S tim u vezi, Delegacija EU u Republici Srbiji naknadno je pojasnila da bi Konvencija, za Republiku Srbiju, trebalo da stupi na snagu do kraja 2019. godine. Naime, shodno članu 28. stav 3. Konvencije, za državu članicu Saveta Evrope (kao što je Republika Srbija) ili zemlju članicu OECD-a koja naknadno izrazi saglasnost da bude njome obavezana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi istek perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja.

Imajući u vidu navedeno, planirano je da se celokupan postupak (potpisivanje, potvrđivanje i deponovanje instrumenta potvrđivanja) okonča najkasnije do kraja avgusta 2019. godine kako bi Konvencija stupila na snagu 1. decembra 2019. godine.

S obzirom na izneto, ukazujemo da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze propisane u Konvenciji. Naime, za ispunjenje određenih obaveza iz Konvencije, neophodno je ispuniti složene tehničke uslove, kao i obezbediti zadovoljavajući obim ljudskih resursa kojim Republika Srbija trenutno ne raspolaže. U delu u kojem trenutno nije u mogućnosti da ispuni obaveze, Republika Srbija je iskoristila pravo dato u samoj Konvenciji da stavi rezerve kao i da dostavi određena obaveštenja i deklaraciju.

S tim u vezi, Sekretarijat OECD pripremio je Model obrasca u kojem je svaka zemlja potpisnica (tamo gde je to dozvoljeno) mogla da izrazi svoje rezerve, obaveštenja i deklaracije u odnosu na ono što je sadržano u odredbama odgovarajućih članova Konvencije (što je, kako je prethodno navedeno, Republika Srbija i učinila) sa napomenom, da se pomenute rezerve i obaveštenja ne potpisuju ali, istovremeno, obavezuju zemlju koja ih je stavila. Rezerve, obaveštenja i deklaracija će biti dostavljeni OECD-u prilikom deponovanja instrumenta potvrđivanja (u skladu sa propisima, rezerve, obaveštenja i deklaracije zajedno sa Konvencijom, podležu potvrđivanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 24.06.2019.