ZAKON O OGLAŠAVANJU: Udruženja potrošača ukazuju na masovno kršenje Zakona, kao i na to da za obmane u reklamiranju niko ne odgovara
Najpovoljniji, čudesni, milionski krediti, deterdženti koji najbolje čiste i odmašćuju, praškovi od kojih je veš belji od najbeljeg, marmelade, kremovi, namazi i razni slatkiši ukusniji od svih ostalih, a preparati pompeznih naziva leče baš sve! Taj savršeni svet postoji samo u reklamama, a proizvođači i trgovinski lanci ne prezaju da obmanjuju potrošače, nemilice krše Zakon o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 - dalje: Zakon), samo da se domognu kupaca. Udruženja za zaštitu potrošača smatraju da kompanije koriste situaciju, jer znaju da se zakonske regulative u praksi ne primenjuju, pa kazne - nema.
U trci do potrošača, marketinški stručnjaci ne prezaju od neistina, poluistina, nemoralnih, neukusnih, pa i zabranjenih ilustracija. Po rečima Gorana Papovića iz Nacionalne organizacije potrošača, postoje zakoni o zaštiti potrošača, o oglašavanju, Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, ali je veliki problem što se pravila u praksi ne primenjuju, a inspekcijski organi ne funkcionišu.
- Neophodno je formiranje generalnog inspektorata koji će sprečiti sadašnju situaciju da se prebacuju nadležnosti sa jedne na drugu inspekciju - kaže Papović. - Postoje ozbiljne zloupotrebe javnih ličnosti i dece u reklamiranju, kao i plasiranje netačnih informacija i poluistina. Samo je 15.000 raznih preparata, lekova i suplemenata, čijim se reklamiranjem ozbiljno krši zakon. Pitanje je zašto se već decenijama odbija formiranje generalnog inspektorata i čiji je to interes.
Da najveći broj reklama nije u skladu sa Zakonom, tvrdi i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
- Kod nas se, recimo, nesmetano i masovno reklamira nezdrava hrana za decu, koja sadrži masti, šećer, soli, iznad granica preporučenih od Svetske zdravstvene organizacije - kaže Bogosavljević. - Ta praksa nije u skladu sa pravilima EU, sa kojima težimo da uskladimo i našu regulativu. Takve reklame vrše psihološki pritisak na decu da proizvod požele, a na roditelje da ih kupuju. Masovno korišćenje lekara u svrhu preporuke nekih proizvoda je nedopustivo i suprotno zakonu i etičkim normama zdravstvenih radnika.
Zakon se nemilice krši kada je reč o reklamiranju higijenskih preparata i kućne hemije. "Moje belo, nije kao tvoje belo", svakako nisu u skladu sa pravilima.
- Takozvano upoređujuće reklamiranje je zabranjeno - kaže Bogosavljević. - Često se u praksi koriste reklamne parole, kako je izvesni preparat, krema, deterdžent, prašak bolji, kvalitetniji od svih drugih, a bez ozbiljnih analiza koje to mogu i da potvrde. Trgovinski lanci, takođe, imaju naviku da reklamiraju proizvode kao vrhunske, bez istraživanja koja potkrepljuju tvrdnje. U pitanju je nepoštena trgovinska praksa.
Kako kaže, odgovornost što se zakoni i regulative ne primenjuju u potpunosti je i na proizvođačima, državnim organima, sredstvima informisanja, stručnim udruženjima.
Zakon zabranjuje sve oglase koji dovode u zabludu potrošača. Tržišna inspekcija ima nadležnost da po prijavi, ili po službenoj dužnosti, reaguje i zabrani takvo reklamiranje. U zavisnosti od toga kakav se proizvod reklamira, nadležnosti su podeljene između tržišne, zdravstvene, sanitarne, veterinarske, poljoprivredne inspekcije, pa i Ratel-a.
- Istraživanje koje smo radili prošle godine o primeni Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017 i 16/2018), pokazalo je da više od 60 odsto reklama prezentovalo neistinitu poruku - tvrdi Bogosavljević. - Dve godine ranije, radili smo analizu čiji je zaključak da je više od polovine reklama koje se odnose na dečju hranu u suprotnosti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 25.06.2018.Naslov: Redakcija