Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA RS: Od 2019. godine Srbija dobija novi šifarnik zanimanja


Od prvog 2019. godine Srbija više neće biti jedina država u Evropi koja nema novi nacionalni okvir kvalifikacija. Registar zanimanja, koji je napisan pre više od četvrt veka, zastario je i ne sadrži profesije za koje se danas mladi školuju, ali zato se u njemu nalaze zanimanja koja poodavno poslodavce ne zanimaju

Novi Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) će najzad rešavati probleme neusklađenosti sistema kvalifikacija sa potrebama privrede i institucionalnih i funkcionalnih veza između sveta rada i sveta obrazovanja u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija. Rešavaće i problem nedovoljne uključenosti građana u celoživotno obrazovanje, kao i prepoznavanje i priznavanje kvalifikacija i njihove uporedivosti sa evropskim okvirom kvalifikacija.

Zakonom se uspostavlja jedinstveni i integrisani okvir kvalifikacija koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, odnosno da li se do njih dolazi kroz formalno ili neformalno obrazovanje, informalno učenje - životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Zoran Đorđević, objašnjava da će novi šifarnik zanimanja imati 43 vrste, 130 podvrsta i 436 skupina zanimanja odnosno 3.654 pojedinačna zanimanja. Lista od 3.654 zanimanja ovoga puta usklađena je sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, ali i sa međunarodnim standardom koji sadrži 7.018 zanimanja.

- Uvođenje novog šifarnika zanimanja biće od velike važnosti za praćenje i analizu stanja i kretanja na tržištu rada. Na ovaj način sprečiće se često nerazumevanje značenja određenih naziva zanimanja koja postoje u svetu rada, a koja nisu sadržana u postojećoj listi zanimanja iz 1990. godine, koja je u najvećem delu prevaziđena sledstveno velikim promenama u svetu rada koje su se u međuvremenu desile – objasnio je Đorđević. – Pored toga, biće od izuzetne važnosti za vođenje evidencije u oblasti rada, karijerno vođenje, posredovanje u zapošljavanju i zapošljavanje, kao i razvoj ljudskih resursa, planiranje programa obrazovanja i njihovo usklađivanje sa potrebama tržišta rada.

Već nekoliko godina jasno je da tehnološke i ekonomske promene traže i promene na tržištu radne snage, što dokazuje i činjenica da se poslodavci – bilo domaći bilo strani, sve češće žale da ne mogu da nađu određene kadrove i da su oni prestali da se školuju u Srbiji. Novo radno okruženje pred obrazovanje je postavilo nove zahteve, jer se od njega očekuje da za relativno kratko vreme pojedinac postane "zapošljiv", da po završetku obrazovanja naučeno stavi u funkciju poslodavca i tako unapredi svoj položaj na tržištu rada. Uprkos prepoznatim potrebama tržišta i preduzetim aktivnostima, Srbija se u praksi suočava sa problemima kao što su neusklađenost ponude i potražnje radne snage, veliki broj neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, neuređen sistem kvalifikacija, otežana pokretljivost radne snage, kao i otežana komunikacija sa svetom rada. Pored naziva kvalifikacije i dužine školovanja, poslodavci koji zapošljavaju radnu snagu ne raspolažu podacima o tome šta pojedinci po izlasku iz sveta obrazovanja znaju da rade.

Novina je, a to je upravo ono što je Srbiji neophodno, što će se uspostavljanjem nacionalnog okvira kvalifikacija tačno definisati šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama.

- Postojeći šifarnik zanimanja i stručne spreme godinama nije mogao da odgovori potrebama građana. Primera radi, zanimanje programer kompjuterskih igara, koje je veoma traženo na tržištu rada i veoma dobro plaćeno, u starom šifarniku zanimanja i stručne spreme uopšte ne postoji, tako da zapošljavanje uglavnom mladih koji se ovim zanimanjem bave nije bilo dovoljno vidljivo na tržištu - ocenio je Đorđević. - Uvođenjem ovog zanimanja, ali i drugih nedostajućih zanimanja, obezbediće se dostupnost podataka o celokupnoj ponudi i potražnji za zanimanjima u Srbiji, što je od izuzetne važnosti kako za obrazovni sistem tako i za utvrđivanje mera politike zapošljavanja.

Kao posebno značajna novina u novom zakonskom aktu, na koji se čekalo 28 godina, jeste i da će od Nove godine u nacionalni okvir kvalifikacija pored kvalifikacija stečenih formalnim obrazovanjem u obzir biti uzete i one stečene neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem. To je u skladu sa praksom da je kompetentnost odnosno ishod učenja na tržištu rada važniji od toga kako je ista sečena. Danas poslodavci svuda, pa i u Srbiji, smatraju da je sama diploma manje važna od veštine, jer oni od radnika traže da zna da radi odgovarajući posao i nije im bitno kako su ga naučili.

Novi propis rešiće i priznavanje stranih školskih isprava od osnovnog do visokog obrazovanja, pogotovo za naše državljane koji su se školovali u inostranstvu. Procenjuje se da će Agencija na godišnjem nivou primati oko 3.000 zahteva, od čega oko 2.000 za osnovno i srednje obrazovanje i preko 1.000 za priznavanje stranih školskih isprava za visoko obrazovanje radi zapošljavanja. Uzimajući u obzir visinu republičke administrativne takse, koja sada za osnovno obrazovanje iznosi 2.670, za srednje 5.310 i 3.500 dinara za visoko, procesuje se godišnji prihod po tom osnovu od 11.830.000,00 dinara.

- Mnogi naši studenti koji su završili akademske studije u inostranstvu imaju problem, jer diplome ne mogu da im se verifikuju u Srbiji. Upravo zbog njih, ali i budućih studenata koji će se školovati u inostranstvu, uvođenje šifarnika zanimanja predstavlja značajnu novinu koja menja krucijalne stvari u državi i otvara nove šanse za mlade ljude - istakao je Đorđević.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 24.06.2018.
Naslov: Redakcija