Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: Kod kolektivnih radnih sporova proširuje se nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka


Tokom prošle godine se pred srpskim sudovima vodilo 74.000 radnih sporova, a najčešći razlozi sporenja radnika i poslodavaca su nezakonit otkaz, neisplaćena zarada i mobing. Radnici pravdu čekaju i po nekoliko godina, a jedan od razloga je i taj što se radnim sporovima bavi svega 285 sudija.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić tvrdi da u proseku radni sporovi traju četiri godine, a postoji i veliki broj slučajeva gde su oni duži od decenije. To je i bio razlog što su sindikati još pre godinu dana tražili da se osnuje specijalizovani sud rada, čija je dobra praksa potvrđena u mnogim evropskim državama.

"Jedan sudija ne može da sudi i krivicu i radni spor i privredu, on mora da bude uskospecijalizovan, oni u principu loše poznaju oblast radnih sporova, treba im više vremena da uđu u materiju. Od zahteva sindikata od pre dve godine o osnivanju specijalizovanih sudova rada nije se odmaklo dalje od ideje", ocenila je Savićeva.

Radni sporovi mogu se rešavati i van sudova, posredovanjem Agencije za mirno rešavanje sporova, ali na taj korak radnici se ređe odlučuju. Republička agencija za mirno rešavanje sporova ustanovljena je zakonom i jedina je specijalizovana institucija za mirno rešavanje individualnih i kolektivnih sporova. Od 2005. godine do kraja 2016. pokrenuta su 14.192 radna spora, od toga meritorno je rešeno 5.118 individualnih i 126 kolektivnih. Prošle godine je pokrenuto 1.067 postupaka, što je 111 puta više nego godinu ranije, ali i pet puta više nego 2014. godine, kad ih je pokrenuto samo 197.

Po objašnjenju direktora Agencije za mirno rešavanje sporova Mileta Radivojevića, institut mirnog rešavanja radnih sporova u Srbije i posle nekoliko godina nije uspeo da se postavi kao alternativa sudskim postupcima, iako je efikasniji i jeftiniji vid rešavanja sporova radnika i poslodavaca.

"Cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je da se unapredi rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova na miran i efikasan način, smanji broj radnih sporova koji se vodi pred sudovima, unapredi socijalni dijalog, kao i da se smanje troškovi koje prouzrokuju radni sporovi. Treba naglasiti da je pokretanje radnog spora pred Agencijom besplatno i za zaposlenog i za poslodavca, da individualne slučajeve vode nezavisni arbitri, a kolektivne miritelji, koji se biraju na javnom konkursu. Na kraju, spor se trajno rešava za 30 dana, a arbitražno rešenje ima snagu sudske presude", naglašava Radivojević.

Inače, istu mogućnost kao radnici u privatnom sektoru imaće i zaposleni u javnom sektoru koji primaju platu.

Rešenjima predviđenim Predlogom zakona, koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Narodne skupštine Republike Srbije, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu.

To do sada nije bio slučaj, jer je Agencija bila nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade, a zaposleni su morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade.

Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.

Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnine. Rešenjima se predviđa i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.

Predlogom zakona je predviđeno i da predmet individualnog radnog spora ubuduće budu utvrđivanje radnog vremena i dužina godišnjeg odmora, a posebno je naglašeno i da je rešenje arbitra izvršna isprava. Takođe je predviđen postupak za utvrđivanje nepodobnosti miritelja i arbitra za vršenje poslova za koje su imenovani. Izmenama Zakona je i rok od tri dana drugoj strani u sporu da se izjasni da li želi mirno rešavanje spora pred Agencijom produžen na pet dana.

U postupku kolektivnog pregovaranja precizirana je uloga miritelja, koji će ubuduće pružati pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Svrha ove odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora.

Dopunjene su i odredbe o stranama u sporu u delatnostima od opšteg interesa, te su one dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.

U delatnostima od opšteg interesa strane su dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je propisano u cilju propisivanja realnih rokova.

Po pitanju ovlašćenja miritelja u toku postupka u slučaju kada se strane u sporu ne saglase o preporuci, trenutno rešenje da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku je izmenjeno, tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave.

Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od nje.

Izvor: Vebsajt 021, 25.06.2018.
Naslov: Redakcija