Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POLICIJI: Beogradski centar za bezbednosnu politiku ukazuje da podzakonski akt koji treba da omogući korišćenje testa integriteta još uvek nije usvojen, te da je neophodno preciznije definisanje načina sprovođenja ovog zakonskog instituta


Prema istraživanju javnog mnjenja od jula 2015. godine, samo četiri odsto građana smatra da u policiji nema korupcije. Sa druge strane, u poslednjih pet godina Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije (SUK) u proseku godišnje podnese oko 130 krivičnih prijava protiv korumpiranih policajaca (što je mali procenat od oko 32.000 ukupno zaposlenih u policiji). Šta se dogodi sa tim krivičnim prijavama nije poznato. Ako se ovakav trend nastavi sledeći korak bi mogao da bude stoprocentno nepoverenje građana Srbije u policiju.

Ovi podaci izneti su na diskusiji "Testiranje integriteta policajaca" koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Testovi integriteta se najčešće sprovode radi identifikovanja policajaca koji su skloni korupciji, za pokretanje disciplinskog postupka ili za prikupljanje dokaza za tužilaštvo, ali i za utvrđivanje onih policajaca koji su pouzdani, nekoruptivni i zaslužuju unapređenje.

U Srbiji se o testiranju integriteta policajaca govori od 2012. godine. 26. januara 2016. godine usvojen je novi Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), koji uvodi tri preventivne antikorupcijske mere: test integriteta, analizu rizika od korupcije i proveru imovinske karte zaposlenih u MUP-u.

Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sofija Mandić i Saša Đorđević saglasni su da se javno nije dovoljno i stručno govorilo o testiranju integriteta zaposlenih u MUP-u. Nije poznato šta građani mogu da očekuju i gde postoje verovatnoće da se ova antikorupcijska mera zloupotrebi.

Test integriteta, zamišljen kao operativna mera tajnog prikupljanja podataka radi prevencije korupcije u policijii, može u pogrešnim rukama da bude iskoršćen kao sredstvo obračuna sa nepodobnim policajcima ili političkim protvnicima unutar MUP-a. Ovakvu mogućnost zloupotrebe ostavlja Zakon koji je, uvodeći u naš pravni poredak institut testa integriteta, propustio da bliže definiše način njegovog sprovođenja.

Stoga bi uređenje ovog pitanja posebnim zakonom, zajedno sa emancipacijom Sektora unutrašnje kontrole morali da budu prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova ukoliko žele da test integriteta ispuni cilj zbog kojeg je usvojen, smatraju učesnici diskusije koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

"Testovi integriteta policajaca nisu dovoljno definisani novim Zakonom, ne smeju se koristiti umesto istražnih radnji u sudskim postupcima i ne mogu biti čarobni štapić za iskorenjivanje korupcije u toj instituciji kao što se nekada u javnosti predstavlja", smatraju u Beogradskom centru za istraživačku politiku.

Sofija Mandić je navela da je SUK u lošoj poziciji za borbu protiv korupcije, jer direktno odgovara ministru unutrašnjih poslova. Prema izjavama samih predstavnika ovog sektora, SUK nema adekvatne prostorije za rad i opremu. Prema nekim međunarodnim dokumentima SUK bi morao da ima i finansijsku nezavisnost. Saša Đorđević je rekao da u oblasti testiranja integriteta ne postoji jedinstvena međunarodna praksa koja bi bila preporučena kao model za preuzimanje u Srbiji, već da svaka zemlja uvodi u skladu sa svojim potrebama.

Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana, je istakao da postoje indicije da će tek usvojeni Zakon morati ponovo u parlament na dorade.

- Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je suštinski odgovoran ministru. On im daje smernice i uputstva za rad. Dakle, kada sektor dođe do dokaza koji sumnjiče nekoga da je počinio krivično delo, ministar je taj koji odlučuje da li da se ide kod javnog tužioca - rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, testovi integriteta se sprovode isključivo na inicijativu SUK-a koji radi na osnovu smernica ministra.

Sofija Mandić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, je navela da podzakonski akt koji treba da omogući korišćenje testa integriteta još uvek nije usvojen.

- Trenutno su sve opcije otvorene. Ministar u donošenju podzakonskog akta može ovaj institut da iskoristi na više načina - navela je Mandićeva.

Ona je dodala da test integriteta podrazumeva slične istražne mere kao i u Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), ali da za razliku od ZKP-a SUK ne mora da konsultuje tužilaštvo i sud da bi iste sproveli.

Test integriteta je prvi put primenjen sedamdesetih godina 20. veka u Njujorku, zbog velikog problema korupcije u policiji. Nakon nekog vremena uveden je i u Londonu, dok danas postoje testovi integriteta policajaca u nizu zemalja Evrope i u Australiji.

"Koriste se ili ciljani testovi, kada postoje informacije o umešanosti u korupciju, ili nasumični", kaže Đorđević.

Izvor: Vebsajt Politika i Danas, 25.05.2016.
Naslov: Redakcija