UREDBA O FISKALNIM POGODNOSTIMA I DIREKTNIM DAVANJIMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU I NOVČANOJ POMOĆI GRAĐANIMA U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH POSLEDICA NASTALIH USLED BOLESTI COVID-19: Novac iz državne kase, u visini minimalne zarade, isplaćuje se firmama za plate zaposlenih, sa posebnog računa i namenski samo u te svrhe
Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba) kojom je utvrđeno pravo firmi da iz budžeta sredinom maja dobiju novac kako bi isplatile minimalac svojim radnicima, usvojena je pre dve nedelje, ali privrednici i dalje imaju niz dilema o načinu njene primene.
O tome svedoče brojna pitanja upućena Ministarstvu finansija ili Privrednoj komori Srbije, a do razrešenja nejasnoća mnogi jednostavno nisu isplatili radnicima plate za mart ili čak februar. Koliki je broj zaposlenih ostao bez zarada za sada nije poznato jer o tome podatke nemaju ni sindikati ni udruženja poslodavaca.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, kaže da se njihovoj centrali nisu javljali radnici sa takvim pritužbama, što znači ili da su isplate išle uobičajeno ili da postoji dogovor između uprave i zaposlenih.
- Verujem da je većina firmi iz svojih sredstava isplatila martovske zarade, ali šta se tačno dešava tokom ovog perioda još je rano da sumiramo. Tek sredinom maja možemo da očekujemo prve takve informacije i onda ćemo moći da kažemo da li je tokom vanrednog stanja bilo kršenja radničkih prava ili ne - kaže Orbović.
Ni u Uniji poslodavaca Srbije ne raspolažu podacima koliko je firmi isplatilo februarske i martovske plate a koliko je njih je odlučilo da sačeka Uredbu kako bi razrešili dileme. Najveća nepoznanica, prema rečima Nebojše Atanackovića iz UPS-a, odnosi se na dilemu da li je odlaganje uplate poreza i doprinosa moguće ukoliko poslodavac iz svojih sredstava, pre Uredbe, isplati zarade.
- Po nekom osećaju, prema broju članova koji su nam se javljali sa tim pitanjem, verujem da nije mali broj onih koji su sačekali da vide na koji će način to biti rešeno. Teško je reći koliko je to firmi, ali upravo zbog takvih pitanja i mi smo iz Unije tražili da se Uredba što pre donese, da se ne čeka maj. Sada je dosta jasnije, poslodavci će moći i pre maja da isplate zarade iz svojih sredstava, i da pritom odlože plaćanje doprinosa. Za većinu je to jako bitno, jer je na ovom tržištu malo firmi koje imaju neke značajnije rezerve, uglavnom sve od zarade u tekućem mesecu isplaćuju obaveze iz prethodnog - objašnjava Atanacković i dodaje da još uvek postoji dilema da li će nagomilani troškovi nastali od sredine marta moći da se odlože.
Uredbom je naglašeno da se novac iz državne kase, u visini minimalne zarade isplaćuje firmama za plate zaposlenih, sa posebnog računa i namenski samo u te svrhe.
Na novac će moći da računaju za zarade koje se odnose na mart, april i maj, dok će oni koji su isplatili martovsku pre nego što je Uredba stupila na snagu, novac koristiti za zarade iz aprila, maja i juna. Istovremeno, doprinosi se odlažu za januar naredne godine ali u Ministarstvu finansija kažu da preduzećima koja imaju sredstva, niko ne brani da te obaveze isplate pre roka dospeća.
Da Uredba još uvek nije razrešila sve dileme, svedoče na desetine pitanja privrednika. Osim konkretnih, specifičnih situacija, najčešće se tražilo tumačenje da li se mogu odložiti porezi i doprinosi na zaradu koja je isplaćena pre nego što legnu sredstva iz državne kase. Odgovor je da ukoliko je to učinjeno pre donošenja Uredbe, poslodavac može pogodnosti da koristi za naredni period, odnosno za isplate koje idu u maju, junu i julu za prethodne mesece. Ako je isplata išla posle Uredbe, dovoljno je da se u prijavi navede 4. januar 2021. kao rok plaćanja doprinosa i smatraće se da je poslodavac regulisao obaveze.
Izvor: Vebsajt Danas, M. N. Stevanović, 21.04.2020.Naslov: Redakcija