ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Od ukidanja obaveze korišćenja pečata za privredne subjekte, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je pečat tražen
Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018 - dalje: Zakon) od 1. oktobra 2018. godine praktično je ukinuto korišćenje pečata za privredne subjekte, ali i a tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je pečat tražen, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Pored poslovnih banaka, nedoumice oko ukidanja obaveze upotrebe pečata najčešće su imali službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih organa, navode u NALED-u.
Ipak, kako je u prva dva meseca pristiglo nešto više od 70 sličnih primedbi, evidentno je da broj prijava polako opada.
Na nepotrebno administrativno opterećenje koje nameće pečatiranje NALED je ukazao još 2012. u petom izdanju Sive knjige i na realizaciji ove inicijative Izvršna kancelarija NALED-a je intenzivno radila poslednjih šest godina kako bi otklonila jednu od najdugovečnijih birokratskih prepreka u Srbiji, ističu.
"Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo Zakon i isključimo bilo kakvu mogućnost pogrešnog tumačenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pečat", kaže savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinator Saveza za imovinu i urbanizam Jasmina Radovanović.
Ona je dodala da je Narodna skupština Republike Srbije u decembru usvojila Zakon i da je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbačen ili poništen zato što nema pečat i nijedno lice, uključujući sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pečat.
Radovanović kaže da veruje da je na taj način "konačno zapečaćena sudbina pečata".
Novi član 25. Zakona propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišćenje pečata niti nepostojanje pečata na dokumentu mogu da navedu kao razlog za raskid zaključenog posla ili preduzete pravne radnje čak iako se u statutu i osnivačkom aktu kompanije koja nije pečatirala dokument navodi da koristi pečat u poslovanju.
Institucije i organizacije koje i dalje traže pečat moguće je prijaviti Kontakt centru podrške uspostavljanju sistema eUprave na adresu ukidanje.pecata@gov.rs.
U sklopu Kontakt centra formiran je i deo koji pruža podršku zaposlenima u javnoj upravi gde svi u organima državne uprave i lokalne samouprave mogu da dobiju potrebne informacije i uputstva za primenu novih servisa e-uprave kao što su e-ZUP, e-Beba, e-Inspektor i Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija.
Prema prikupljenim informacijama, banke su bile nepoverljive i nastavile su da zahtevaju pečat jer su strahovale da bi klijenti mogli da osporavaju validnost ugovora o kreditu koji nema pečat ukoliko padnu u dužničku docnju i nisu želele da ulaze u sudski spor oko dokazivanja valjanosti ugovora čime bi prouzrokovale dodatne troškove.
S druge strane, MUP je opreza radi insistirao da privrednici pečatiraju sva dokumenta koja im dostavljaju, pa tako pri registraciji vozila nisu prihvatane polise osiguranja od autoodgovornosti koje izdaju osiguravajuće kuce ili odštampane elektronske potvrde o prenosu novčanih sredstava ako nisu imale pečat, navode u NALED-u.
Kada je reč o međusobnim odnosima u privredi, kompanije su od svojih dobavljača tražile pečatiranje faktura u strahu da bi inspekcije mogle da prave problem oko valjanosti tih dokumenata, a isti je slučaj i sa carinskim deklaracijama ili ugovorima u privredi.
Knjigovođe i advokati kao stručna lica kojima se građani obraćaju često, savetuju klijente da za svaki slučaj ipak traže ili upotrebljavaju pečat, ističu u NALED-u.
Izvor: Vebsajt RTV, 22.03.2019.Naslov: Redakcija