ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Obeštećenje građana počinje tokom 2018. godine. Maksimalni iznos koji bivši vlasnik može da dobije 500.000 evra

Obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina trebalo bi da počne ove godine, a ukoliko budu usvojene izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) koji je trenutno u Vladi, posebno će se tretirati zahtevi za vraćanje konfiskovanih preduzeća.

- U Srbiji ih ima oko 170 i u najvećem broju slučajeva su oduzimana, jer privatnim vlasnicima nije bilo dozvoljeno da poseduju preduzeća kao što su elektrane - objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

On precizira da je zakon predvideo da se ta imovine ne vraća, jer je najveći deo tih preduzeća ugašen, a u jedan deo je u međuvremenu ulagano, pa će podnosioci zahteva biti obeštećeni u novcu preko obveznica, kao i sva ostala imovina koja ne može da se vrati u naturi.

- Najčešće se radi o našim građanima koji žive u inostranstvu, i u međuvremenu su dobili državljanstvo tih zemalja, a ne o ljudima koji na primer imaju samo američko državljanstvo, i koji su ugovorima ranije obeštećeni - rekao je direktor Agencije za restituciju.

On ističe da su državljani svih 29 zemalja sa kojima je Srbija zaključila sporazum o obeštećenju, isto tretirani. Kako je dodao, prve obveznice, čiji je rok dospeća 12 godina od trenutka kada je rešenje doneto, trebalo bi da stignu do decembra, nakon čega izmene zakona neće biti moguće.

Sekulić dodaje da je, s obzirom da je slučaj sa preduzećima vrlo specifičan, najpre bilo potrebno proceniti njihovu vrednost na osnovu bilansa potraživanja i dugovanja što je, tvrdi, bilo teško, ali je urađeno. Izmenama zakona se nastoji, kaže on, i da se makar u jednom delu gde postoji mogućnost, neka preduzeća podmire imovinom.

Dodao i da očekuje da će, najkasnije do decembra ove godine, biti utvrđeni koeficijenti na osnovu kojih će se izračunati visina obeštećenja, imajući u vidu da je već predviđeno da se iz budžeta može izdvojiti maksimalno dve milijarde evra za restituciju.

- Mi smo zajedno sa Poreskom upravom procenili da je vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturi 13,6 milijardi evra. Srbija nema uslove da isplati više od dve milijarde, ali su neka fina usaglašavanja zakona u skladu sa evropskim standardima moguća - kaže Sekulić, i navodi da je maksimalni iznos koji bivši vlasnik može da dobije 500.000 evra.

Upitan da li će navedene izmene zakona o obeštećenju vlasnicima preduzeća biti usvojene, Sekulić je rekao da nije siguran, pre svega jer je restitucija proces u kojem, kako kaže, država vodi računa o makroekonomskoj stabilnosti, te je važno proceniti da li je u stanju to da uradi.

- Dosadašnji proces tekao je tako da nije ugrožavao državu u ekonomskom niti bilo kom drugom smislu. Ali kada se razmatraju izmene zakona vodi se računa o tome da se ne stvori domino efekat koji bi nametnuo nove obaveze za državu. Svakako odluka će biti doneta u interesu svih građana - tvrdi Sekulić.

Prema poslednjim podacima Agencije za restituciju, najveći broj vraćenih objekata je na teritoriji Beograda, tačnije opštine Stari grad, gde je bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno 1.322 objekta.

Zatim slede Vračar sa 727 objekata, Novi Sad sa 437 i opština Zvezdara sa 374.