UREDBA O BEZBEDNOSTI I ZAŠTITI DECE PRI KORIŠĆENJU INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA: Za nepune četiri nedelje, koliko radi Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, zabeleženo je više od 200 poziva, a pristigle su i tri prijave koje su prosleđene Tužilaštvu

Za nepune četiri nedelje, koliko radi Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, zabeleženo je više od 200 poziva. Deca i roditelji pozivanjem broja 19833, što je besplatno, mogu da dobiju savete o bezbednom i pametnom korišćenju interneta, ali i da prijave uznemiravanje putem njega.

Za nepunih mesec dana rada Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu stigle su tri prijave, koje su, kažu, prosledili Tužilaštvu.

"Uglavnom se odnose na određenu vrstu seksualnog zlostavljanja, ali ne samo seksualnog, ima tu čak elemenata i rekli bismo nekog vida regrutovanja mladih ljudi u različite svrhe", kaže Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Istraživanje, kojim je obuhvaćeno više od 400 dece i roditelja, pokazuje da se deca s internetom susreću prvi put u predškolskom uzrastu, a da se čak polovina starije dece upoznaje preko interneta, uglavnom sa svojim vršnjacima.

Trećina dece mlađe od 11 godina na internetu se suočava sa seksualnim sadržajem, a veliki broj njih kaže da ih to uznemirava. Stručnjaci poručuju da sa korišćenjem interneta treba biti oprezan, ali ne i paranoičan.

"Našli smo visok nivo poverenja između dece i roditelja, deca se poveravaju roditeljima i govore o problemima koje nalaze na internetu, ali smo našli isto tako da roditelji koriste različite strategije da na neki način budu u kontaktu s tim šta deca rade na internetu, pa ih neretko špijuniraju. Roditelji su iznenađujuće svesni potencijalnih opasnosti na internetu", kaže sociolog Dalibor Petrović.

Ipak, praksa je pokazala da i roditelji svojim ponašanjem na internetu ugrožavaju bezbednost dece, dajući o njima podatke kao na dlanu.

"Neretko se dešavalo da kada zaplenimo pedofilski materijal pronađemo fotografije dece, obnažene dece, sa plaže koji su upravo skinuti sa profila sa društvenih mreža njihovih roditelja", kaže Gordana Vujisić iz Odeljenja MUP-a za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Ne treba, kaže, postavljati informacije o kretanju, poput onih u koju školu idu. Tako se manijaku olakšava put do mete, a sastanak sa nepoznatom osobom može ostaviti posledice za ceo život.

Crvena lampica da je dete možda žrtva vršnjačkog ili drugog nasilja na internetu najčešće treba da se upali, ako se povlači u sebe, gubi interesovanja za aktivnosti koje inače voli, popušta u školi.

U Odeljenju MUP-a za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kažu da se odazivaju na poziv škola da đacima i roditeljima održe predavanje o bezbednom korišćenju interneta.