NACRT STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG INFORMISANJA U RS: Sporenja oko Saveta za štampu

Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji dobro analizira stanje u lokalnim i regionalnim medijima, ali ne predlaže rešenja problema, ocenio je vlasnik TV Vranje i TV Bujanovac Zoran Veličković na javnoj raspravi o tom dokumentu, održanoj u Nišu.

Veličković je rekao i da nema ništa protiv medija civilnog sektora, ali smatra da ih ne treba stavljati u isti koš sa drugim medijima na konkursima za projektno sufinansiranje, jer ne plaćaju iste dažbine.

Treba naći mehanizam za razvoj medija civilnog sektora, a da se tradicionalni mediji ne gase, smatra on.

Veličković se požalio na Savet za štampu, navodeći da nema ništa protiv Saveta kada bi to telo radilo svoj posao, ali da smatra da to nije slučaj, jer ne koristi iste aršine.

Portal Info Vranjske je primer za taj povlašćeni status, tvrdi Veličković i navodi da Savet za štampu nikada nije reagovao na pisanja tog portala o vlasniku TV Vranje i TV Bujanovac.

Kada Savet za štampu bude odustao od dvostrukih aršina onda ćemo ga svi prihvatiti, poručio je Veličković koji je zamerio i da su određena novinarska udruženja favorizovana i prilikom izbora članova Radne grupe za izradu Medijske strategije.

Danijela Ivanković iz Društva novinara Niš ocenila je da ima prostora za osnivanje samoregulatornog tela za elektronske medije.

Ona se, takođe, protivi i da se medijima civilnog sektora daju, kako navodi, veća prava od ostalih medija.

Protiv toga smo da mediji civilnog sektora imaju povlastice u pogledu plaćanja svojih obaveza, smatramo da svi treba da imamo jednake uslove na medijskom tržištu, rekla je Ivanković.

Predsednik Radne grupe za izradu Medijske strategije Dejan Stojanović je odgovorio da se država ne meša u pitanje samoregulacije i da je to stvar struke.

Ne prejudiciramo da li nešto treba da bude ili kako treba da bude. Mi smo dali samo analizu stanja, objasnio je Stojanović i dodao da je na medijima da se dogovore i da ako ima potrebe osnuju neko regulatorno telo.

Član Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić rekao je da je u Srbiji napravljen kompromis prilikom pravljenja Saveta za štampu, jer to u svetu radi medijska industrija, a ne novinarska udruženja.

U Srbiji su Savet za štampu napravila dva medijska i dva novinarska udruženja. Suština samoregulacije je poštovanje Kodeksa novinara Srbije. Zalaganje za formiranje paralelnih samoregulatornih tela, čitam kao zalaganje za još manje poštovanje Kodeksa, rekao je Sekulić, koji je i član Upravnog odbora Saveta za štampu.

Moramo da se zalažemo za jačanje autoriteta i uticaja Saveta za štampu. Pogledajte monitoring u proteklih pet meseci više od 3.000 kršenja Kodeksa novinara, rekao je Sekulić.

Prema njegovoj oceni osnivanje paralelnih Saveta za štampu bilo bi u službi verifikacije kršenja Kodeksa.

On je odbacio primedbe vlasnika TV Vranje i TV Bujanovac Zorana Veličkovića na rad Saveta za štampu.

Komisija za žalbe Saveta za štampu može da reaguje samo ako se neko žali, precizirao je Sekulić i dodao da ne može Komisija da zna da li je neko oklevetan ili ne.

On je najavio i da će Asocijacija medija biti protiv oba aneksa pridodata Nacrtu medijske strategije, jer smatra da označavaju povratak u prošlosti.

Stojan Marković iz Lokal presa se usprotivio stvaranju novog Saveta za štampu, jer smatra da bi time bila potkopana njegova uloga.

Ne znam kakve ćete vi savete za štampu praviti, uz podršku države pretpostavljam, ali tada ćete morati da napraviti svoj Kodeks novinara, rekao je Marković koji veruje da bi Savet za štampu trebalo da preraste u Savet za medije.

Lokal pres predlaže da pravo učešća na konkursima za ostvarivanje javnog interesa ne treba da imaju štampani i onlajn mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu, rekao je Marković.

Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava u Nišu odbacio je tvrdnje da Komisija za žalbe pri Savetu za štampu nekoga privileguje i poručio da Savet treba dodatno ojačati.

Glavna urednica Kanala 9 iz Novog Sada Maja Pavlović predložila je da se takse za elektronske medije usklade sa zakonom, jer otežavaju položaj lokalnih televizija.

Nakon sprovođenja digitalizacije nije bilo osnova da se takse udesetostruče, rekla je Pavlović i ukazala da su i takse za Udruženje SOKOJ neprimereno visoke.

Ona smatra da ne postoji nikakav zakonski osnov da televizije plaćaju desetostruko veće iznose za SOKOJ nego radio stanice.

Prema rečima Pavlović, potreban je efikasan pravni lek u slučaju kada se skrene pažnja na nepravilnosti na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Postupak pred Upravnim sudom danas ne predstavlja efikasan pravni lek, smatra Pavlović i ističe da upravni spor ne sprečava dodelu i trošenje sredstava.

Ona je istakla da očekuje da strategija pomogne medijima da budu slobodniji i da se smanji pritisak na medije.

Predstavnik Udruženja radio stanica Srbije Nikola Panić protivi se osnivanju regionalnih servisa, jer veruje da za to nema potrebe.

On je ukazao da je radio kao medij u nezavidnom ekonomskom položaju iako se veoma sluša.

Mali je procenat za radio kao medij kroz reklame, ukazao je Panić i dodao da u strategiji treba uvesti pravilo da mediji nevladinog sektora ravnopravno sa drugim medijima mogu da konkurišu na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Novinar Tomislav Todorović upitao je zašto u Nacrtu strategije ima toliko grešaka i nepreciznosti, a kao primer je naveo podatak da je pogrešno naveden izdavač dnevnog lista Politika.

On smatra i da ne mogu fondacije biti vlasnici medija, što je, kako je naveo, predloženo u jednom Aneksu Nacrta medijske strategije, radi privatizacije dnevnog lista Politika.

Prema rečima Todorovića, sporno je to što se u Aneksu Nacrta Medijske strategije, koji je podneo član Radne grupe Nino Brajović, predlaže da SANU i Matica srpska budu osnivači te fondacije, jer se obe institucije finansiraju iz državnog budžeta.

Brajović je odgovorio da je on predložio aneks radi zaštite dnevnog lista Politika od loše privatizacije.

Fondacije i zadužbine su privatna pravna lica, nema nikakvog značaja da li se SANU finansira iz budžeta.

Osnivač fondacije može biti SANU i Matica srpska, a Politika treba da se finansira na tržištu, istakao je Brajović.

Ninoslav Marković iz Radio Aleksinca je ocenio da se u projektnom sufinansiranju ne zna ko za šta odgovara i niti ko odlučuje, da li komisija ili opštinske vlasti.

Po jednom tumačenju komisija za sufinansiranje bi trebalo da ima krajnju reč, a po drugom predsednik opštine može da menja odluke komisije. To treba razrešiti strategijom, konstatovao je Marković.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa je rekla da je veoma važno što je u Nacrt Medijske strategije uneta obaveza uspostavljanja socijalnog dijaloga i potpisivanja granskog ugovora.

Čabarkapa je rekla da će pozvati predstavnike svih sindikata novinara da se dogovore o potpisivanju granskog kolektivnog ugovora.

Pojedini poslodavci čine sve kako sindikati ne bi postojali, zaključila je Čabarkapa, koja je iznela tvrdnju da su mnogi mediji ugašeni zbog privatizacije i da je 1.300 ljudi ostalo bez posla.

Dragan Kremer iz Fondacije za otvoreno društvo je ocenio da je glavni nedostatak privatizacije medija to što nije završena, ukazujući na Novinsku agenciju Tanjug i dnevne listove Politika i Večernje novosti.

Izvor: Vebsajt RTV, 22.02.2019.
Naslov: Redakcija