NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Nacrt zakona na ekspertizi u Briselu, a potom pred Vladom i skupštinskim poslanicima. Kazne za povredu prava na privatnost građana od 5.000 do dva miliona dinara. Novina je i da će onaj ko se ogluši o Zakon morati oštećenom da plati obeštećenje

Nezakonita obrada jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) prilikom reklamacije robe, postavljanje video-nadzora bez jasnih pravila, prodaja ličnih podataka marketinškim agencijama - sve te anomalije biće rešene ako do maja Srbija usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tada ističe poslednji rok za usklađivanje domaćih propisa sa Opštom direktivom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) Evropske unije.

Ukoliko se to ne dogodi, mnoge naše firme, koje iz bilo kog razloga prikupljaju ili obrađuju lične podatke, neće moći da nastave saradnju sa stranim kompanijama, a put Srbije ka EU biće dodatno usporen. Iz Ministarstva pravde poručuju da je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti poslat na ekspertizu Evropskoj komisiji u Brisel, a potom ide u Vladu, pa pred poslanike. Suština usaglašavanja našeg zakonodavstva sa evropskom uredbom, kako se ukazuje, jeste uvođenje reda u tu oblast, posle čega će se jasno znati ko i kada sme da obrađuje podatke građana.

- Usklađivanjem sa Uredbom najzad bi prestala obrada podataka koji, zapravo, uopšte nisu potrebni - ističe Nevena Ružić iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. - Kada je usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) krajem 2008, bilo je jasno da mora da se menja, zajedno s mnogim drugim zakonima. Prošlo je gotovo 10 godina a to još nije urađeno. Tako nemamo adekvatno uređen video-nadzor i uopšte nije jasno ko, kad i gde može da postavi kamere. Zato smo u praksi imali slučaj postavljanja video-nadzora u javnom toaletu.

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji bilo je predviđeno da organi lokalne samouprave nabavljaju opremu za sprovođenje inteligentnog video-nadzora. Ta odredba je izbrisana, jer bi se ovakvim nadzorom zadiralo u privatnost osoba - kaže Nevena Ružić.

Ukoliko se naši propisi usaglase s Direktivom, tj. Uredbom, svaka nezakonita obrada podataka biće kažnjena, pa neće moći ni da se dogodi, kao sada, da maltene svako može da pročita kakvo je zdravstveno stanje neke osobe u Integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu.

- Cilj je da se spreči da uopšte dođe do povrede prava na privatnost. Evropska uredba nameće velike obaveze za organe vlasti, osim ako je reč o slučajevima gonjenja za krivična dela, izvršavanje krivičnih sankcija, ili kada ovi organi sprovode nadležnosti u oblasti nacionalne bezbednosti - objašnjava Ružićeva.

Evropskim propisima će biti obuhvaćeni svi oni koji obrađuju podatke, uključujući i pojedince, a da to nije isključivo za lične ili porodične potrebe. Odnosi se ne samo na domaće firme, već i na strane, kao što su "Fejsbuk" ili "Gugl".

Svi organi vlasti moraće da imaju osobu za zaštitu podataka o ličnosti kojoj će se građani obraćati. Moraće da sprovode procene rizika po privatnost, kao i da prilikom nabavke i izrade softvera kojim se obrađuju podaci razmišljaju o privatnosti. Biće u obavezi da sprovedu procenu uticaja na privatnost u slučaju neke masovne obrade podataka ili naročito osetljivih informacija.

Dok se Uredba EU ne usaglasi s našim propisima, Srbija ne može da dobije pozitivnu ocenu o radu u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 o osnovnim pravima.

U Srbiji će kazne biti vezane za propisani minimum i maksimum u Zakonu o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US), a on se kreće od 5.000 do dva miliona dinara. I Poverenik će moći da izriče mandatne kazne do 5.000 dinara. Novina je i da će onaj ko se ogluši o novi zakon morati oštećenom da plati obeštećenje.

- Osiguranje bezbednosti podataka o ličnosti je u centru pažnje i Direktive i našeg zakona - kaže Saša Gajin, član Radne grupe za izradu zakona o zaštiti podataka. - Uvodi se spektar tehničkih i drugih mera koje obrađivači moraju da ugrade u svoje sisteme da bi zaštitili lične podatke. Ukoliko dođe do neke povrede, o tome mora biti obaveštena i osoba čiji su podaci ugroženi i Poverenik.

Jedno od novih i "najatraktivnijih" prava je "pravo na zaborav", koje štiti kupca da njegovi lični podaci ne budu dostupni drugim kompanijama, ili građane da njihove fotografije budu nedostupne javnosti preko interneta i društvenih mreža. Inače, više puta su iznošene zamerke da Nacrt zakona previše prostora posvećuje obradi podataka koju obavljaju nadležni organi radi gonjenja učinilaca krivičnih dela, ili zaštite od bezbednosnih pretnji. Kako Gajin objašnjava, odredbe koje se odnose na sektor bezbednosti moraju biti uključene u Nacrt, jer je obaveza Srbije da svoj pravni poredak uskladi s tekovinama EU.

- Naša zemlja hitno mora da zaključi sporazum sa Eurodžastom, a jedini preostali uslov je inkorporiranje Uredbe EU u naše zakonodavstvo. Jedinstvena evropska pravila olakšaće nam saradnju sa strancima u borbi protiv trgovine drogom, ljudima, pranja novca i terorizma - objašnjava Gajin.

Novčano će biti kažnjeni svi rukovaoci ličnim podacima - od preduzeća i državnih institucija, pa do banaka, bolnica, MUP, Fonda PIO i škola - ukoliko nečiji matični broj, adresu, broj telefona ili zdravstveni karton bez osnova predaju trećem licu, ako ne spreče njihovu krađu, ako ne postupe po zahtevu da se izbrišu podaci, ili ih ne učine dostupnim osobi na koju se odnose. Ako neko uđe u bazu podataka političke stranke, kaznu će platiti partija.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević - Suzana Milošević, 25.02.2018.
Naslov: Redakcija