U PRIPREMI IZMENE PODZAKONSKIH AKATA KOJI SE BAVE NASILJEM, ZLOSTAVLJANJEM I ZANEMARIVANJEM U USTANOVAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Rok za izmene kraj januara 2023. godine

Za celokupno preduniverzitetsko školstvo počelo je drugo polugodište. Najdrastičnije nasilje bilo je dominantna tema iz školskog života u proteklom polugodištu, kao i donošenje novih mera za slamanje nasilja. Iako su visokoškolske ustanove, bez izuzetka, po zakonu bile u obavezi da do 31. avgusta 2022. godine dostave predloge kako će uvažavati državnu maturu za upis budućih brucoša, to nisu sve i uradile, pa đaci i dalje nemaju jasnu sliku šta ih čeka na prelazu iz srednjeg u visoko obrazovanje. Kada će nove mere za suzbijanje nasilja u školama zaživeti u praksi, da li će biti odložena državna matura, deo je pitanja na koja odgovara Branko Ružić, ministar prosvete.

U nizu utvrđenih predloga za efikasniju prevenciju i suzbijanje nasilja u školama koje su mere ključne?

Sve predložene mere jednako su važne i imaju isti cilj, a to je da se prevenira i smanji broj slučajeva nasilja u školama. Naš obrazovni sistem ima već izgrađene dobre mehanizme, zakonska regulativa je posebno uređena i propisuje jasne korake postupanja svih iz sistema. Međutim, smatrali smo da je potrebna dodatna sinergija različitih činilaca kako bi se ova pojava svela na najmanju moguću meru, jer nasilje nije samo prosvetni problem. To je razlog zbog koga je radna grupa usvojila niz mera za koje verujem da će biti efektne. Jačanje kapaciteta zaposlenih koji rade na prevenciji i sprečavanju je ključno i tu najviše mislim na povećanje broja pedagoga i psihologa. To sa sobom nosi i finansijski efekat, ali se nadam da ćemo, imajući u vidu da je tema od društvenog interesa, imati razumevanje Ministarstva finansija. Istovremeno, jačamo kaznene mere po roditelje koji ne sarađuju sa školama u primeni mera za korigovanje ponašanja nasilnika, dok mere koje škole same donose sopstvenim pravilnicima, kao što je zabrana korišćenja mobilnih telefona, svakako su delotvorne za poštovanje reda u učenikovoj “drugoj kući”, kako nazivamo škole.

Verujete da će nove mere za slamanje nasilja u školama dati rezultate. Kada?

Apsolutno. Škole su i ranije mnogo radile na prevenciji i sprečavanju nasilja kao oblika ponašanja koje su pojedinci odlučili da ispolje u školi. To ne znači da nasilja nema van škola, kao ni da su škole jedino mesto gde treba raditi na boljem vaspitanju i razumevanju. Ali što je do nas, mi ćemo učiniti sve što možemo. Radna grupa je definisala listu zakonskih i podzakonskih akata koje je potrebno promeniti kako bi se primenile mere, za šta je potrebno izvesno vreme. U realizaciju tog posla krenuli smo odmah. U toku je rad na izmenama i dopunama Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ("Sl. glasnik RS", br. 46/2019 i 104/2020) i na Pravilniku o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ("Sl. glasnik RS", br. 68/2018). Rok za to je do kraja tekućeg meseca. Priprema se i predlog Stručnog uputstva o radu odeljenskih starešina. Kada je reč o izmeni zakonskih rešenja, potrebno je ispoštovati određene rokove i procedure, koje ne zavise samo od našeg ministarstva. Potrebno je, na primer, izmeniti pojedine članove Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021) kako bi se povećale minimalne novčane kazne za roditelje. Predstoje i izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanova.

Da li će biti odložena državna matura?

Državna matura je projekat od državnog značaja i u interesu je maturanata i budućih akademskih građana. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 52/2021, 129/2021 i 129/2021 - dr. zakon) propisano je da se sa državnom maturom počne 2024. godine. Cilj državne mature je da se najpre ujednači, a zatim i unapredi kvalitet obrazovanja, kao i da se poveća pravičnost u sistemu. Sa predstavnicima visokoškolskih ustanova o tome razvijamo kontinuirani dijalog, kako bismo došli do održivog rešenja i kako bismo sve završili u zakonom propisanim rokovima.

Koje su ključne nedoumice izneli predstavnici akademske zajednice na sastancima koje ste nedavno održali s rukovodiocima državnih i privatnih univerziteta?

Svrha svakog dijaloga, pa i ovog koji je u toku, jeste da ponudi odgovore na nedoumice i nepoznanice, kao i da zajednički dođemo do rešenja koje odgovara svima u sistemu. Državna matura se predugo odlaže da bismo u odlaganju tražili rešenje. Ali za svaki detalj u vezi s potrebnim ulaznim uslovima na fakultete, pripremama, zadacima, njihovom složenošću, smatram da ćemo u veoma kratkom periodu uz mnogo više volje doći do održivog rešenja uz glavni preduslov, a to je da nam u fokusu isključivo bude interes budućih studenata.

Izvor: Vebsajt Politika, Milenija Simić-Miladinović, 22.01.2023.
Naslov: Redakcija