Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

DRŽAVA TREBA DA REGULIŠE TRŽIŠTE I OTKLONI MONOPOLE GDE SE ZLOUPOTREBLJAVA POLOŽAJ POLJOPRIVREDNIKA


Aleksandar Senić, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije je, prilikom gostovanja u emisiji RTV-a Brazde, komentarišući najnovije mere agrarne politike rekao da se zapravo ne radi o zaokretu kursa ministra poljoprivrede, jer su najnoviji predlozi, zapravo, sadržani u važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi.

Kada je reč o Strategiji razvoja poljoprivrede, dokumentu, čija će prezentacija biti održana 29. januara, Senić je napomenuo da Odbor za poljoprivredu nije aktivno učestvovao u izradi Nacrta tog najvažnijeg dokumenta, ali da očekuje, shodno dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede, javnu raspravu na tu temu u Narodnoj Skupštini, gde će tom prilikom učešće uzeti i narodni poslanici kroz svoje predloge i sugestije.

Informacija da gazdinstva dobiju 6.000 dinara po hektaru za posed do 100 hektara površine bez prikazivanja računa i 6.000 dinara koje mogu utrošiti za repromaterijal, iako je naišla na odobravanje poljoprivrednika, prema Seniću je nedovoljna

Neophodno je, stoga, da država reguliše tržište i otkloni monopole gde se zloupotrebljava položaj poljoprivrednika. Primer za to je suncokret koji je startovao minimalnom cenom u žetvi a završio daleko većom, ali u izvozu.

Komentarišući aktuelno stanje u stočarstvu, Senić je naveo da je neophodno povećati stočarsku proizvodnju zbog čega bi trebalo promeniti politiku podsticaja u ovoj oblasti. U praksi to bi značilo da sadašnjih 1.000 dinara po tovljeniku treba povećati, kao i subvencije koje se odnose na investicije, odnosno na izgradnju farmi.

Osvrćući se na postojeći Zakon o GMO organizmima predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu smatra da nije dovoljno bezbedan za naše tržište jer on dozvoljava učečće gmo-a u ishrani od 0,9 procenata, a trebalo bi, shodno zalaganju ovog skupštinskog tela, da bude nulta tolerancija .

Najveću opasnost predstavlja činjenica da je Srbija preplavljena mesom iz uvoza u čijoj je proizvodnji korišćena GMO hrana. Prema najnovijim procenama ukupna količina takvog mesa je čak 80 odsto.

Izvor: RTV