ZAKON O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI: Razmatra se uvođenje naknade ženama za poklonjene jajne ćelije, radi omasovljavanja doniranja reproduktivnog materijala
Devojke i žene koje se odluče da doniraju jajne ćelije od sledeće godine za to bi mogle da dobijaju novčanu naknadu, najavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. U Ministarstvu zdravlja još nemaju preciznu računicu, ali potvrđuju da se razmišlja u više pravaca kako banka reproduktivnih ćelija, formirana pre sedam meseci u Kliničkom centru Srbije, ne bi još dugo bila prazna.
Zasad je odziv vrlo mali. Javilo se tek tridesetak muškaraca spremnih da daju spermatozoide, od kojih je osam ušlo u proceduru, i samo jedna potencijalna donorka jajne ćelije. Ovakvim tempom, male su šanse da žene i muškarci koji nemaju svoje reproduktivne ćelije, sa materijalom donora, ipak, postanu roditelji. Depoi banke jajnih ćelija i spermatozoida su prazni, a parovi na vantelesnu oplodnju sa donacijom i dalje idu u inostranstvo.
- Mnogo parova čeka donaciju, jer im je to jedina šansa za roditeljstvo, i mnogo ih je, kao i žene bez partnera, ovu proceduru već radilo u inostranstvu - kaže Sandra Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo".
- Nadamo se da banka u KCS neće ostati prazna. Najava ministra zdravlja je pohvalna, jer u suprotnom ne bi bilo donora.
U mnogim evropskim zemljama isplata nadoknade za donaciju reproduktivnih ćelija je uobičajena. Muškarci dobijaju od 40 do 250 evra, a žene za jajne ćelije od 800 do 1.500 evra. U Češkoj se, recimo, u postupku VTO spermatozoidi iz donacije naplaćuju 100, a jajna ćelija i do 3.000 evra.
- Jasno nam je da se u većini evropskih zemalja donacija finansijski podržava - kaže Sandra Jovanović. - Kad se kaže "plaćanje jajnih ćelija" to nije etički prihvatljivo, već je to nadoknada ljudima koji daruju ćelije.
Ginekolozi, međutim, smatraju da isplata nadoknade nije presudan motiv za potencijalne donore. Tako je profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, pri kojoj je i banka ćelija, mišljenja da novac nije glavni pokretač i da sva istraživanja pokazuju da se najveći broj donora za donaciju odlučuje iz altruističkih razloga.
I stručnjaci, i udruženja ističu da je za banku reproduktivnih ćelija sada najvažnija promocija donorstva, jer mnogi građani koji bi se eventualno odlučili za taj korak uopšte i ne znaju da banka postoji, ili bar ne znaju kakva je procedura.
U Srbiji je predviđen model donacije "jedan na jedan", što znači da će potencijalni donor samo jednom paru darivati ćelije. Međutim, kod žena je sama procedura mnogo komplikovanija, pa bi to u najvećem broju slučajeva i moglo da bude prepreka za donaciju. Opravdanije je očekivati da jajne ćelije daruju žene koje su u postupku VTO dobile više nego što im je potrebno ćelija za oplodnju, nego da u taj složeni proces ulaze žene mimo VTO.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Radivojević, 24.12.2019.Naslov: Redakcija