Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

BANKARSKI SEKTOR U SRBIJI RASPOLAŽE SA 27,5 MILIJARDI EVRA


Pravna baza Paragraf Lex

Trećina plasirana kao krediti privredi, petina u kredite stanovništvu

U oktobru 2014. godine banke su ukupno raspolagale sa 27.475 miliona evra (3.272 milijarde dinara).

U pasivi banaka najvažniju poziciju predstavljaju devizni depoziti, koji su u oktobru vredeli 10.230 miliona evra, zatim kapital i rezerve (5.086 miliona evra), "ostale" pozicije (4.441 milion evra), obaveze prema inostranstvu (3.591 milion evra), depoziti po viđenju (2.120 miliona evra), dinarski štedni i oročeni depoziti (1.557 miliona evra) i depoziti države (451 milion evra). To su osnovne pozicije pasive poslovnih banaka, koje se dalje mogu deliti po ročnosti izvora za finansiranje poslovanja, po ekonomskim sektorima (stanovništvo, privreda…) i po drugim kriterijumima (dugovni i nedugovni izvori finansiranja).

Od ukupne svote novca i kapitala kojom su raspolagale, malo više od jedne trećine (9.201 milion evra) banke su plasirale kao kredite privredi, malo više od jedne petine (6.045 miliona evra) kao kredite stanovništvu, a iznosi koje su imale u depozitima kod Narodne banke Srbije (4.118 miliona evra), u kreditima koji su odobreni državi (4.051 milion evra) i na ostalim pozicijama (3.850 miliona evra) bili su sličnih vrednosti.

Mesečne promene kod pojedinih pozicija aktive banaka ukazuju na promene u poslovnim politikama banaka (na primer više kredita privredi ili stanovništvu), dok kod pojedinih pozicija pasive ukazuju na promene u izvorima za finansiranje kreditnih aktivnosti.

Na osnovu promena u vrednosti depozita (po viđenju, dinarskih i deviznih) može se pratiti likvidnost pojedinih ekonomskih sektora, kao i neke promene u finansijskom ponašanju. Na primer, u oktobru su, u odnosu na septembar, druga preduzeća (bez javnih) smanjila vrednost depozita po viđenju za 8,6 milijardi dinara, deviznih depozita za 4,6 milijardi dinara, dok su povećala iznos za 12,2 milijarde dinara na dinarskim štednim i oročenim depozitima.

Javna preduzeća su u oktobru u bankama na računima imala ukupno 58,4 milijarde dinara, a ostala preduzeća 414,9 milijardi dinara.

Dalji rast bankarskog sektora u Srbiji u 2015. godini zavisiće od povećanja vrednosti depozita stanovništva i privrede, povećanja vrednosti kapitala postojećih banaka i ulaska novih banaka u Srbiju.

Za prenos pozitivnih efekata na realni sektor, još važnije od rasta bilansne sume banaka, jeste obnavljanje rasta kreditne aktivnosti. U ovom trenutku banke imaju više nego dovoljno slobodnih sredstava (u oktobru 37,72% aktive banaka je likvidno). Iskorišćenost paketa državnih subvencija u 2014. godini ukazuje da potencijal za finansiranje privrede postoji. Međutim, kriterijumi banaka su u smislu spremnosti za preuzimanje rizika izuzetno visoki i nedostatak "kvalitetne" tražnje predstavlja glavni ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti (pogotovo u sektoru privrede).

Imajući u vidu navedeno, promena percepcije rizičnosti plasiranja sredstava, pre svega privrednim društvima u Srbiji, može se pokazati ključnim faktorom rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora. S tim u vezi, neophodno je istaći da će zaustavljanje daljeg rasta problematičnih kredita (kredita u docnji) i rešavanje njihovog postojećeg nivoa biti preduslov za dalji kreditni rast.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 25.12.2014.