PRAVILNIK O KVALITETU MEDA I DRUGIH PČELINJIH PROIZVODA I METODAMA ZA KONTROLU KVALITETA MEDA I DRUGIH PČELINJIH PROIZVODA: Pčelari traže strožu kontrolu kvaliteta meda

Izmena Pravilnika o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih pčelinjih proizvoda ("Sl. list SFRJ", br. 4/85 i 7/92 i "Sl. list SCG", br. 45/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik) neophodna je zbog strože kontrole meda na domaćem tržištu. Ta kontrola veoma je važna i zbog borbe protiv falsifikatora meda, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS pokrenuće prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede inicijativu za izmenu postojećeg Pravilnika, kako bi se unapredio postupak utvrđivanja kvaliteta meda, saopšteno je ranije iz PKS.

Zahtevi SPOS-a, koji se odnose na strožu kontrolu meda, prema rečima njegovog predsednika Rodoljuba Živadinovića, postoje već mnogo godina.

“Država je uvek na naše zahteve odgovarala snažnim akcijama, ali falsifikatori nisu odustajali, jer nije bilo dovoljno kvalitetnih laboratorijskih analiza koje bi mogle da utvrde sve vrste dodatih šećera medu, pa su neki izmicali ruci pravde, dok je sada sasvim drugačija situacija, od kada je akreditovana nova inovativna metoda analize”, kaže Živadinović.

On dodaje da je jedan od problema nastao i kada je u Srbiji usvojen evropski pravilnik 2015. godine, a koji u jednom delu “nije bio nimalo evropski”. U njemu se med prema poreklu delio na “pekarski” med i na druge vrste medova: medljikovac, cvetni, ili neki drugi.

Kako Živadinović dodaje, mi smo jedina zemlja na svetu gde se med prema poreklu deli na pekarski i na druge vrste medova.

“Ne može med da dođe iz pekarske industrije, nego sa pčelinjaka, on se upotrebljava u pekarskoj industriji, ali je i pekarski med po poreklu sa pčelinjaka, samo što je oštećen pregrevanjem ili neuslovnim čuvanjem”, kaže Živadinović.

Kako dodaje, sve to je jedna “nakaradna” stvar koja piše u pravilniku koji je Srbija usvojila 2015. godine i čija se izmena još od 2016. traži od strane SPOS-a.

“Mi smo i 2016. između tražili da se izmeni i ime pekarskog meda, da se pekarski med više ne zove pekarski, jer to nije u duhu našeg jezika, već industrijski”, objašnjava Živadinović.

Tadašnja ministarka je obećala da će se med slati na redovne analize prirodnosti u inostranstvo, ali je, kako podseća, to obećanje prekršila.

“Nakon našeg zahteva 2016. godine da se izmeni Pravilnik, Ministarstvo je osnovalo radnu grupu, koja je 2017. završila rad i poslala nacrt novog Pravilnika pravnoj službi Ministarstva, ali je on odbijen bez jasnog obrazloženja, i do danas nikad nije donet. Sve naše primedbe su prihvaćene na radnoj grupi i mi smo u svemu zadovoljni sa tim nacrtom pravilnika, koji je u svemu u skladu sa originalnim evropskim pravilnikom”, dodaje Živadinović.

Prema Živadinovićevim rečima, kroz izmene Pravilnika, shodno novinama u nauci, treba da se reguliše što više stvari koje se odnose na suzbijanje falsifikata meda na domaćem tržištu, ali i suzbijanja uvoza falsifikata, što su mnoge zemlje već pripremile u poslednjih par godina.

Jedan od primera su Sjedinjene Države, gde se svaki kontigent uvoza kontroliše na “prirodnost”, svim raspoloživim metodama.

Dodaje da je to glavna suština, jer kad kupac vidi da na etiketi piše industrijski med, malo će drugačije da ga gleda, a sada, kada na etiketi piše da je med pekarski, deluje kao da je to med za upotrebu samo u kuhinji.

“U suštini, mi do današnjeg dana nismo videli pekarski med u Srbiji koji je poreklom od pčela. U Evropi je ta odrednica doneta da se neispravan med za konzumaciju ne bi bacao kada još uvek može da se upotrebi za industrijske proizvode. Sad kad imamo novu analizu, može vrlo lako da se proveri od čega je svaki med. Država treba to da prihvati i da stavi tu analizu na listu analiza i laboratorija koje rade službene analize”, dodaje sagovornik našeg portala.

Inače, kako dodaje, analiza je akreditovana i može normalno da se primenjuje, ali inspektori ne mogu direktno da šalju službene uzorke na tu analizu, što je kako Živadinović ocenjuje, van pameti, jer se konkurs za stavljanje na tu listu objavljuje jednom u pet godina, a poslednji je bio krajem prošle godine.

“Ne može da se čeka pet godina da se raspiše novi konkurs pa tek onda da se koriste naučne novine, i da se za to vreme u Srbiji jede falsifikovani med, dok druge zemlje već koriste ovu metodu za službene analize, a mi još uvek ne, što je neprihvatljivo”, objašnjava predsednik SPOS-a.

Dodaje i da je jedna od glavnih stvari u razmatranju pravilnika bila da med treba da se označava prema poreklu, odnosno iz koje države potiče.

To je kako objašnjava njihov glavni zahtev, jer i Evropa ima taj problem i pri kraju je da ga reši, jer je predlog već otišao na Evropsku komisiju, a i zemlje su se usaglasile u vezi sa rešavanjem tog problema.

“Problem je što kada neko uveze med iz bilo koje strane zemlje, u Evropu ili kod nas, on ima pravo da na etiketi napiše da je taj mešavina “meda iz EU” i “meda van EU”, tako da potrošač nikako ne može da sazna ni odakle je med ni koliko ga ima, što je van pameti. Traži se, a i mi to tražimo da piše ako ne procenat meda (trebalo bi i to da stoji), da stoji bar zemlja”, kaže Živadinović.

Kako podseća, neke zemlje, Italija, Hrvatska i još nekoliko njih su donele svoje nacionalne propise koji su anulirali to što Evropa kaže. Međutim i tu ima manjkavosti, kako kaže naš sagovornik, negde ta pravila važe za domaću proizvodnju, a ne važe za med koji se uvozi.

“Najbolje i najbezbolnije bi bilo da to reši EU, ali problem je u tome što na etiketama nema procenata. Vi sada možete u Evropi da uzmete med iz uvoza koji je sumnjivog kvaliteta, da ga stavite u teglu 99 odsto, a samo jedan posto nemačkog, francuskog ili bilo kog drugog meda i da potrošač uopšte ne zna koliko ste stavili kog meda jer na etiketi samo piše: mešavina meda iz EU i van EU”, napominje Živadinović.

Kako objašnjava, da se donese takav propis verovatno je izdejstvovao lobi uvoznika meda.

SPOS-ov pogon za otkup i plasman domaćeg meda na tržište, “Naš med”, kako podseća Živadinović, postoji i radi, ali “kilavo” zato što ne može da se izbori na domaćem tržištu, pre svega sa falsifikatorima kao nelojalnom konkurencijom.

Falsifikatori, kako naglašava imaju veliku zaradu, dok Naš med ostvaruje 1,5-2 odsto zarade.

“Sa tom zaradom ne možemo da pokrijemo ni troškove rada pogona, a dok mi prodamo jednu teglu pravog meda, proda se 9 tegli neispravnog meda. Deluje frustrirajuće i obeshrabrujuće da pošteni proizvođači ne mogu normalno da nastupe na tržištu”, dodaje on.

Živadinović kaže i da je u vezi sa izvozom domaćeg meda trenutna cena na svetskom tržištu takođe mala, takođe zbog falsifikatora, sama Evropska komisija je priznala da skoro 50 odsto meda iz uvoza zapravo nije pravi med.

On dodaje da trenutna otkupna cena bagremovog meda koji se može prodati na evropskom tržištu iznosi oko 3,5 evra po kilogramu i duplo je manja nego što je bila do juna prethodne godine (7,1 evro). Kako dodaje, zato intenzivno traže nova tržišta, a u tome im pomaže i država potpisivanjem sporazuma sa drugim državama, kao nedavno sa Kinom.

Srbija je za osam meseci 2023.godine izvezla 964 tona meda za 4,5 miliona evra, 31 odsto manje nego lane, najviše na tržišta Norveške, Italije i Crne Gore, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

U tom periodu uvezli smo 219 tona za 600.000 evra, 54 odsto manje nego u isto vreme prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Ruske Federacije, Novog Zelanda i Grčke.

Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za 44 odsto više nego 2014. godine i u istom nivou kao prethodne godine.

Proizvodnja meda u 2022. godini iznosila je 14.228 tona, što je za 91 odsto više nego 2021. godine.

Kako je nedavno objavio pokret potrošača, od 25 uzoraka tokom nedavne kontrole meda, samo 3 uzorka su zapravo bila pravi med i zadovoljavala su neophodne standarde.

Prema Živadinovićevim rečima zbog falsifikovanog meda se loša poruka šalje i proizvođačima, a slična situacija vlada i u drugim sektorima.

“Kako će seljak da proda šljivu kad je niko ne traži, a što bi je tražio kad može da uzme alkohol od kukuruza i da napravi rakiju, zašto bi onda tražio šljivu. Radi se o jednoj neviđenoj šteti koja se pravi svim poljoprivrednim proizvođačima, ne samo pčelarima, već voćarima, vinogradarima, čim u flašu može da se sipa šta ko hoće i da se lažno deklariše i da to skoro nikoga ne zanima da se otkrije”, objašnjava Živadinović.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 24.10.2023.
Naslov: Redakcija