Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Is­pla­ta po­ro­dič­ne pen­zi­je ob­u­sta­vlja se uko­li­ko se ko­ri­snik za­po­sli, stek­ne pra­vo na svo­ju lič­nu pen­zi­ju ili ako na zah­tev fon­da ne do­sta­vi u ro­ku po­tvr­du o ži­vo­tu. Ako se ko­ri­snik po­ro­dič­ne pen­zi­je za­po­sli, is­pla­ta se ob­u­sta­vlja sa da­nom po­čet­ka za­po­sle­nja, od­no­sno da­nom pri­ja­ve na osi­gu­ra­nje. U tom slu­ča­ju ko­ri­sni­ku ne pre­sta­je pra­vo na po­ro­dič­nu pen­zi­ju, ne­go se sa­mo ob­u­sta­vlja is­pla­ta pen­zi­je. Po pre­stan­ku osi­gu­ra­nja ko­ri­snik pod­no­si zah­tev za po­nov­nu is­pla­tu po­ro­dič­ne pen­zi­je ko­ja po­či­nje sa da­tu­mom pre­stan­ka osi­gu­ra­nja. S ob­zi­rom na to da po Za­ko­nu ko­ri­snik ne mo­že isto­vre­me­no da pri­ma pen­zi­ju i ra­di, ne­ma re­tro­ak­tiv­ne is­pla­te po­ro­dič­ne pen­zi­je


Jed­nom pre­ki­nu­ta is­pla­ta po­ro­dič­ne pen­zi­je ne zna­či da na­sled­ni­ci vi­še ne mo­gu da na­sta­ve da je pri­ma­ju. Pi­ta­nje je sa­mo šta je raz­log da je po­ro­dič­na pen­zi­ja pre­sta­la da sti­že na kuć­nu adre­su, ka­žu u Fon­du za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje. Da li to mo­že bi­ti zbog či­nje­ni­ce da ni­je u ro­ku do­sta­vlje­na po­tvr­da o ži­vo­tu onog ko je na­sle­dio ova pri­ma­nja, ili ne­što dru­go?

Upra­vo se to do­go­di­lo na­šoj sugrađanki, ko­ja je još 1991. go­di­ne po­če­la da pri­ma po­ro­dič­nu pen­zi­ju, na­sle­đe­nu do po­koj­nog su­pru­ga. Pen­zi­ja joj je sti­za­la do pre pet go­di­na, re­dov­no, sva­kog me­se­ca, ali po­što je ima­la i dru­ge pri­ho­de sa stra­ne, od ne­kret­ni­na, ni­je obra­ća­la pa­žnju na to da li joj upla­te le­žu na ra­čun, ili ne.

Osim to­ga, ka­ža ona, bi­la je go­di­na­ma u Pa­ri­zu, pa je i to bio raz­log što ni­je re­dov­no od­la­zi­la da po­dig­ne pen­zi­ju. Po­što je re­ši­la da se traj­no vra­ti u pre­sto­ni­cu, a shva­ti­la da pen­zi­ja ne sti­že kao nje­nim kom­ši­ja­ma, ras­pi­ta­la se šta je raz­log i da li je traj­no iz­gu­bi­la pra­vo na po­ro­dič­nu pen­zi­ju. 

Upi­ta­ni ka­kva su pra­va pen­zi­o­ne­ra ko­ji pri­ma­ju ova­kvu vr­stu pen­zi­je i da li je oni mo­gu iz­gu­bi­ti, u Fon­du PIO od­go­va­ra­ju da uko­li­ko udo­va ni­je do­bi­la re­še­nje o pre­stan­ku pra­va na po­ro­dič­nu pen­zi­ju – mo­že da pod­ne­se zah­tev za po­nov­no po­kre­ta­nje is­pla­te. U su­prot­nom, mo­že da pod­ne­se no­vi zah­tev za ostva­ri­va­nje pra­va na po­ro­dič­nu pen­zi­ju, po ko­me će se u po­stup­ku po­no­vo ce­ni­ti uslo­vi pre­ma va­že­ćem za­ko­nu. U Fon­du PIO is­ti­ču i da, s ob­zi­rom na to da ova Be­o­gra­đan­ka ni­je eks­pli­cit­no na­ve­la raz­log za­što joj pen­zi­ja ne sti­že po­sled­njih pet go­di­na, pre­ma Za­ko­nu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), is­pla­ta po­ro­dič­ne pen­zi­je ob­u­sta­vlja se uko­li­ko se ko­ri­snik za­po­sli, stek­ne pra­vo na svo­ju lič­nu pen­zi­ju ili ako na zah­tev fon­da ne do­sta­vi u ro­ku po­tvr­du o ži­vo­tu. Ni­je, do­da­ju u pen­zij­skom fon­du, na­ve­de­no da li je po­red udo­ve bi­lo i de­ce ko­ja su pri­ma­la po­ro­dič­nu pen­zi­ju, jer se u tom slu­ča­ju, po pre­stan­ku pra­va de­ci, ce­ni da li su is­pu­nje­ni za­kon­ski uslo­vi da udo­va na­sta­vi da pri­ma po­ro­dič­nu pen­zi­ju.

Ako se ko­ri­snik po­ro­dič­ne pen­zi­je za­po­sli, is­pla­ta se ob­u­sta­vlja sa da­nom po­čet­ka za­po­sle­nja, od­no­sno da­nom pri­ja­ve na osi­gu­ra­nje. U tom slu­ča­ju ko­ri­sni­ku ne pre­sta­je pra­vo na po­ro­dič­nu pen­zi­ju, ne­go se sa­mo ob­u­sta­vlja is­pla­ta pen­zi­je. Po pre­stan­ku osi­gu­ra­nja ko­ri­snik pod­ne­si zah­tev za po­nov­nu is­pla­tu po­ro­dič­ne pen­zi­je ko­ja po­či­nje sa da­tu­mom pre­stan­ka osi­gu­ra­nja. S ob­zi­rom na to da po Za­ko­nu ko­ri­snik ne mo­že isto­vre­me­no da pri­ma pen­zi­ju i ra­di, ne­ma re­tro­ak­tiv­ne is­pla­te po­ro­dič­ne pen­zi­je.

Pravo na porodičnu penziju imaju članovi porodice posle smrti korisnika starosne ili invalidske penzije koji ima najmanje pet godina staža osiguranja. U ovoj godini pravo na porodičnu penziju ostvaruje supruga sa navršene 53 godine života, pod uslovom da je u momentu smrti supružnika imala najmanje 45 godina. Suprug, s druge strane, penziju može da nasledi ukoliko u momentu smrti žene ima najmanje 58 godina. Razvedeni supružnici mogu da koriste penziju onog drugog samo ukoliko je sudskom presudom dodeljeno izdržavanje za onoliko vremena koliko je u presudi naznačeno. Ukoliko penziju ostvaruje više članova porodice iznos se određuje u zavisnosti od penzije koju je pokojnik imao u momentu smrti, i to za jednog člana 70 odsto, dva člana 80 odsto i tri – 90 procenata. Za četvoro i više njih taj procenat je 100.

·         ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Is­pla­ta po­ro­dič­ne pen­zi­je ob­u­sta­vlja se uko­li­ko se ko­ri­snik za­po­sli, stek­ne pra­vo na svo­ju lič­nu pen­zi­ju ili ako na zah­tev fon­da ne do­sta­vi u ro­ku po­tvr­du o ži­vo­tu. Ako se ko­ri­snik po­ro­dič­ne pen­zi­je za­po­sli, is­pla­ta se ob­u­sta­vlja sa da­nom po­čet­ka za­po­sle­nja, od­no­sno da­nom pri­ja­ve na osi­gu­ra­nje. U tom slu­ča­ju ko­ri­sni­ku ne pre­sta­je pra­vo na po­ro­dič­nu pen­zi­ju, ne­go se sa­mo ob­u­sta­vlja is­pla­ta pen­zi­je. Po pre­stan­ku osi­gu­ra­nja ko­ri­snik pod­no­si zah­tev za po­nov­nu is­pla­tu po­ro­dič­ne pen­zi­je ko­ja po­či­nje sa da­tu­mom pre­stan­ka osi­gu­ra­nja. S ob­zi­rom na to da po Za­ko­nu ko­ri­snik ne mo­že isto­vre­me­no da pri­ma pen­zi­ju i ra­di, ne­ma re­tro­ak­tiv­ne is­pla­te po­ro­dič­ne pen­zi­je

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 23.10.2017.
Naslov: Redakcija