Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI: Tokom 2017. godine Poverenik izrekao deset sankcija Višem javnom tužilaštvu u Beogradu


Zbog prikrivanja informacija od javnosti, prvenstveno vezanih za slučaj "Savamala", Više javno tužilaštvo u Beogradu mora da uplati milion dinara u republički budžet.

Upravo toliko iznose kazne koje je u toku 2017. godine ovoj instituciji izrekao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Od sedam rešenja kojima je poverenik naložio VJT-u da podnosiocima zahteva dostavi informacije, čak pet se odnosi na slučaj Savamala. Tako je Tužilaštvo tražiocima informacije odbilo da dostavi biografiju postupajuće zamenice višeg javnog tužioca S.Đ., kao i kopiju izveštaja koji je Direkcija policije poslala VJT-u vezano za istragu rušenja u Hercegovačkoj ulici. Intervencija Poverenika je bila neophodna i zbog toga što Tužilaštvo nije želelo da otkrije brojeve dokumenata kojima je postupajuća zamenica tužioca o odbijanju policije da postupi po njenim nalozima obavestila višeg javnog tužioca, ministra unutrašnjih poslova, Vladu i Narodnu skupštinu. Isti slučaj bio je i sa delovodnim brojevima disciplinskih prijava, koje su iz istog razloga navodno podnete protiv službenika policije koji su se oglušili o urgencije tužilaštva.

Međutim, pet od sedam ovogodišnjih rešenja Poverenika, tužilaštvo je odlučilo da ignoriše. Iz tog razloga, Poverenik je VJT-u izrekao pet kazni u iznosu od 20.000 dinara, a nakon što ni to nije pomoglo, još pet u iznosu od 180.000 dinara. Kada se sve ove kazne saberu, dođe se do cifre od milion dinara koje je tužilaštvo moralo da plati zbog odbijanja da javnosti dostavi informacije.

Dodatan problem je što, prema podacima iz kancelarije Poverenika, tužilaštvo kazne nije platilo, iako su rokovi za to odavno probijeni.

- Pitanje prinudnog izvršenja rešenja o novčanim kaznama koje izriče Poverenik odavno je otvoreno i neuralgično. S tim u vezi imali smo i tragikomične situacije poput "raspada sistema" pa su izvršni sudovi sa područja apelacionih sudova u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu izvršavali ta rešenja, a u Beogradu jedno vreme izvršavali a potom prestali. Stvar je dalje dodatno, ne može se isključiti namerno, komplikovana tako što se posle izmena Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) došlo do situacije u kojoj se "ne zna" ko je nadležan za to prinudno izvršenje. Kako stvari stoje, svi koji bi mogli doći u obzir, ni sudovi ni prekršajni sudovi, ni Narodna banka, ni Poreska uprava, to ne žele da rade, i ističu "nenadležnost". Sa stanovišta uređene države to je sasvim nenormalno, ali to je, nažalost, naša realnost - kaže Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Poverenik dodaje da već godinama ukazuje na potrebe izmena zakona kako bi se onemogućilo ignorisanje kazni.

- Međutim, nekom je definitivno u interesu da održava postojeći kontekst, u kom se kazne za nepoštovanje zakona ozbiljno odnose samo na građane i preduzetnike, a da u odnosu na državne organe i funkcionere imaju isključivo "kozmetičku" vrednost - ističe Šabić.

Odluku Višeg javnog tužilaštva da se ogluši o zakon osudila je i Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

- Neverovatno je, ali istinito, da državni organi, a posebno tužilaštva, ne poštuju zakon. Njihov glavni posao jeste da gone prekršioce zakona. Trebalo bi da svi budemo na istom zadatku a to je da štitimo javni interes i javna sredstva. Međutim, praksa nas demantuje svaki dan, jer izgleda da mnogi ne razumeju svoju ulogu i odgovornost - navodi Milošević.

Ona je podvukla da je ponašanje VJT-a posebno neprihvatljivo u kontekstu mera štednje, koje služe kao opravdanje za smanjivanje primanja ili zabranu zapošljavanja u javnom sektoru.

- Priča se o štednji, a opravdano se postavlja pitanje koliko bi novih radnih mesta moglo da se otvori za sav novac kojim se plaćaju kazne funkcionera. Upravo takvi neodgovorni ne bivaju smenjeni ili razrešeni nego ostaju na istim mestima ili čekaju bolja. U konkretnom slučaju, a imajući u vidu da javne tužioce na predlog Vlade bira Narodna skupština, viši javni tužilac koji svesno krši zakon, a mi plaćamo, predstavlja bruku onih koji su ga birali za to mesto - ističe Milošević.

Pored Savamale, Poverenik je VJT-u u ovoj godini naložio da portalu Pištaljka dostavi informacije o toku istrage protiv gradonačelnika Beograda, ali i da neimenovanom advokatu dostavi podatke o angažovanju branioca po službenoj dužnosti.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 24.10.2017.
Naslov: Redakcija