Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA: Stalna konferencija gradova i opština traži da se doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta uplate u opštinske budžete kao i da prilikom uknjižbe u katastru bude uneta zabeleška da doprinos za zemljište nije plaćen i da pre nego što nekretnina bude prodata ta obaveza bude izmirena


Legalizacija, odnosno ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata trebalo bi da počne polovinom novembra 2015. godine, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dodajući da će legalizacija biti jeftina, jednostavna i brza.

Nacrtom zakona predviđeno je da se više neće plaćati naknada za uređenje, administrativna taksa i taksa za upis prava svojine sa administrativnom taksom.

Ove povlastice biće udar na opštinske budžete, jer su bespravni graditelji oslobođeni plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koja spada u najveće prihode lokalnih samouprava.

Stalna konferencija gradova i opština smatra da oni koji su zidali bez dozvola treba da plate doprinos za građevinsko zemljište, jer se time obezbeđuje osnovni princip vladavine prava i jednakosti građana pred Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). Ukoliko taj njihov predlog, koji su uputili resornom Ministarstvu, ne bude prihvaćen, oni traže da prilikom uknjižbe u katastru bude uneta zabeleška da doprinos za zemljište nije plaćen i da pre nego što nekretnina bude prodata ta obaveza bude izmirena.

Ako pak taksa za ozakonjenje bude jedina finansijska obaveza koju će nelegalni graditelji plaćati, gradovi i opštine apeluju da to bude isključivo njihov prihod, a ne da ga dele sa Republikom, kako to Nacrt zakona predviđa. Oni takođe predlažu širu skalu taksi vodeći računa o tome da li je neko rešavao stambeno pitanje ili je zidao za tržište.

– Bez obzira na način kako će pitanje ozakonjenja biti rešeno, zalažemo se za to da najugroženije kategorije stanovništva, koje su bespravnom gradnjom rešavale stambeno pitanje, dobiju olakšice za plaćanje doprinosa, odnosno takse, ali tako da ne bude ugroženo pitanje jednakosti građana pred zakonom i Ustavom – jedinstven je stav Stalne konferencije gradova i opština.

Oni takođe smatraju da nije moguće popisati sve nelegalne objekte za šest meseci kako to Nacrt zakona predviđa, već traže dvostruko duže vreme.

Vlada Republike Srbije bi ove nedelje trebalo da usvoji Predlog zakona, a da poslanici o njemu raspravljaju početkom novembra 2015. godine.

Prema Nacrtu zakona predmet ozakonjenja su zdanja za koja su podneti zahtevi za legalizaciju do 1. februara 2014, ali i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po važećim propisima, a izgrađeni su do jula 2015. godine – kada je završeno satelitsko snimanje Srbije.

Građani koji nisu podneli prijavu za legalizaciju ne moraju to da čine. Popisaće ih inspektori, a njihovo je da plate taksu za ozakonjenje, dostave izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o pravu svojine. Tako će umesto dosadašnjih 2,8 miliona dinara za legalizaciju kuće do 100 kvadrata plaćati svega oko 12.000 dinara. Taksa za ozakonjenje košta 3.000 dinara, dok izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine iznose ukupno 9.000 dinara.

Građani koji su ušli u proces legalizacije po ranije važećim zakonima treba da plate samo taksu za ozakonjenje. S tim što za porodične kuće do 200 kvadrata iznose 10.000 dinara, a dvostruko više za kuće do 300 kvadratnih metara.

Kada je reč o stanovima, ako je investitor legalizovao zgradu stanari plaćaju samo taksu za ozakonjenje od 3.000 dinara, pod uslovom da su podneli zahtev za legalizaciju svog stana. Ukoliko to nisu učinili uz to plaćaju i izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine.

Zakonodavac je doskočio vlasnicima stanova koji neće da ozakone stanove, jer računaju da ih niko neće srušiti. Za one koji odbiju da legalizuju svoje nekretnine predviđeni su veći porezi na imovinu.

Vlasnici komercijalnih objekata proći će 107 puta jeftinije nego da su po prethodnim zakonima legalizovali nekretnine zidane za tržište. Oni neće morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta koja u Beogradu iznosi 6,3 miliona dinara i papirologiju koja je stajala 50.000 dinara. Umesto toga platiće samo svega 59.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Politika, M. Avakumović, 25.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija