ZAKON O PREKRŠAJIMA: Izmenama i dopunama ovog propisa biće proširena primena prekršajnog naloga, plaćanje pola iznosa fiksno pripisane kazne u roku od osam dana, kao i da se prekršioci, koji u tom roku namire kaznu, ne upisuju u Registar prekršajnih sankcija. U prekršaje sa fiksnim iznosom uvode se kazne za fizička i odgovorna lica do 30.000 dinara, za preduzetnika do 100.000 dinara, a za pravno lice do 200.000 dinara. Rok zastarelosti za pokretanje postupka povećan na dve godine, a za vođenje postupka na četiri godine

Usavršavanjem postojećih odredbi Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 - dalje: Zakon) trebalo bi da se proširi primena prekršajnog naloga odnosno, plaćanje pola iznosa fiksno pripisane kazne u roku od osam dana, kao i da se prekršioci, koji u tom roku namire kaznu, uopšte više ne upisuju u registar prekršajnih sankcija.

Radna grupa Ministarstva pravde radi na izmenama i dopunama Zakona, koji je počeo da se primenjuje 1. marta 2014. godine, kako bi se poboljšala njegova primena i efikasnost u radu sudova.

Pored proširenja primene platnog naloga i neevidentiranja određenih prekršioca, Radna grupa predlaže i produženje rokova zastarelosti, ukidanje ročišta za sporazum o priznanju prekršaja i druge izmene.

Predsednik radne grupe, Milan Marinović, rekao je da je prekršajni nalog, koji je uveden pre godinu i po dana, dao je fantastične rezultate, te da je želja da se proširi njegova primena.

"Ideja je da se poveća maksimum iznosa kazne koja može da bude propisana u fiksnom iznosu - za koju je moguće da se plati pola iznosa kazne u roku od osam dana", naveo je Marinović koji je i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu.

Sada je, kako je naveo prekršajni nalog propisan za prekršaje u kojima je propisana fiksna kazna za fizičko i odgovorno lice do 10.000 dinara, za preduzetnika do 50.000 dinara za pravno lice 100.000 dinara.

"Mi predlažemo da se određeni prekršaji, koji su sada u rasponu kazne, pretvore u prekršaje za koje se može izreći novčana kazna u fiksnom iznosu, kako bi i za njih mogao da se izdaje prekršajni nalog", napomenuo je Marinović.

Predlog je da se u prekršaje sa fiksnim iznosom uvrste kazne za fizička i odgovorna lica do 30.000 dinara, za preduzetnika do 100.000 dinara, a za pravno lice do 200.000 dinara.

Radna grupa smatra da bi tako dobar deo prekršaja za koje je propisana novčana kazna u rasponu (za koje se vodi prekršajni postupak), "otišao u prekšaj za koji se izdaje nalog".

To bi, kako je naveo, osiguralo mnogo jednostaviju proceduru, a povećao bi se i već dobar odziv građana i fizičkih i pravnih lica za plaćanje prekršajnih kazni.

Kada je pitanju zastarelost, Radna grupa će ponovo predložiti da se rok zastarelosti za pokretanje postupka sa jedne poveća na dve godine i za vođenje postupka sa dve na četiri godine.

"To smo i ranije predlagali, ali ti predlozi nisu prošli u Narodnoj skupštini", napomenuo je Marinović i upozorio da sudije, ne svojom krivicom, jednostavno ne mogu da savladaju veliki broj prekršajnih predmeta, a da zbog zastare sudovi plaćaju visoke troškove postupka advokatima.

Prekršajni sudovi u velikim gradovima, kao što su Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš, imaju već mesecima konstantni priliv od preko 200 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po sudiji mesečno, a norma za odličnog sudiju je 75 presuda mesečno, naveo je sudija.

"Zamislite sudiju koji uradi tih 75 presuda, a primi 200 zahteva, njemu 125 zahteva ostane neurađeno, iako je uradio odličnu normu i tako puta 11 meseci", napomenuo je Marinović.

"Sve i kada bi sve sudije radile fantastično na desetine predmeta bi otišlo u zastaru zbog kratkih rokova zastarelosti", upozorio je predsednik Prekršjanog suda u Beogradu i podsetio da kada se obustavi postupak zbog zastarelosti, advokat naplaćuje troškove od države.

"Povećanjem rokova zastarelosti izbegli bi se veliki troškovi, a velika većina predmeta bi bila procesuirana, na dobar i valjan način", rekao je Marinović.

Radna grupa takođe razmatra predlog da svi koji plate pola kazne u roku od osam dana po prekršajnom nalogu ne budu uopšte upisani u Registar prekršajnih sankcija.

Oni se sada unose u Registar, iako nema nekog posebnog razloga da se to čini, smatra Marinović i ističe da bi benefit neunošenja u registar još više pospešio dobar odgovor građana na prekršajni nalog.

On je ukazao da broj plaćenih prekršajnih naloga nije mali i da, na primer, za saobraćajne prekršaje oko 74 odsto građana, prosečno na mesečnom nivou unazad godinu i po dana, koristi pogodnost i plaća kaznu u roku od osam dana, napomenuo je sudija.

Marinović smatra da bi se taj procenat sigurno povećao za četiri-pet odsto kada bi ljudi znali da neće biti upisani u Registar.

Od ukupnog broja prekršajnih naloga, 25 odsto građana ne plati ga u roku od osam dana i onda saobraćajna policija šalje sudovima te naloge kao izvršne na izvršenje - naveo je sudija i naglasio da u tim slučajevima takođe nema vođenja prekršajnog postupka.

"Za svega jedan odsto slučajeva vodi se prekršajni postuak - kada ljudi dođu u sud i traže sudsko odlučivanje", precizirao je Marinović.

Radna grupa želi i da olakša primenu sporazuma o priznanju prekršaja tako što bi se ukinulo ročište za odlučivanje o sporazumu koji je već zaključen između prekršioca i na primer saobraćajne policije.

"Sada je sud dužan da zakaže ročište i odlučuje - ne o prekršaju, jer je prekršilac već potpisao sporazum sa policijom, nego o tome da li je prekršilac svojom voljom to učinio, da li je bio u zabludi, ili pod prinudom", naveo je Marinović napominjući da to ročište dosta odugovlači sam postupak.

Sada je, kako je naveo, ideja da ako su ispunjeni svi formalni uslovi i ako sporazum ispunjava uslove, zbog kojih nema razloga da ga sudija ne usvoji, on donese presudu, a ne rešenje kao sad, a odbije ga rešenjem.

Kada su u pitanju saobraćajni prekšaji, do sada je zaključeno 11.500 sporazuma, od kojih sud usvojio 2.800, odbio 270, a ostali su u toku.

Ideja izmena Zakona je i da se još više potencira načelo dokazivanja u prekršajnom postupku, odnosno da se teret dokazivanja prebaci na stranke u postupku i da svako dokaže ono što tvrdi, a sud samo da arbitrira.

Izmene će se baviti i pojednostavljenjem izvršenja i dostavljanja, kao i drugim tehničkim pitanjima.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 25.10.2015.
Naslov: Redakcija