ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Pored državnih organa, Zakon se odnosi i na ustanove i javna preduzeća, javne službe i organizacije koje imaju obavezu da imenuju lice za zaštitu podataka o ličnosti i obavesti o tome Poverenika
Od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) manje od 200 organa vlasti odredilo je osobu koja je zadužena za zaštitu podataka o ličnosti, što je veoma mali broj, a do kraja 2020. godine moraće da se ispoštuju sve obaveze iz tog Zakona i uskladi regulativa.
Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović ističe da taj Zakon dotiče sve segmente poslovanja privrednih subjekata, te da je važno da bude usklađen sa svim sektorskim zakonima.
"Svaki privredni subjekt ima podatke o ličnosti svojih zaposlenih i moramo znati ko ima pristup njima, i ko i za šta ih koristi i da za to budemo saglasni", rekla je Jovanović.
Kako kaže, važno je da predstavnici firmi budu svesni važnosti ovog Zakona.
Ističe i da je IT industrija toga bila najsvesnija, budući da 80 odsto prihoda ostvaruje u inostranstvu i da su prvi krenuli u transformaciju, te da je važno da i druge kompanije pristupe tome.
"Potreban je period prilagođavanja, da napravimo seriju radionica i edukujemo privredne subjekte kako treba da postupaju", ukazala je ona i dodala da bi za najviše godinu dana svi morali da počnu da primenjuju odredbe Zakona.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović kaže da to nije lak zadatak i da je Zakon usklađen sa međunarodnim propisima, te da "ne postoji razlog da u njegovoj primeni budemo iza bilo koga".
"Osnovna svrha Zakona je da zaštiti građane da i oni imaju sigurnost o tome ko prikuplja podatke o njima i za šta ih koristi", ističe on.
Kako navodi pomoćnik ministra, cilj nije samo da se neko kažnjava već pragmatičan pristup kako najbolje da se zaštite podaci o građanima iz ugla onog ko ih prikuplja kao deo svog posla.
Pomoćnik generalnog sekretara u Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović ističe da je Zakon doneo nove obaveze rukovaocima podataka i onima koji ih obrađuju, ali i da su prošireni i definisani neki novi instituti i termini.
Pored državnih organa, Zakon se odnosi i na ustanove i javna preduzeća, javne službe i organizacije koje imaju obavezu da imenuju lice za zaštitu podataka o ličnosti i obavesti o tome Poverenika.
Do sada je 197 organa vlasti prijavilo osobe za zaštitu podataka, ostali nisu izvršili obaveze, istakao je Petrović.
"Važno je da se naš pravni sistem i zakoni usklade sa odredbama ovog Zakona. Ta obaveza će morati da se izvrši do kraja 2020. godine, a na državnim organima je da odgovore adekvatno i usklade se sa obavezama koje donosi Zakon", dodao je on.
Kako kaže, obradom podataka o ličnosti bave se zakoni u praktično svim aspektima života - stanovanja, poreza, vojske, policije, bankarstva, industrije...
Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Saša Gajin rekao je da je važna edukacija i podsetio da je zaštita podataka o ličnosti pravo zagarantovano ustavom, odnosno osnovno ljudsko pravo.
Istakao je da obrada podataka o ličnosti može značajno da doprinese unapređenju poslovanja privrednih subjekata.
Novi Zakon počeo je da se primenjuje 21. avgusta ove godine.
Izvor: Vebsajt RTV, 23.09.2019.Naslov: Redakcija