NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Nacrt zakona predviđa da će novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara biti kažnjen za prekršaj organ javne vlasti, osim organa Republike Srbije, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, ako ne obezbedi korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada

Atašeica, potrošačica, trgovkinja - samo su neke od rodno ispravnih reči koje treba dobro upamtiti pre nego što stupi na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čiji Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti predviđa i milionske kazne za javne organe vlasti i odgovorna lica koji se ogluše o pravila rodno osetljivog jezika.

Nacrt zakona bavi se i rodno osetljivim jezikom. Ukoliko bude usvojen, građani će upoznati čitav niz do sada gotovo nikad upotrebljenih reči u svakodnevnom govoru.

Prema mišljenju lingviste i akademika Ivana Klajna, ovakvu reformu jezika trebalo bi shvatiti kao pozitivnu stvar, a ne kao siljenje jezika, kako pojedini navode.

- Promena je potrebna, najpre da bi jezik bolje gramatički funkcionisao. Prigodan primer u tom smislu je da je "psiholog nešto rekla detetu", gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci - smatra Klajn.

On zapaža da je profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja 2009. godine napisala "Rod i jezik", rečnik koji je podario dosta dobrih predloga kada su u pitanju ženska zanimanja.

- Međutim, potkrale su se i neke imenice koje možda nisu najbolja rešenje, poput atašeice, jatačice, kovačice ili vatrogaskinje - kaže profesor Klajn.

On navodi i neke nedostatke rečnika "Rod i jezik" koje ne moraju nužno biti u vezi sa poslovnim ili titularnim zvanjima.

- Nedostatak rečnika je u tome što autorke nisu iznele predloge za reči koje se ne odnose na profesiju, kao što su potrošač, kupac, civil, boem... - zapaža Klajn.

S druge strane, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu akademik Ranko Bugarski uvođenje pomenutog noviteta uzima sa dozom rezerve.

- Jasno je da se naša gramatika nije prilagodila takvim primerima, ali ne treba automatski prihvatiti sve što bi se moglo podvesti pod pojam rodno osetljivog jezika i svaki put stavljati rečima nastavak za ženski rod. Jezik bi, uz određena usmeravanja, valjalo pustiti da se prirodno razvija - poručuje on.

Osim pitanja gramatike, rodna ravnopravnost u jeziku za sobom poteže i pitanja političke prirode sa kojima treba biti posebno obazriv.

- Ako se jezik posmatra kroz feminističke interpretacije, doći će se do dogmatskog, ideološkog posmatranja stvari, pa i do silovanja jezika, ako želite. To može stvoriti suprotan efekat i biti kontraproduktivno. Dobar primer toga bila bi recimo formulacija da je neka osoba "omiljena profesorka na fakultetu". To znatno sužava njen domen, jer se tako dolazi do zaključka da je ona omiljena samo u okviru grupe svojih koleginica, a ne u okviru celokupnog nastavnog kadra neke ustanove - ističe Bugarski.

S obzirom na to da sam srpski jezik ne nudi rešenja za sva zanimanja, nekoliko autorki ponudilo je nove reči. Najpoznatija literatura je "Rod i jezik" koju potpisuje profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja. Tu nalazimo reči: turistička vodičica, vojnikinja, trgovkinja...

- Izvršiteljka je deo pisanog jezika u sudu. Akademkinja je sasvim jednostavna forma za žene članice SANU, a oko trenerice je bilo toliko razgovora i otpora da je trenerka u značenju profesije danas normalna stvar - objašnjava profesorka Savić.

Imenica "lovica" upotrebljava se u književnim tekstovima, dok "jorgandžinica" može biti i radnja i žena koja pravi jorgane, ali pitanje je koliko dugo će ovaj zanat još opstati.

- Potrošačica je normalan oblik, kao i osnivačica, a individualke su afirmisane još u socijalizmu, kroz štampu i knjige - objašnjava profesorka Savić neke od nedoumica.

Sama standardizacija radi se upravo prema jezičkom osećanju većine.

- Koji nastavak treba pridodati određenoj imenici da bi se njom označila žena određene profesije uspostavlja se prema intuiciji izvornih govornika za svoj jezik. Neko će reći rektorka, a neko rektorica. Kada budemo imali dovoljno podataka za oba sufiksa za različite geografske oblasti (na primer u Republici Srpskoj i u Srbiji) tada ćemo moći da predložimo jednu normativnu formu. Do tada, cvetaju svi cvetovi - objašnjava profesorka.

Nacrt zakona predviđa da će novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara biti kažnjen za prekršaj organ javne vlasti, osim organa Republike Srbije, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, ako ne obezbedi korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada.

Takođe, sredstva javnog informisanja biće dužna da koriste rodno osetljiv jezik.

Primeri

• vojnik - vojnikinja
• trgovac - trgovkinja
• lovac - lovica
• vodič - vodičica
• jorgandžija - jorgandžinica
• individualac - individualka
• akademik - akademkinja
• potrošač - potrošačica
• ataše - atašeica
• jatak - jatačica
• kovač - kovačica
• vatrogasac - vatrogaskinja

Kompleksnost teme rodno osetljivog jezika pokazuje i nesigurnost stručnjaka, ali i većine ljudi novinarskog pera kada je reč o ispisivanju ženskih prezimena. Lingvisti na njega još nemaju konačan odgovor.

- Uzmimo za primer tekstove koji se pišu o aktuelnoj premijerki. Imenovati je kao "premijer Brnabić" svakako nije dobro. Napisati "Brnabićka" isuviše je kolokvijalno. Preporučljivije varijante bile bi onda ili "Brnabićeva" ili "Ana Brnabić", ali univerzalnog rešenja nema - kaže profesor Bugarski.