U PRIPREMI NACRT ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Novčano će biti sankcionisani svi rukovaoci ličnim podacima (preduzeća, državne institucije, banke, bolnice, MUP, Fond PIO, vrtići, škole) ukoliko JMBG, adresu, broj telefona, zdravstveni karton i slično, bez osnova predaju trećem licu, ako ne spreče njihovu krađu i hakovanje, ako ne postupe po zahtevu da se izbrišu podaci ili ih, pak, ne učine dostupnim licu na koje se odnose

Dok cela Evropa strepi od nove Uredbe koja će od maja 2018. godine regulisati zaštitu ličnih podataka, takozvani GDPR, i koja propisuje drakonske kazne do dva miliona evra za kompanije, banke ili osiguravajuća društva, Srbija joj ide u susret. Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti je gotov i do kraja godine će se naći na javnoj raspravi. I on će predvideti stroge kazne.

- Prednacrt zakona je pri kraju. Cele prošle nedelje radili smo na njegovoj finalizaciji sa evropskim ekspertima, u Novom Sadu. Ostalo je samo "poliranje" tehničkih detalja, prevod i slanje u Brisel. Prednacrt će zatim ići na javnu raspravu, verovatno do Nove godine. Očekujemo da ga poslanici izglasaju i da stupi na snagu kada i nova evropska Uredba - kaže prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu tog propisa.

Kazne za nepoštovanje novih pravila u Evropi se kreću od pismene opomene do čak 20 miliona evra ili četiri odsto godišnjeg prihoda rukovaoca podacima. Uz to ide i suspenzija ili potpuna zabrana prava na prikupljanje podataka. U Srbiji će kazne biti vezane za propisani minimum i maksimum u Zakonu o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US). To znači da neće biti manje od 5.000 dinara, niti veće od dva miliona. I Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti moći će da izriče mandatne kazne na licu mesta do 5.000 dinara.

Po Gajinovim rečima, novčano će biti sankcionisani svi rukovaoci ličnim podacima (na primer preduzeća, državne institucije, banke, bolnice, MUP, Fond PIO, vrtići, škole i svi ostali koji skupljaju najrazličitije baze podataka) ukoliko vaš JMBG, adresu, broj telefona, zdravstveni karton i slično, bez osnova predaju trećem licu, ako ne spreče njihovu krađu i hakovanje, ako ne postupe po zahtevu da se izbrišu podaci ili ih, pak, ne učine dostupnim licu na koje se odnose.

- Nijedan podatak građana ne sme biti iskorišćen za svrhu za koju on nije dao saglasnost - ističe Gajin.

To znači da niko neće smeti bez vašeg znanja da da vaše podatke ili broj telefona kompanijama koje vas uznemiravaju nudeći različite proizvode ili nagradne igre. Takođe, ukoliko neko uđe u bazu članova i simpatizera neke političke stranke posledice će snositi i lopovi i stranka.

GDPR predstavlja najveću promenu u oblasti zaštite ličnih podataka u poslednjih dvadesetak godina. Uredba koja stupa na snagu 25. maja 2018. nastala je kao rezultat sve veće zabrinutosti građana za tajnost njihovih podataka - od broja lične karte i bankovnog računa, preko biometrijskih podataka, informacija o fizičkom izgledu i navikama, do video-zapisa, broja telefona, IP adrese, lozinke ili najčešćih adresa koje posećuju na internetu.

Svaka firma moraće da dokaže da su lični podaci zaštićeni i da ih ne mogu koristiti treća lica. S druge strane, poslodavac će u svakom trenutku morati zaposlenom da dostavi sve podatke koji ga se tiču. Osim što će plaćati mandatnu ili prekršajnu kaznu, onaj ko se ogluši o novi zakon moraće oštećenom da plati i naknadu.

I evropski GDPR i naš novi zakon predviđaju "pravo na zaborav", odnosno na brisanje podataka. Njime se, recimo, štiti pravo kupaca da njihovi lični podaci budu nedostupni drugim kompanijama, ili građana da njihove fotografije budu nedostupne javnosti.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. Spasojević, G. Čvorović, 25.09.2017.
Naslov: Redakcija