ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Ukoliko ovakav Zakon ostane na snazi i budu usvojeni standardi kvaliteta udžbenika koji su usklađeni sa tim zakonom, od 2024. godine udžbenici će biti napisani na rodno osetljivom jeziku
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) usvojio je neke primedbe Nacionalnog prosvetnog saveta koje se odnose na Standarde kvaliteta udžbenika, ali deo koji se tiče rodno osetljivog jezika u udžbenicima nije izmenjen.
To znači da će, ukoliko ovakav Zakon o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021 – dalje: Zakon) ostane na snazi i ukoliko budu usvojeni standardi kvaliteta udžbenika koji su usklađeni sa tim zakonom, od 2024. godine udžbenici biti napisani na rodno osetljivom jeziku.
Ovo je potvrdila Tatjana Mišović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u ZUOV, uz napomenu da je Zavod vratio Nacionalnom prosvetnom savetu standarde kvaliteta udžbenika sa usvojenim primedbama.
- Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji podrazumeva i upotrebu rodno osetljivog jezika, moramo poštovati, i po tom propisu u udžbenicima ne može biti upotrebljavan samo muški rod - kaže Mišovićeva. - Odredbe iz člana 37 tog Zakona moraju se uneti u udžbenike. Ovaj zakon je već na snazi, s tim što je njegova primena u udžbenicima odgođena za 2024. godine. Ali udžbenici ne mogu da se urade za nekoliko dana, pa smo već krenuli sa usklađivanjem zakonskih odredbi.
Zavod za vrednovanje kvaliteta udžbenika, dakle, nije usvojio mišljenje stručne lingvističke javnosti o upotrebi rodno osetljivog jezika i udžbenicima, iako se za poštovanje njihovog stava zalagao i Nacionalni prosvetni savet. A stručna javnost, odnosno Matica srpska i Odbor za standradizaciju srpskog jezika, navode da ni u samim standardima koje je ZUOV uradio nije upotrebljen rodno osetljiv jezik.
Stručnjaci upućuju na to da se na početku Predloga standarda nalazi rečenica: "Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose." Lingvisti se pitaju zašto ista takva rečenica ne bi mogla da stoji i u udžbenicima.
- Zato što to nije propisano zakonom o rodnoj ravnopravnosti - odgovara Tatjana Mišović.
Na pitanje da li to znači da će u udžbenicima od 2024. godine biti upotrebljeni dualni oblici, na primer naučnik - naučnica, biolog - biološkinja, matematičar - matematičarka... ona kaže "da hoće ukoliko budu usvojeni ovakvi standardi kvaliteta udžbenika koji su usklađeni sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti". A poslednju reč o tome daje ministar.
U Ministarstvu na pitanje da li će prihvatiti standarde kvaliteta udžbenika u koje se uvodi rodno osetljiv jezik, kažu da će oni "razmotriti sve stavove, predloge, mišljenja struke i javnosti u cilju iznalaženja rešenja koje je prihvatljivo, u skladu sa zakonom i standardima".
Inače, prema proceduri - nakon što ministar prosvete potpiše Pravilnik sa navedenim standardima i nakon što ovaj pravilnik bude objavljen u Službenom glasniku, ovi standardi dobijaju zakonsku i obavezujuću snagu. Posle toga ministar može odobriti samo udžbenike koje mu predloži ZUOV, a ZUOV više ne može predložiti odobravanje udžbenika ako nisu pisani rodno osetljivim jezikom.
Lingvisti upozoravaju da bi se uvođenjem rodno osetljivog jezika u udžbenike stavilo van snage više zakona koji predviđaju obaveznu primenu srpskog jezika u obrazovno-vaspitnom sistemu Srbije. Među njima je i Zakon o jeziku i pismu, u kome jedan član izričito govori o obavezi zaštite srpskog jezika od uticaja ideoloških pokreta na njegovu strukturu i standardizaciju. Naši jezikoslovci smatraju da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti prvenstveno "plod jedne ideologije".
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija