ZBOG PADA EURIBOR-a RATE ZA KREDITE U EVRIMA MOGLE BI OD SEPTEMBRA BITI NEŠTO NIŽE: Euribor je kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac, a njegova vrednost je deo ukupne kamate na kredit što znači da njegova visina direktno utiče i na kamatu i na mesečnu ratu

Nova rata za kredit u evrima od septembra mogla bi da bude manja za koji evro, imajući u vidu novi pad euribora, evropske kamate koja utiče na cenu kredita i u Srbiji.

Tromesečna stopa Euribora pala je na rekordno niskih -0,491 odsto, objavila je Evropska centralna banka, što bi mesečnu ratu od 300 evra iz juna moglo da smanji za dva do tri evra.

Trenutna vrednost jednomesečnog euribora je tolika da se može govoriti o njegovom minimalnom uticaju na cenu kredita. Poređenja radi, pre deset godina euribor je bio i veći od 4,5 procenata, a eventualni skok na dva procenta mogao bi današnju mesečnu ratu kredita od 250 evra da poveća na 310 evra. Ipak, stručnjaci kažu, da povratak EURIBOR-a na stare visoke vrednosti neće tako brzo, ali da se lagani rast evropske kamate treba očekivati.

Nakon dugogodišnjeg stagniranja, euribor je lagano počeo da raste početkom marta. Domaći i strani finansijski stručnjaci danas kažu da razloga za brigu nema još uvek nema. Kako ocenjuju, EURIBOR će postepeno početi da raste tek kada se završi aktuelna kriza i njene posledice, odnosno kada se ekonomija oporavi i poraste tražnja za novcem.

Glavni ekonomista Švedske banke u Estoniji Toni Mertsina rekao je nedavno da nova kretanja euribora i rata treba vezivati za aktuelnu krizu.

-Očekujemo da će EURIBOR početi postepeno da raste kada se kriza završi i kada poraste tražnja za novcem. Međutim, trenutno ne predviđamo njegov snažan rast. Ne vidimo da će Evropska centralna banka ove godine menjati svoju politiku kamatnih stopa. Takođe, banke radije osiguravaju svoju likvidnost nego što bi pozajmljivale novac bankama sa većim kamatama-ocenio je Mertsina.

EURIBOR je kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac. Njegova vrednost deo je ukupne kamate na kredit, što znači da njegov rast direktno povećava i kamatu i mesečnu ratu.

Pre ekonomske krize 2008. godine, EURIBOR je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, EURIBOR je od 2016. godine u minusu gde približno stoji i danas.

U Srbiji su za kretanje EURIBOR-a vezani gotovo svi stambeni krediti, ali i veliki broj potrošačkih zajmova.

Izvor: Novosti, 25.08.2020.
Naslov: Redakcija