ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Budućim izmenama treba propisati novčanu kaznu zbog "ćutanja administracije" jer organi uprave u najmanje 50 odsto slučajeva uopšte ne odgovaraju tražiocima informacija
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović smatra da budućim izmenama zakona treba propisati prekršajni nalog sa novčanom kaznom, zbog "ćutanja administracije", jer organi uprave, kako kaže, u najmanje 50 odsto slučajeva uopšte ne odgovaraju tražiocima informacija.
"Pošto takvo stanje traje već godinama, moja je ideja da kada se bude menjao Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), da se za takvo faktički, nepostupanje organa, propiše sankcija u vidu prekršajnog naloga koji bi izdavao Poverenik", precizirao je Marinović u izjavi za Tanjug.
To znači da organi uprave neće proći nekažnjeno ako u roku za postupanje po zahtevu uopšte ne odgovore tražiocu informacije - niti mu daju informaciju, niti odbiju, niti odbace zahtev, naglasio je Poverenik.
On je ukazao da je drugo pitanje da li neki organ raspolaže informacijom, da li će je dati tražiocu ili neće, u potpunosti ili ne, u obliku koji je tražio ili ne, ali da je ovde glavno ispoštovati tražioca informacije odgovorom.
Ideja je, kako je naveo, da kada prođe rok za postupanje po zahtevu građana, a organ vlasti mu uopšte ne odgovori na zahtev, Poverenik može da izda prekršajni nalog sa novčanom kaznom.
Prekršajni nalog bi delovao kao i već postojeći prekršajni nalozi, što znači da organ kojem je izdat može u roku od osam dana da plati pola kazne, može da traži sudsko odlučivanje, a može i da ćuti, a u tom slučaju se ide na prinudno izvršenje celog iznosa kazne, ukazao je Marinović.
Da bi se uveo prekršajni nalog za ćutanje administracije potrebno je izmeniti Zakon, a Marinović ukazuje da se na tome već radi, jer je postojeći zakon prevaziđen.
Pored pomenute novine, on smatra da bi trebalo menjati postupak traženja i dobijanja informacije.
Sada, kako je pojasnio, kada neko traži informaciju od organa vlasti u Srbiji, pa je ne dobije, on ne mora da se, kao u drugim sistemima, žali povereniku, već može direktno da se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka obrati prekršajnom sudu.
"Na taj način, ako se ne žali Povereniku, on pokazuje da ga ne interesuje informacija koju je tražio, već da želi da izdejstvuje presudu protiv nekog ministra, direktora javnog preduzeća, nekog drugog organa vlasti, a i da naplati troškove postupka, ukoliko ima advokata", smatra Poverenik i ukazuje da broj ovakvih slučajeva u Srbiji nije mali.
Da bi se ovakvo stanje dovelo u red, Poverenik smatra da bi trebalo uvesti sistem prema kojem bi se svi koji traže informaciju od javnog značaja, pa je ne dobiju ili ne budu zadovoljni, najpre morali žaliti Povereniku, koji bi, ako njegova odluka ne bude ispoštovana mogao da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu, naveo je Marinović.
Prekršajni postupak sada može da pokrene upravna inspekcija, ali je ona, prema rečima Poverenika, preopterećena, sa nedovoljno kapaciteta, pa veruje da će se oko ove nove nadležnosti Poverenika lako saglasiti sa nadležnim Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.
Izvor: RTV, 25.08.2020.Naslov: Redakcija