MOGUćA VEćA šTETA OD REFORME PRAVOSUđA IZ 2009?
Prilikom izbora prvih javnih beležnika (notara) načinjene su krupne povrede Zakona o javnom beležništvu, koje prete da nadmaše posledice koje je u pravosudnom i ukupnom društvenom sistemu proizveo postupak reizbora sudija i tužilaca 2009. godine, tvrde za Danas neizabrani kandidati na javnom konkursu za izbor na mesto javnih beležnika.
Kao očigledne i najkrupnije povrede zakona, koje se odnose na celokupan postupak imenovanja javnih beležnika, oni navode
- promenu pravila polaganja javnobeležničkog ispita,
- izbor konkursne komisije,
- nepoštovanje zakonskih kriterijuma za imenovanje notara,
- kao i formiranje organa Javnobeležničke komore bez dovoljnog broja članova.
Kako kažu, radi sprečavanja nastanka nenadoknadive štete podneli su žalbu Vladi Srbije, uz zahtev da se poništi javni konkurs za imenovanja javnih beležnika, zatim inicijativu Narodnoj skupštini za odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu, kao i tužbu za poništenje rešenja o imenovanju Konkursne komisije. Takođe, podneli su i ustavnu žalbu zbog povrede i uskraćivanja ljudskih prava garantovanih Ustavom, a istovremeno su se obratili i ministru pravde Nikoli Selakoviću, koji im još uvek nije odgovorio, a otvorenim pismom su alarmirali i domaću i stranu javnost.
NAIME, ONI SMATRAJU DA JE NAJPRE SPORNA PROMENA POLAGANJA JAVNOBELEŽNIČKOG ISPITA.
- Na konkursu za imenovanje za beležnike su učestvovali kandidati koji su javnobeležnički ispit polagali po dva različita pravilnika, prvim iz 2011. i drugim iz 2013, koji se razlikuju u pogledu trajanja ispita, načina ocenjivanja, broja članova komisije... Takođe, i sastav komisija nije bio isti, kao ni kriterijumi koji su primenjivani prilikom ocenjivanja, što je imalo za posledicu da svi kandidati koji su polagali ispit po prvom pravilniku imaju nižu prosečnu ocenu od onih koji su polagali po novom pravilniku, a što je bio prioritetan kriterijum prilikom imenovanja, navode oni.
PREMA NJIHOVIM REČIMA, SVI ČLANOVI KONKURSNE KOMISIJE SU ISTOVREMENO I ČLANOVI ISPITNE KOMISIJE.
Troje članova ispitne komisije iz 2013. i 2014. su tokom maja ove godine imenovani i za članove konkursne komisije, čiji je zadatak bio da ministru pravde predloži kandidate za notare.
- Nakon formiranja konkursne komisije, kao i nakon raspisivanja konkursa, održana su još dva ispitna roka - majski i junski, i većina kandidata koji su tada položili ispit su i predloženi za imenovanje, kažu sagovornici Danasa.
TAKOĐE, SMATRAJU DA JE NAČINJENA GRUBA POVREDA I ODREDABA ZAKONA KOJI SE ODNOSE NA KRITERIJUME ZA IMENOVANJE JAVNIH BELEŽNIKA.
- Zakon o javnom beležništvu u članu 29, stav četiri, definiše da će se 'pri izboru između više kandidata uzeti u obzir njihov uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su radili i rezultati koje su postigli u radu'. Međutim, konkursna komisija potpuno derogira ove kriterijume i sama određuje koje kriterijume će primeniti prilikom predlaganja za imenovanje i na koji način će ih bodovati. Pritom, o tome prethodno nikog ne obaveštava, kandidati su saznali na osnovu čega su 'bodovani' tek nakon što je objavljena odluka o imenovanju, objašnjavaju nezadovoljni kandidati za notare.
Kako dodaju, konkursna komisija je, između ostalog, uvela kriterijum "utisak o kandidatu", koji se formira na osnovu trominutnog razgovora sa kandidatima.
- Subjektivni kriterijum nije, niti sme biti propisan kao merilo za izbor, a posebno ne može biti merodavan kao zaključak o nečijoj sposobnosti ili dostojnosti, naglašavaju oni.
NA KRAJU, ONI UKAZUJU DA JE NAČINJENA I POVREDA ZAKONA U DELU ODREDABA O PREDVIĐENOM BROJU JAVNIH BELEŽNIKA.
- Zakon o javnom beležništvu izričito predviđa, kao prvi korak u uvođenju ove profesije u pravni sistem Srbije, imenovanje 100 notara. To je bio i jedan od razloga zbog kojeg je početak primene zakona nekoliko puta odlagan. Međutim, rešenjem od 1. avgusta 2014. imenovana su 94 beležnika. Javnobeležnička komora je formirana 15. avgusta i to s 94 kandidata, što je opet suprotno zakonu. Obrazloženje je bilo da je dovoljna većina zbog glasanja. To bi praktično značilo da su beležnici mogli biti imenovani i ranije, još 2012. godine, kada je ukupan broj kandidata sa položenim ispitom bio 55, zaključuju sagovornici Danasa.
S druge strane, u Ministarstvu pravde Danasu je rečeno da je mišljenje Komisije, koja je sprovodila konkurs imenovanja, o prijavljenim kandidatima objavljeno na njihovoj veb prezentaciji, gde je detaljno objašnjeno kako se sprovodio konkurs, kao i mišljenje o kandidatima.
"Zakon o javnom beležništvu, u članu 29 stav četiri, predvideo je određene kriterijume koje Komisija treba da uzme u obzir prilikom izbora između više kandidata koji ispunjavaju uslove da budu imenovani za javne beležnike. Reč je o sledećim kriterijumima: uspeh na pravosudnom ispitu, uspeh na javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su kandidati radili, rezultati koje su kandidati postigli na radu. Izbor između više kandidata, naročito na području beogradskih opština, postavio se kao veoma delikatan zadatak, utoliko pre što su kriterijumi postavljeni u zakonu prilično uopšteni. Zakonodavac čak nije ni propisao hijerarhiju kriterijuma na osnovu kojih se vrši izbor. Pri takvom stanju stvari Komisija može da se nađe u situaciji da bira između kandidata koji, na primer, ima bolji rezultat na javnobeležničkom ispitu i deset godina radnog staža u sferi krivičnog prava i kandidata koji ima lošiji rezultat na javnobeležničkom ispitu, ali zato ima dvadeset godina radnog staža kao sudija u vanparnici. Da li u takvom slučaju prednost treba dati radnom iskustvu ili pak uspehu na javnobeležničkom ispitu?, kažu za Danas u resornom ministarstvu.
Kako objašnjavaju, navedeni primer, a takvih je, navode oni, prilikom sprovođenja ovog konkursa bilo mnogo, pokazuje da se izbor između više kandidata ne može svesti na ogoljenu aritmetiku i da upravo zbog toga zakonodavac nije ni hteo da se upušta u aritmetiku, već je prepustio da Javnobeležnička komora, a u ovom slučaju Konkursna komisija, izbor između javnih beležnika vrši po svojoj slobodnoj oceni, a na osnovu brižljive ocene svih priloženih dokaza.
- S druge strane, aritmetika se, uz sve svoje slabosti, pokazala kao najbolja zaštita članova Komisije od prenagljenog odlučivanja i potpadanja pod trenutne utiske, dodaju u ministarstvu.
Prema njihovim rečima, posebnost ovog konkursa u odnosu na konkurse koji će se sprovoditi u budućnosti ogleda se u tome što istovremeno treba izabrati stotinu kandidata za gradove/opštine u različitim delovima Srbije.
- Pri takvom stanju stvari, veoma je delikatno odabrati, primera radi, najboljih sedam kandidata za opštinu za koju je konkurisalo njih 70, a da se ne izvrši određena kvantifikacija. Imajući u vidu iznete razloge, Konkursna komisija je na početku svog rada usvojila određene numeričke kriterijume za vrednovanje kandidata.
Komisija je, naime, vrednovala kandidate na osnovu tri parametra:
uspeha na javnobeležničkom ispitu,
dužine radnog staža u pravničkoj struci i
opšteg utiska članova Komisije o kandidatima koji se stiče na osnovu uvida u dokumentaciju i obavljenog razgovora.
Uspeh na javnobeležničkom ispitu Komisija je smatrala najvažnijim kriterijumom i on je mogao kandidatu da donese 100 poena od maksimalnih 135, zaključuje se u odgovoru ministarstva.
|
Zadaci beležnika Zakon o javnom beležništvu donet je u maju 2011. Planirano je da njegova primena krene 1. septembra 2012, ali je odložena za 1. mart 2013. Kako ni do tog datuma dovoljan broj ljudi nije položio javnobeležnički ispit, odnosno nije bilo moguće imenovanje notara, primena zakona nije mogla da otpočne. Rok je pomeren za 1. septembar 2014. Od tog datuma notari postaju nadležni za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti, o doživotnom izdržavanju, te imovinskim odnosima bračnih i vanbračnih partnera, a kod njih će biti moguće sačinjavanje i drugih ugovora. Takođe, sud im može poveriti vođenje određenih postupaka. Istovremeno, biće zaduženi i za overu potpisa, prepisa i prevoda, kao i sačinjavanje zapisnika sa skupština akcionarskih društava, itd. |