Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Podeljena mišljena oko uvođenja sistema narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja


Novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje uskoro stiže u Srbiju - narukvica i mobilni uređaj. Ova dva aparata trebalo bi da alarmiraju i žrtvu i policiju ukoliko nasilnik prekrši zabranu prilaska.

Ovakva mera zaštite u Španiji i Portugalu postoji deset godina i kako kažu iz UN Žene, organizacije koja sa ministarstvom unutrašnjih poslova sarađuje na uvođenju sistema, ovo je jedno od "najefikasnijih rešenja" u borbi protiv nasilja nad ženama.

Ipak, iz Autonomnog ženskog centra, nevladine organizacije koja se bavi osnaživanjem žena u prevazilaženju trauma nasilja, kažu da "novi sistem donosi veći broj otvorenih pitanja" i da može biti "dodatno opterećenje za ženu".

Kako radi sistem?

Sistem za praćenje nasilnika i žrtava sastoji se od fiksnih i prenosivih uređaja koji šalju upozorenje žrtvi ukoliko je u opasnosti.

Sistem definiše bezbedne zone u kojima se žrtva kreće i koje mogu biti fiksne.

"Označavaju se sve zone kojima se najčešće kreće u toku dana, na primer kuća u kojoj stanuje, lokacija na kojoj radi, fakultet", kaže Natalija Ostojić, menadžerka projekta iz organizacije UN Žene.

Dodaje da ukoliko se nasilnik približi jednoj od bezbedonosnih zona, čak i ako je susret "slučajan", sistem i žrtva odmah dobijaju obaveštenje.

Za praćenje se koriste tehnologije mobilne telefonije i prenosa podataka, radio frekvencije i Dži-Pi-Es.

"Uvođenjem sistema narukvica pokazujemo da problemu nasilja prilazimo na veoma ozbiljan i konkretan način", rekla je državna sekretarka MUP-a Biljana Popović Ivković.

Ona je dodala da MUP u saradnji sa organizacijom UN Women (UN Žene) i uz finansijsku podršku Kraljevine Norveške, već sprovodi projekat "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".

Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na pitanja o funkcionisanju ovog sistema.

- Ko nosi narukvicu? -

Ostojić objašnjava da se sistem sastoji od uređaja koji nose nasilnici i koji nose žrtve.

"Sistem koji smo videli u Španiji ima dobru primenu u praksi i sastoji se od narukvice/nanogice za nasilnika i specijalnog telefonskog uređaja za žrtvu", kaže Ostojić.

Na tržištu u ponudi ima više sistema koji se razlikuje od proizvođača do proizvođača.

"Žrtva daje pristanak da dobrovoljno učestvuje u programu zaštite i praćenja, dakle saradnja sa žrtvom je ključna", kaže Ostojić.

Napominje da pristup podacima o lokacijama kojima se žrtva kreće ima samo centar za praćenje i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS.

Ukoliko se desi da nasilnik manipuliše opremom za praćenje, sistem to odmah registruje i prijavljuje centru za praćenje.

- Brojne nedoumice -

U organizaciji AŽC kažu da je najveća bojazan pitanje da li mobilni uređaji mogu da budu opterećenje za ženu, jer se time "prebacuje odgovornost na nju".

"Deluje da država ne može da kontroliše nasilnika, pa ona mora sama", kaže Bobana Milovanović iz AŽC-a.

Ona smatra da će žene koje već žive u stresu, biti pod dodatnom tenzijom jer je nasilnik na slobodi.

Iz AŽC-a kažu da će žene koje su u programu dodatno brinuti oko toga da li su ponele mobilni uređaj, kao i u kom trenutku će on zapištati, ali i da li postoji mogućnost da se aparat pokvari.

- Žene širom sveta sigurnije uz ovaj sistem -

Iz UN Žene kažu da je u Španiji urađeno istraživanje među korisnicima koje je pokazalo da se većina uz ovaj sistem oseća sigurnije.

  • 91.9 odsto od ukupnog broja ispitanih žrtava koje su učestvovale u programu, osećale su se sigurnije;

  • 64.71 odsto od ukupnog broja ispitanih nasilnika veruju da im je sistem pomogao da ispune zakonske obaveze i poštuju zabranu prilaska:

  • 70.59 odsto od ukupnog broja ispitanih žrtava i nasilnika preporučuje meru.

U Španiji u ovom programu trenutno učestvuje 2,000 osoba, a u Portugalu 1,600. Sistem funkcioniše i u Argentini od 2017. godine i u Urugvaju od 2013. godine.

- Nasilje u porodici i statistika -

U Srbiji je 16 žena ubijeno ove godine u porodičnom ili rodno zasnovanom nasilju, rekla je početkom jula Popović Ivković.

Ona je dodala da 11 žrtava nikada nije prijavilo nasilje.

Ove godine, u porodičnom nasilju život je izgubilo i 11 muškaraca i četvoro dece.

Podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da je u prvih pet meseci 2019. podneto više od 5,000 prijava protiv nasilnika.

Oko deset odsto nasilnika osuđeno je na maksimalnu kaznu zatvora, pokazala je analiza Ženskog istraživačkog centra.

Prošle godine, u porodičnom nasilju ubijeno je najmanje 30 žena, objavila je ranije mreža organizacija Žene protiv nasilja koja podatke o žrtvama prikuplja iz medija.

Izvor: Vebsajt BBC, Tijana Dušej Ristev, 24.07.2019.
Naslov: Redakcija