Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ODLUKA O PRIMENI POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA RADNO ANGAŽOVANJE ESTRADNO-MUZIČKIH UMETNIKA I IZVOĐAČA U UGOSTITELJSTVU: Primena ugovora počinje 1. avgusta 2017. godine i imaće prošireno dejstvo tj. odnosiće se na sve poslodavce, a ne samo na članove Unije poslodavaca. Poslodavac i izvođač uređuju svoja međusobna prava i obaveze Ugovorom o izvođačkom radu. Cena rada za mesečno angažovanje izvođača određuje se najmanje u iznosu zarade obračunate primenom utvrđene minimalne cene rada po satu na pun fond radnih sati u mesecu u kojem se zaključuje ugovor sa izvođačem. Cena rada za povremeno radno angažovanje izvođača za jedan muzički dan (do četiri dana u nedelji) ne može biti niža od 5% iznosa minimalne zarade. Posrednik (agencija) u radnom angažovanju estradno-muzičkih izvođača kod poslodavca, takođe ima obavezu, ako neposredno isplaćuje honorar izvođaču


Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, a prema kome pevači neće moći više da rade "na crno", neće smanjiti njihovo angažovanje, ali će deo njihove zarade usmeriti u legalne tokove i u budžet kroz porez, rekao je generalni sekretar za članstvo Unije poslodavaca Srbije Žarko Šakić.

Taj ugovor trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. avgusta 2017. godine i imaće prošireno dejstvo, tj. odnosiće se na sve poslodavce, a ne samo na članove Unije poslodavaca. Sličan kolektivni ugovor donet je i 2015. godine, ali nikada nije zaživeo u praksi.

Šakić je uveren da će ovog puta kolektivni ugovor sa "proširenim dejstvom" biti primenjivan, jer se država na to obavezala, i izrazio nadu da će poreska inspekcija početi da proverava rad umetnika, a, kako je rekao, i sindikat će imati svoje ljude koji će vršiti inspekciju i prijavljivati eventualna kršenja poreskoj inspekciji.

"Mi nikada nećemo uspeti da potpuno zaustavimo sive tokove, ali ovo je prvi korak na tom putu. Ne moramo da izmišljamo toplu vodu...Niko po restoranima ne peva za džabe. Imamo gomilu restorana i nelicenciranih estradnih umetnika koji pevaju i sviraju, a niko to ne evidentira, niti država ima koristi od toga. Moramo da barem deo tog novca koji se vrti vratimo u legalne tokove", rekao je Šakić.

On je rekao da su ga pitali da li će po ovom ugovoru morati da se oporezuje i bakšiš, na šta je on odgovorio da "niko nema pravo da vam uzima od bakšiša".

Svaki poslodavac, odnosno onaj ko angažuje estradnog umetnika, imaće obavezu da im uplati minimalac - za mesec dana 22.000 dinara, a ako rade jedan dan, imaće oko 1.000 dinara, rekao je Šakić.

Svaki restoran će, po osnovu ugovora, morati da plati državi i doprinose za zarade i poreze.

Šakić kaže da ova odluka i kolektivni ugovor treba da zaštite ljude koji se bave estradnom umetnošću - imaće socijalnu zaštitu i penziju, a i država će imati koristi od poreza.

Međutim, džez muzičar Jovan Maljoković smatra da je standard u Srbiji veoma nizak i da ovaj kolektivni ugovor nije dobar jer ne bi trebalo da se odnosi na sve poslodavce.

"Najbolje bi bilo da se poštuje zakon i da sve bude uređeno, kao u svetu. Ali, šta ćemo posle? U Beogradu imate 2-3 džez kluba, a 30 do 40 profesionalnih džez muzičara. Oni nemaju svi gde da sviraju", rekao je Maljoković. Dodao je da se u svetu plaćaju ulaznice da biste ušli u te klubove, ali da, ako bi to bio slučaj u Srbiji, niko ne bi dolazio da sluša džez.

Maljoković smatra da se propisom ne može isto tretirati svaka muzika, niti muzičari. Kaže da bi, konkretno, džez muzika trebalo da bude potpomognuta od države, jer su i honorari muzičara niski, a i poslodavci nemaju interesa da otvaraju takve klubove.

"Jedan naš prijatelj je želeo da otvori džez klub, jer je veliki zaljubljenik u tu muziku. Mi smo rekli da ćemo šest meseci svirati kod njega besplatno, dovodili smo mu mnoge muzičare kako bismo mu pomogli da 'stane na noge', ali nam je on na kraju zahvalio na trudu i rekao da ipak mora da ugasi klub, jer ne može finansijski da podnese", objasnio je Maljoković.

Maljoković je rekao da se "u Beograd vratilo mnogo mladih muzičara koji su studirali na svetskim akademijama" i da bi država trebalo da ih zadrži ovde, kako bi predstavljali zemlju u najboljem mogućem svetlu.

Govoreći o tome ko treba da vodi računa o tome da li poslodavci prijavljuju ceo honorar koji daju muzičarima, od kojeg treba da se odbije deo za porez, Šakić je rekao da je to posao države.

"Država je ta koja mora da gleda kako neko recimo peva za male pare, a vozi skupa kola. To je posao za državu, da sazna odakle mu toliki novac", rekao je Šakić.

Dodao je da je ovaj kolektivni ugovor deo socijalnog dijaloga na koji se obavezala Srbija u Poglavlju 19 u pregovorima sa Evropskom unijom. "Moramo da promenimo navike. Moramo na nađemo najmanje loše rešenje, jer ne možemo na nađemo idealno", rekao je.

Izvor: Vebsajt N1, 24.07.2017.
Naslov: Redakcija