ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Održan treći, završni skup u okviru kog je Zakon predstavljen javnosti

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, održalo je u Novom Sadu treći i završni društveni dijalog na temu „Kako do rodno osetljivog jezika?“

U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo je do sada organizovalo dva društvena dijaloga na ovu temu, u Beogradu 27. marta i u Novom Pazaru 24. maja 2023. godine.

U uvodnom delu ministar Tomislav Žigmanov je naglasio da je, kroz održavanje društvenih dijaloga, tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih nekoliko meseci prilično aktuelizovana u javnosti.

„Namera Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prilikom organizovanja skupova i društvenih dijaloga bila je da pitanje primene rodno senzitivnog jezika učini dostupnim svim zainteresovanim stranama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Takođe, posetama gradovima i opštinama, koje smo realizovali širom zemlje, želeli smo da upoznamo predstavnike lokalne samouprave sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021) koje se tiču rodno osetljivog jezika, ali i da saslušamo različita stanovišta predstavnika zajednice i udruženja civilnog sektora i razgovaramo o svim nedoumicama koje su se pojavile u stručnoj i široj javnosti“, rekao je ministar Žigmanov i dodao da je Ministarstvo pažljivo beležilo sve argumente i različite stavove iznete tokom društvenih dijaloga.

Ministar Žigmanov je naglasio da ne možemo negirati činjenicu da jezik predstavlja „živu materiju“ i da je kao takav podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama, u kojem se koristi kao sredstvo komunikacije i razmene mišljenja. Otuda rasprava o jeziku ne može biti samo lingvističko polje delovanja, jer se u njemu prelamaju i pitanja koja se odnose na rodne stereotipe ili diskriminaciju na osnovu pola, kojima se bave druge grane nauke.

„Više puta smo na dijalozima pominjali zanimanja odomaćena samo u ženskom rodu, po pravilu ona na nižoj društvenoj lestvici, a koja se ređe primenjuju za zanimanja na višoj društvenoj lestvici, do sada predviđena isključivo za muškarce. Sve su to pitanja koja zahtevaju multidisciplinarni pristup u razvijanju rodne ravnopravnosti i smanjivanju rodne diskrimanacije, uključujući i veću vidljivost žena u javnosti. Koristim priliku da još jednom jasno i nedvosmisleno poručim da se zakoni moraju sprovoditi, što uključuje i zakon koji uvodi "rodno osetljivi jezik", ukoliko želimo biti deo demokratskog sveta i našoj težnji da poštujemo ljudska prava i jačamo vladavinu prava“, rekao je ministar.

Rodno osetljiv jezik predstavlja jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u cilju ostvarivanja ravnopravnosti u okviru jezika koji koriste u ličnom i profesionalnom životu.

Izvor: Vebsajt ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,
Redakcija, 22.06.2023.