ZAKON O ENERGETICI: Preduzeća su dužna da isporučuju toplotnu energiju, ali žitelji imaju pravo da je koriste, ali ne i obavezu. U svakom sudskom sporu, gde su građani tužili toplanu jer neće da ih skine sa sistema sudije presuđuju u korist potrošača
Leto je pravo vreme da svi koji više ne žele da se greju preko centralnog gradskog grejanja podnesu zahtev za isključenje sa mreže. Pravilo kaže da se ovakvi zahtevi mogu slati jedino van grejne sezone. Problem je, međutim, što je ovo tek jedan od mnogo uslova i peripetija za naizgled jednostavnu odluku. Sazidati kuću, čini se, lakše je od "raskida" sa toplanama, jer je za taj "razvod" potreban i eleborat. I to "papreni".
Nije ni čudo što se od nekoliko hiljada zahteva koji pristignu godišnje u elektrane širom Srbije, sa daljinskog sistema uspešno odjavi tek nekoliko stotina potrošača.
Svake godine nekoliko stotina žitelja glavnog grada koji više ne žele da plaćaju grejanje cele godine podnese "Beogradskim elektranama" zahtev za isključenje sa daljinskog sistema. Neki ne ispune sve uslove, a ima i slučajeva gde nema tehničkih mogućnosti za to.
- Da bih se odjavila sa sistema daljinskog grejanja, morala sam da pribavim saglasnost skupštine stanara, najbližih komšija, potvrdu da je to tehnički izvodljivo, a onda platim i radove od oko 12.000 dinara - kaže Beograđanka S. Andrić. - Neophodan je dokaz o vlasništvu nad nekretninom, a to je kupoprodajni ugovor ili slično, a zatim dokaz o izmirenom poslednjem računu "Infostana".
Po rečima Profira Živkovića iz Centra za zaštitu potrošača "Forum", prošle godine je čak 3.500 Nišlija podnelo zahtev da se isključi sa daljinskog grejanja. Od kada se ove godine završila sezona grejanja, u ovom gradu poslato je već oko 1.000 prijava za "raskid" sa toplanom.
- Gradska odluka koja se tiče uslova za odjavljivanje sa centralnog toplovoda dosta je zakomplikovala proces - kaže Živković. - Pre svega, potrošač šalje zahtev "Toplanama Niš", sprema dokumentaciju i angažuje licenciranu firmu da mu napravi projekat izvodljivosti isključenja. Elaborat, dokumentacija i suma koja se plaća gradskom preduzeću zajedno iznose oko 15.000 dinara.
Problem je, kako kaže, što i u slučaju privremenog ili trajnog isključenja potrošač i dalje mora određenu sumu da plaća elektrani. Takva besmislica, međutim, kako kaže, nije zakonita.
- Obavezno je plaćanje fiksnog dela bez obzira na to što više nema grejanje, kao i sume za održavanje zajedničkih instalacija i podstanice, pa i dalje ostaje mesečni trošak od 2.000 do 3.000 dinara - kaže Živković. - Prema Zakonu o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014), preduzeća su dužna da isporučuju toplotnu energiju, ali žitelji imaju pravo da je koriste, ali ne i obavezu. Tako da u svakom sudskom sporu, gde su građani tužili toplanu jer neće da ih skine sa sistema sudije presuđuju u korist potrošača.
Mnogo stručnjaka smatra da su stambene zgrade projektovane kao celina, pa da ukidanje grejanja u jednom stanu može da stvori poteškoće ostalim vlasnicima. Kako kažu, isključivanje stambenih ili poslovnih objekata unutar zgrade narušava kvalitet zagrevanja susednih prostorija, pa bi trebalo biti obazriv kada se izdaju ovakva odobrenja.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 20.06.2018.Naslov: Redakcija