ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA: Poslanici nacionalnih manjina mogu da se obraćaju na svom jeziku, a ukinuto je i ograničenje onim poslanicima čija je nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ("Sl. glasnik RS", br. 47/2018), pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno je da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku, kaže direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Ona je dodala je da je ukinuto i ograničenje onim poslanicima čija je nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Paunovićeva je objasnila da sada to ograničenje ne postoji, i da svi poslanici nacionalnih manjina mogu da se obrate na svom maternjem jeziku.

- Sada taj procenat ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate, već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku - ukazala je, i dodala da su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 47/2018) jasnije definisana ovlašćenja tih saveta.

Prema njenim rečima, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina dolazi do transparentnijeg trošenja novca.

- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donosi tri ključna nivoa promena. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnom savetu, uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje- navela je Paunović.

Upitana za žalbe meštana bugarske nacionalnosti u Srbiji na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, Paunovićeva je ukazala da se radi o problemu koji nameće praksa. Dodala je da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.

Ona je objasnila da u bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena, i da prilikom zaključenja braka u Bugarskoj supruga nekoga ko se na primer preziva Ivanov će nositi prezime Ivanova, što u Srbiji nije moguće.

- U Srbiji su jednaka prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće - ukazala je Paunovićeva.

Izvor: Vebsajt Blic, 24.06.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija