ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Broj javnobeležničkih mesta po gradovima i opštinama određuje ministar pravde, koji određuje da li će i kada biti raspisan konkurs za nove notare

Iako ima više stotina hiljada stanovnika, administrativno je sedište i privredni centar Vojvodine, Novi Sad ima svega 11 notara u celom gradu.

Ovo je broj koji se dobija uvidom u aktuelni imenik javnih beležnika za područje Srbije, a u kojem je vidljivo i da pojedine opštine, iako ispunjavaju zakonske uslove, imaju samo jednog notara, na kog je osuđeno čitavo lokalno stanovništvo.

Većina notara u Novom Sadu raspoređena je prilično blizu. Neki notari se čak nalaze i u istoj ulici - troje imaju kancelariju tj. sedište u Ulici Braće Ribnikar, dvoje su u Pavla Simića, a preostali su u Futoškoj, Augusta Cezarca, Maksima Gorkog, u Železničkoj i u Danila Kiša. Raspored koji se očekuje kod, recimo, advokata.

Član 15 Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) kaže da broj javnobeležničkih mesta po gradovima i opštinama određuje ministar pravde, koji određuje da li će i kada biti raspisan konkurs za nove notare. Takođe kaže da se na svakih 25.000 stanovnika određuje po jedno javnobeležničko mesto na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem.

Iako i u najslabijem privrednom periodu ima više od pola miliona stanovnika, Novi Sad ima svega 11 notara, a manje opštine imaju još veći problem. Štaviše, iako su notari prisutni već godinama i zakon postoji već četiri godine (sa izmenama i dopunama, u međuvremenu), i dalje postoje opštine koje nemaju nijednog notara.

Javnobeležnička tarifa dugo je tema u javnosti. Od početka uvođenja notara, kada se računalo da pojedinac inkasira nekoliko hiljada evra mesečno, do sada, kad prosečan notar zarađuje između 1.500 i 2.000 evra (u zavisnosti od grada u kojem se nalazi, ali i konkurencije koju ima).

Zbog šanse da prikupi više posla, notaru se ne isplati da ima konkurenciju, naročito u velikim gradovima, gde je privredna delatnost razvijenija. Zato nije ni čudo da niko neće da radi u malim opštinama. Doduše, u Komori javnih beležnika tvrde da nema reči o povlašćenom položaju ili monopolu.

"Ističemo da i pored većeg broja konkursa koji su sprovedeni u prethodnom periodu, i dalje nisu imenovani javni beležnici za područja osam osnovnih sudova, budući da nije bilo zainteresovanih kandidata jer je reč o područjima sa slabijim privrednim prometom. Komora će u saradnji sa Ministarstvom pravde nastaviti sa sprovođenjem javnih konkursa do popune upražnjenih javnobeležničkih mesta. Činjenica da u nekim opštinama postoji samo jedan javni beležnik ne znači da ima povlašćen položaj, imajući u vidu da su javni beležnici nosioci javnih ovlašćenja koja su im poverena Zakonom, a ne privrednici. Visina naknade za preduzete službene radnje koje pružaju javni beležnici propisana je Javnobeležničkom tarifom ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014, 103/2014, 138/2014, 12/2016, 17/2017, 67/2017 i 98/2017) koju donosi Ministarstvo pravde i svi javni beležnici su dužni da je primenjuju. Na područjima pojedinih jedinica lokalne samouprave jednostavno ne postoji potreba za imenovanjem većeg broja javnih beležnika, jer ne postoji objektivna potreba stanovništva za tim, zbog slabog privrednog prometa", navode u Komori.

U Ministarstvu pravde preciziraju da Pravilnik o privremenom broju javnobeležničkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika i javnobeležničkim mestima za koja će se raspisati konkurs za prvih 100 javnih beležnika ("Sl. glasnik RS", br. 31/2012 i 57/2014) određuje potreban broj notara u odnosu na broj stanovnika. Međutim, kako i samo ime kaže, ovo je privremeni pravilnik i donet je pre četiri godine, kad je u njemu i definisano da se određuje privremeni broj notara za svaku opštinu ili svaki grad. Kako, ipak, kažu u Ministarstvu, radi se na popunjavanju upražnjenih mesta.

"Ministarstvo pravde kontinuirano sprovodi javnobeležnički ispit u cilju što većeg broja kandidata koji bi mogli da se prijave na konkurs u mestima u kojima ne postoji javni beležnik, ili je njihov nedovoljan broj. U narednom periodu, ministar pravde raspisaće konkurse za upražnjena mesta javnih beležnika u skladu sa potrebama", kažu u Ministarstvu.

Prošle godine se Sindikat pravosuđa Srbije oglasio, poručivši da su notari, a naročito tokom prvih godina rada, inkasirali mesečno i po 12.000 evra po kancelariji. Sindikat je poručio da notari nisu olakšali posao sudovima, iako je svrha njihovog uvođenja u sistem upravo rasterećenje sudova.