Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Organizacije civilnog društva će do kraja juna 2017. godine podneti primedbe na sadašnji tekst Ustava, u delu koji se tiče pravosuđa. Prioritet su im ostvarivanje nezavisnog pravosuđa i samostalnog tužilaštva


Dok nadležni u Ministarstvu pravde kažu da ne postoje nikakve preterane prepreke za ispunjavanje Akcionog plana za sprovođenje Poglavlja 23, nego izazovi i redovan reformski proces, predstavnici organizacija civilnog društva upozoravaju da se kasni u ispunjavanju obaveza koje smo sami kao država preuzeli.

Povodom nedavnog objavljivanja "non pejpera" Evropske komisije, u kome se navodi da na napredak u pregovorima o poglavljima 23 i 24 Srbiju obavezuju ambiciozni rokovi, te da je sprovođenje stavki iz Akcionog plana za ta poglavlja u ranoj fazi, Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) kaže da je i ocena organizacija civilnog društva da se kasni.

"Kada pogledate "non pejper", jeste ocena stanja da se kasni, to je negde i naša zajednička ocena kao organizacija civilnog društva koje prate proces pregovora", kaže Antonijević.

Kao razloge za to navodi i izbore, koje, kaže, previše često imamo, ali navodi i da moramo biti iskreni prema sebi u pogledu toga koliko smo spremni za reforme, koliko društvo može da se menja i koliko naše institucije jesu jake da sprovedu sve ono što su zadale.

Antonijević očekuje da će se na primeru Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) pokazati kvalitetna rasprava i pokušaj da se približno poštuju rokovi.

Najavljuje da će organizacije civilnog društva do kraja juna 2017. godine podneti primedbe na sadašnji tekst Ustava koji se tiče pravosuđa, te dodaje da su na dosadašnjim sastancima razgovarali o širini ustavnih izmena, a najviše o pravosuđu, s obzirom na to da je to sada zadatak koji je i Ministarstvo pravde stavilo kao prioritet.

"Nadam se da ćemo na primeru Ustava vrlo brzo dobiti jednu kvalitetnu raspravu i da ćemo moći da barem približno poštujemo rokove", kaže Antonijević i dodaje da bi bio loš signal i prema građanima i prema svima onima koji prate proces pregovara ukoliko bi se sa tim procesom kasnilo.

Izmene Ustava, rekao je Antonijević, na početku celog procesa idu prevashodno u delu koji se odnosi na pravosuđe, odnosno prioritet su ostvarivanje nezavisnog pravosuđa i samostalnog tužilaštva.

"To je oblast prilično široka. Ustav definiše određene granice nezavisnosti pravosuđa, a izmenama očekujemo da one nestanu, da u potpunosti pravosuđe može da preuzme svoju funkciju treće grane vlasti, da se kako Narodna skupština Republike Srbije, tako i izvršna vlast izmeste iz odlučivanja o samom pravosuđu i da ovu oblast vratimo samim sudijama i tužiocima", ističe Antonijević.

Smatra da se do nezavisnosti pravosuđa može doći tako što ministar pravde, kao predstavnik izvršne vlasti, više ne bi bio u članstvu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, tela koja odlučuju o sudijama i tužiocima.

"Ukoliko tu sedi ministar i donosi odluke ravnopravno sa sudijama, to se smatra određenim pritiskom izvršne vlasti na samu pravosudnu vlast", kaže Antonijević i navodi da se očekuje i da se izmenama Ustava koje se odnose na pravosuđe smanji uloga parlamenta u samom izboru nosilaca pravosudnih funkcija, te da predlozi organizacija civilnog društva idu ka tome da i VSS i DVT preuzmu ovu ulogu od Narodne skupštine Republike Srbije.

Navodi i da je izbor predsednika sudova u parlamentu nešto što u svakom slučaju politizuje pravosudne funkcije i ne doprinosi nezavisnosti pravosuđa.

Upitan da li se pored izmena Ustava koji se odnosi na pravosuđe može razmišljati o nekim drugim intervencijama u najvišem pravnom aktu, Antonijević kaže da rasprava o Ustavu mora da bude šira.

"Očekujemo da i ova rasprava bude mnogo šira, govori se i o načinu izbora, nekim drugim stvarima koje Ustav može odrediti i o čemu vredi razgovarati i sa građanima, stručnjacima i da vidimo koja je najidealnija opcija za Srbiju i kako će se ova ipak pomalo ustavna kriza prevazići", navodi Antonijević.

Upitan o preambuli Ustava u kojoj se navodi da je KiM sastavni deo Srbije, Antonijević kaže da preambula kao takva nije nigde bila zadata za samo preispitivanje, ali da naravno dijalog u društvu može voditi i ka tom pravcu.

"Ukoliko imate jedan deo, ne samog Ustava, nego nešto što prethodi Ustava, a koji ne odgovara stanju na terenu, to je sada na samoj Narodnoj skupštini da vidi koliko će ta rasprava ići u tom pravcu. To nisu prioriteti. Mislim da ove oblasti koje govore o podeli vlasti jesu mnogo bitnije", zaključio je Antonijević.

Izvor: Vebsajt RTV, 23.06.2017.
Naslov: Redakcija