Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POVERENIK ZA SAMOSTALNOST TUŽILACA: Samostalnost javnih tužilaca je određena Ustavom RS i Zakonom o javnom tužilaštvu, ali način na koji se oni biraju ne pruža dobar pravni okvir za proklamovanu samostalnost


Državno veće tužilaca (DVT) imenovalo je Poverenika za samostalnost tužilaca, koji treba da reaguje u situacijama kada se na tužioce vrši politički, medijski ili neki drugi pritisak.

Za poverenika je određen dr Goran Ilić, kao zamenik predsednice DVT-a, Zagorke Dolovac. Ujedno je i zamenik Republičkog javnog tužioca, a u medijima je najčešće istupao kao predsednik Udruženja tužilaca Srbije.

Već ima nekoliko predmeta na kojima radi kao Poverenik za samostalnost tužilaca i obavestiće javnost o radu na tim predmetima.

Njegov je zadatak da reaguje u situacijama kada prepozna pritisak na rad tužilaštva ili kada ga javni tužioci i njihovi zamenici obaveste da trpe pritisak u vezi sa radom na konkretnim predmetima. Poverenik ima pravo da izvrši uvid u predmete za koje je vršen pritisak, a on može dolaziti i od javnosti, iz medija, od drugih državnih organa ili od političara ili raznih interesnih grupa.

Akcionim planom za Poglavlje 23, za pregovore sa EU, predviđena je obaveza javnog reagovanja DVT-a na političke i druge nedozvoljene uticaje. Institucija Poverenika za samostalnost je način da se uspostavi mehanizam reagovanja u takvim situacijama.

Samo samostalan tužilac može da bude odgovoran za svoj rad. Odgovornost i samostalnost su dve strane istog fenomena – kaže dr Goran Ilić.

Na konferenciji posvećenoj sprečavanju curenja informacija iz istrage i saradnji tužilaštava sa medijima, Ilić je naglasio da tužilaštvo svoje pravne bitke ne vodi samo u sudnicama, nego i u javnosti.

Javni tužioci imaju moć da koriste zakon u javnom interesu i zato treba da imaju profesionalnu a ne političku odgovornost za svoj rad – kaže Goran Ilić.

Javno tužilaštvo i treba da radi u interesu građana, a njegov osnovni posao je gonjenje učinilaca krivičnih dela, sprovođenje istrage i zastupanje javne optužbe pred sudovima.

Sliku o zločinu i pravdi javnost stiče preko medija, a tužilaštvo rukovodi istragom, pa ono treba da bude osnovni izvor zvaničnih informacija koje objavljuju mediji, rekli su tužioci.

Javnost je, međutim, malo informisana o tome koliko su javni tužioci opterećeni predmetima. U pitanju je, kako su rekli, nesavladiv broj predmeta, koji znatno utiče i na samostalnost u radu i na kvalitet odluka.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Tamara Mirović navela je podatak da su tokom 2016. godine u sva tužilaštva u Srbiji stigle krivične prijave protiv čak 166.615 lica, a da su tužioci zaključili oko 5.000 sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Goran Ilić je naglasio da je broj tužilaca u Srbiji manji od evropskog proseka i da su naši tužioci pretrpani brojem predmeta.

Pravni okvir u Srbiji ne omogućava samostalnost tužiocima. Štaviše, taj pravni okvir omogućava uticaj na javno tužilaštvo. Starešine tužilaštava bira Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije. Osim toga, Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) propisuje da naši tužioci odgovaraju za svoj rad nadređenom tužiocu, dakle republičkom tužiocu i Narodnoj skupštini. Umesto da se uspostavi neki vid profesionalne odgovornosti, mi po našem Ustavu imamo političku odgovornost javnih tužilaca za svoj rad, što izmiče logici – rekao je nedavno Goran Ilić na Trećem globalnom forumu Udruženja tužilaca Srbije.

Ustav definiše javno tužilaštvo kao samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela. Samostalnost je naglašena i u Zakonu o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US - dalje: Zakon).

"Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni su da odbiju svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva", navodi se u članu 5. Zakona.

Javni tužilac i zamenik javnog tužioca su u vršenju svoje funkcije "samostalni od izvršne i zakonodavne vlasti" i "dužni su da očuvaju poverenje u svoju samostalnost u radu", a svoje odluke "moraju da obrazlažu samo nadležnom javnom tužiocu".

"Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, niti da utiče na odlučivanje u predmetima", kaže Zakon.

Samostalnost je, dakle, određena Ustavom i Zakonom, ali način na koji se biraju javni tužioci, kao što je naglasio Poverenik, ne pruža dobar pravni okvir za proklamovanu samostalnost.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 23.06.2017.
Naslov: Redakcija